Бакалар

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Бакалар
Atlantic cod.jpg
Научна класификација edit
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Actinopterygii
Ред: Gadiformes
Породица: Gadidae
Род: Gadus
Врста:
G. morhua
Биномијално име
Gadus morhua
Gadus morhua-Atlantic cod.png
Распрострањеност бакалара
Синоними
  • Asellus major
  • Gadus callarias Linnaeus, 1758
  • Gadus vertagus Walbaum, 1792
  • Gadus heteroglossus Walbaum, 1792
  • Gadus ruber Lacepède, 1803
  • Gadus arenosus Mitchill, 1815
  • Gadus rupestris Mitchill, 1815
  • Morhua vulgaris Fleming, 1828
  • Morhua punctatus Fleming, 1828
  • Gadus nanus Faber, 1829
  • Morrhua americana Storer, 1839

Бакалар (лат. Gadus morhua) је морска риба из истоимене породице (лат. Gadidae). Ова риба, која је традиционално јело на готово целом Медитерану, потиче заправо из хладних мора северног Атлантика. У Шпанији и Португалији једно је од најважнијих јела националне кухиње. У Италији се већ вековима служи као традиционално јело за Бадњак. Преко Венеције је доспио и на трпезу Далмације, где се такође припрема за Бадњи дан. Многи тамошњи Срби кувају бакалар за посну славу.

Опис[уреди | уреди извор]

Риба је сивосмеђа са тамним пегама и белим стомаком. Може нарасти и до 150 cm и више, али се обично лови бакалар величине 60 до 70 cm. Због тога што живи у хладним морима, прилично се споро развија, тако да му је до ове конзумне величине потребно око седам година да нарасте.

Угроженост[уреди | уреди извор]

Услед све веће популарности ове рибе на светском тржишту (чији су највећи извозници Норвешка, Исланд, Шведска, Канада и Пољска) и због немогућности да се узгаја, овој врсти прети истребљење па се многе организације за заштиту животиња залажу за ограничење лова.

Употреба[уреди | уреди извор]

Због своје величине и лаког лова, бакалар је преко Викинга (који нису били само пљачкаши, него и трговци) у давна времена доспео на трпезе медитеранских народа као лако доступна, јефтина риба коју је свако могао да купи. Била је јефтинија од сваке свеже медитеранске рибе, а укус јој је био задовољавајући. Данас је бакалар неупоредиво скупљи од скоро сваке медитеранске рибе, али се традиција одржала. Бакалар не би могао да живи у Јадранском мору због топлоте и због недостатка планктона којима се храни, а њен најближи рођак из наших крајева је ослић, који се неретко и продаје као лажни бакалар за људе с плићим џепом.

Бакалар је типично јело у енглеској и ирској брзој прехрани званој Fish&Chips.

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]