Сава центар

Сава центар
Информације
Локација	Београд, Србија
Координате	44° 48′ 32″ N 20° 25′ 52″ E
Статус	завршена
Свечано отварање	15. мај 1977.
Отварање	1979.
Површина	100.000 m2
Компаније
Архитекта	Стојан Максимовић
Конструктор	Стојан Максимовић
Референце: Сава центар

Сава центар је конгресни, културни и пословни центар намењен за разноврсне мултифункционалне активности, који се налази у главном граду Србије — Београду. Овај објекат поседује највећи конгресни простор у Србији, као и у целој југоисточној Европи, а познат је по својој „Плавој дворани” која прима до 3.800 људи. На тендеру који је расписао град Београд, власништво над Сава центром од децембра 2020. преузима Delta Holding за 17,5 милиона евра.

Историја

Сава центар 2008.

Изградња Сава центра трајала је три године, од 1976. до 1979, а изграђен је по замисли архитекте Стојана Максимовића који је био и шеф конструкторског тима. Радови су морали да се убрзају ван предвиђеног рока, због већ заказаног годишњег састанка Међународног монетарног фонда који је требало да буде одржан у Сава Центру, што је проузроковало и одустајање од плана да главна сала има ротирајућу позорницу.

Дворану је свечано отворио председник СФРЈ Јосип Броз Тито, 15. маја 1977. године, а већ идуће 1978. у њој је одржан XI конгрес Савеза комуниста Југославије.

Сава центар је годинама био водеће место разних дешавања, као што су конгреси, концерти, премијере филмова, представе и остале врсте скупова. Велики међународни конгресни скупови, као што су Генерална Скупштина Светске банке и Међународног Монетарног Фонда, Генерална Скупштина УНЕСЦО-а, 9. Самит несврстаних земаља, ОЕБС, Скупштина ЕБРД и остали, су такође одржани у Сава центру. Овај конгресно-културни центар је, сем наведених, био место одржавања преко 7.000 домаћих и међународних конгреса и конференција са више од 1.600.000 учесника.

У децембру 2020. године, власништво Сава центра преузима компанија Delta Holding. Реновирање овог објекта је званично почело 23. децембра 2021, са планом да се „објекат А” свечано отвори у новембру 2023. године, а „објекат Б”, у ком се налази „Плава дворана”, у првом кварталу 2024. године. Иако је за куповину Сава центра један од услова био улог за реновирање са минималним износом од 50 милиона евра, целокупна реконструкција ове грађевине достићи ће више од 100 милиона евра.

Димензије

Панорамска фотографија Сава центра.

Цео Сава центар подељен је на два објекта: А и Б, са различитим датумима отварања. У „објекту А” (отварање у новембру 2023), налазе се комерцијални, конгресни и пословни део, док је „објекат Б” (отварање у априлу 2024), у ком се налази „Плава дворана”, већински намењен конгресном бизницу.

Конгресни део Сава центра има 22.087 m² корисног и 50.507 m² укупног простора, укључујући „Плаву дворану” са 3.800 седишта, 45 конференцијских сала различитих димензија и изложбени простор са преко 8.000 m². Некадашња „Зимска башта” постаће вишенаменски, стакленом површином наткривени, Атријум од 1.028 m² и служиће као коктел и изложбени простор. „Плава дворана”, која важи за салу са највећим капацитетом, биће подељена на партер и балкон, због ког ће целокупан број посетиоца исте достићи 3.800. Она, такође, поседује свој лични фоаје, познатији као фоаје Плаве дворане, који је предвиђен за изложбени простор.

Комерцијално-пословни део Сава центра заузимаће 35.248 m² објекта А, од чега је 24.590 m² користан простор. У њему ће се налазити многи домаћи, као и страни брендови и његов већи део ће бити отворен за ширу јавност у виду шопинг зоне.

Паркинг простор

У скорашње време реновирани простор за паркирање Сава центра отворен је 16. августа 2006. године и он сада има капацитет од 410 паркинг места.

Догађаји

Сава центар је био домаћин многих значајних међународних конгреса и скупова као што су: ОЕБС, Годишњи састанци ММФ и Светске банке, 55. Годишња генерална скупштина Интерпола, 6. УНКТАД, Генерална скупштина УНЕСКО, ФОРЕКС, ФИСИТ, 9. Самит несврстаних и других.

Сава центар је такође био домаћин и многих значајних уметничких програма и угостио је велике уметнике, као што су: Лучано Павароти, Пласидо Доминго, Монсерат Кабаље, Мајлс Дејвис, Хенрик Шеринг, Б. Б. Кинг, Зубин Мехта, Владимир Ашкенази, Јохан Штраус оркестар, Московски филхармонијски оркестар, Оказу филхармонијски оркестар и многи други. У њему су такође одржани и избор за Мис Србије, као и селекциони фестивали за учешће на такмичењу за Песму Евровизије, под називима Беовизија и Европесма и идејни је творац, покретач и организатор традиционалног летњег фестивала (Summertime festival). Од 2001. године, Сава центар је домаћин концерта Мирослава Илића, што је највећи низ годишњих концерата у народној музици.

Спољашње везе

• Званична интернет презентација Сава центра
• Страница са званичне интернет презентације града Београда
• Историја исписана музичким рукописом („Политика”, 30. јун 2016)
• Сава центар, Београд и продаја: Зашто је важно сачувати „стаклену палату на обали Саве” (Б92, 19. август 2020)