Марина Бојић
Марина Бојић | |
|---|---|
 Марина Бојић | |
| Име по рођењу | Марина Кашанин |
| Датум рођења | 6. јун 1937. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
| Образовање | Универзитет у Београду |
| Занимање | преводилац, културни аниматор |
| Супружник | Мирко Бојић (1961—2020) |
Марина Бојић (Београд, 6. јун 1937; девојачко Кашанин) је српска преводитељка и организаторка културних догађаја, а позната је по својим преводима са руског језика. Члан је Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду.
Биографија
[уреди | уреди извор]Она је рођена као најмлађе од четворо деце. Ћерка је Милана Кашанина, српског историчара уметности, а братаница Радивоја Кашанина.[1] Име је добила по сестри принцезе Олге Карађорђевић, принцези Марини од Грчке и Данске. Маринина мајка била је пореклом из добростојеће руске породице и са њом је током одрастања говорила на руском језику.[2]
У свом родном граду завршила је основну и средњу школу, а потом уписала и дипломирала Светску књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
Током година, радила је као организатор културног програма Сава центра и као преводилац, а нека од дела која је превела су „Књижевност” Ејхенбаума (1972)[3], „Облак златаст преноћио" Анатолија Приставкина (1991)[4], „Ловчеви записи" Тургењева (с Милошем С. Московљевићем, 1997) и „Конструкције архитектонских и машинских форми" Черњихова (2006)[5].
Један је од аутора књиге „Браћа Кашанин: знаменити Барањци” (2007).[6]
Била је у браку са Мирком Бојићем, познатим српским новинаром и репортером, од 1961. године све до његове смрти. Заједно имају ћерку Зоју Бојић, историчарку уметности.
Од 2015. године је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Moj otac je spasao muzej”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2020-07-30.
- ^ Архивска документација Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат". 2019. Званични сајт https://adligat.rs/.
- ^ Ejhenbaum, Boris Mihajlovič; Petrov, Aleksandar; Bojić, Marina (1972). Književnost. Beograd: Nolit. OCLC 438697868.
- ^ Pristavkin, Anatolij; Bojić, Marina (1991). Oblak zlatast prenoćio ___. Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 978-86-367-0484-4. OCLC 456799528.
- ^ Černihov, Jakov G; Bojić, Marina; Radović, Ranko (1990). Konstrukcije arhitektonskih i mašinskih formi. Beograd: Građevinska knjiga. ISBN 978-86-395-0217-1. OCLC 455878882.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Braća Kašanin : znameniti Baranjci :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-07-30.[мртва веза]
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мој отац је спасао музеј на сајту Новости. Приступљено 2020-07-30.
