Мали Антили
Мали Антили су група острва између Карипског мора и Атлантског океана. Острва се у луку протежу од Порторика до обале Јужне Америке. Западно од Порторика, острва су знатно већа и називају се Велики Антили.
Острва се даље деле на Острва приветрине и Острва заветрине, при чему се ова класификација разликује у земљама енглеског, француског, шпанског и холандског говорног подручја.
Становништво Малих Антила се процењује на 3,23 милиона, од чега 1,1 милион живи на Тринидаду и Тобагу. Највећи део становништва је афричког порекла, а мањи део представљају Индијанци, досељеници из Европе, Азије и њихове мешавине.
Главни језици на острвима су енглески и француски, као и изведени језици (пиџин и креолски).
Већина острва је вулканског порекла. Највише узвишење на Малим Антилима је врх Суфријер (1467 m) на острву Гваделуп. Најдубља тачка Атлантског океана (-9210 m) се налази близу Америчких Девичанских Острва.
Политичка подела
Независне државе
Антигва и Барбуда
Барбадос
Гренада
Доминика
Света Луција
Сент Винсент и Гренадини
Сент Китс и Невис
Тринидад и Тобаго
Зависне територије
Америчка Девичанска Острва (САД)
Ангвила (УК)
Аруба (Хол.)
Британска Девичанска Острва (УК)
Гваделуп (Фр.)
Карипска Холандија (Хол.)
.svg){kind=small}
Курасао (Хол.)
Мартиник (Фр.)
Монтсерат (УК)
Нуева Еспарта (Вен.)
Сент Бартелеми (Фр.)
Свети Мартин (Фр.)
Свети Мартин (Хол.)
Федерална територија Венецуеле (Вен.)
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
Списак острва Малих Антила
(од севера ка југу) :
Кулебра, Вијеке, Анегада, Вирџин Горда, Тортола, Сент Џон, Сент Томас, Сент Кроа, Ангвила, Свети Мартин, Свети Бартоломеј, Саба, Свети Еустахије, Сент Китс, Невис, Барбуда, Антигва, Редонда, Монсерат, Гваделуп, Ла Дезирад, Мари Галант, Острва Светаца, Доминика, Острва Авес, Мартиник, Света Луција, Барбадос, Гренадини, Сент Винсент, Гренада, Тобаго, Тринидад, Маргарита, Бланкиља, Тортуга, Орчила, Лос Рокес, Бонер, Курасао, Аруба
