Марко Ефешки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Марко Ефешки
Mark of Ephesus.jpg
Свети Марко Ефешки
Датум рођења1392
Место рођењаКонстантинопољ
Датум смрти23. јун 1444.(1444-06-23) (51/52 год.)
Место смртиКонстантинопољ

Марко Евгеник, митрополит Ефеса (1437-1445), антилатински богослов и светитељ, рођен је у Константинопољу 1394. године, a умро у Константинопољу 23. јуна 1445; празнује се 19. јануара / 1. фебруара.[1] Луј Пти указује на 1391. или 1392. као на годину његовог рођења [2], док више аутора указује на 1444. као годину смрти.[3]

Евгеников отац Георгије био је учитељ, ђакон и ризничар цркве Аја Софија. На крштењу дечак је добио име Манојло. Након очеве смрти студирао је у Константинопољу код Јована Хортазменоса (реторику) и Георгија Плитона (философију и математику). Године 1420. постаје монах на острву Антигона (Принчевска острва) и добија име Марко; две године касније враћа се у престоницу, где је ступио у Мангански манастир и био рукоположен за свештеника.[4]

Кратко пре Фераро-фирентинског сабора Евгеник је постао митрополит Ефеса. Присуствовао је сабору као један од водећих византијских богослова, заступајући крајње негативну грчку позицију у односу на латинска учења о Светом Духу (Филиокве) и о чистилишту. Био је једини грчки делегат који је одбио да потпише акт о Унији између цркава Рима и Константинопоља (1439). По повратку у Ефес преко Константинопоља, заточен је на острву Лимнос (1440-1442).[5]

Марка Евгеника су истовремено критиковали као ускогрудог противника Уније[6] и хвалили као бескомпромисног и доследног бранитеља саборног хришћанског предања.[7] Православна црква га је канонизовала као светитеља 1456. године. Житије Марка Ефеског написао је његов брат Јован Евгеник. На српском је објављено у преводу архимандрита Јустина Поповића.[8]

У својим бројним богословским делима Евгеник брани Паламизам и антилатинску позицију о „филиокве“ и „чистилишту“. Сачувано је и неколико његових беседа, као и писма, агиографска дела и химне. Уобичајена је подела на рана дела (настала око 1430), дела из периода Фирентинског сабора (1438-1440), и посланице (1440-1442).[9] Има и његових дела која до данас нису објављена.

Литература[уреди]

Свети Марко Ефески – Житије, Дела, Служба (превео и приредио Младен Станковић), Предањске студије, Београд 2007. ISBN 978-86-909225-1-2

Спољашње везе[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ The Oxford Dictionary of Byzantium, ed. A. Kazhdan, vol. II, Oxford University Press, New York - Oxford 1991, p. 742.
  2. ^ Dictionnaire de Theologie Catholique, t. 9, p. 1968.
  3. ^ Јеромонах Иринеј (Буловић), Теологија дијалога по светом Марку Ефеском (поосебан отисак из Теолошких погледа, год. VIII, бр. 1), Београд 1975, стр. 1.
  4. ^ Свети Марко Ефески, Житије, Дела, Служба (превео и приредио Младен Станковић), Предањске студије, Београд 2007, стр. 16-18.
  5. ^ The Oxford Dictionary of Byzantium, p. 742.
  6. ^ Joseph Gill, Personalities of the Council of Florence, and Other Essays. Barnes & Noble, 1965, 55-64.
  7. ^ C. Tsirpanlis, Mark Eugenicus and the Council of Florence. Thessalonike, 1974.
  8. ^ Архимандрит др Јустин Сп. Поповић, Житија светих за јануар. Манастир Ћелије код Ваљева, 1972, стр. 609-621.
  9. ^ Свети Марко Ефески, Житије, Дела, Служба, стр. 348-349.