Марко Ефешки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Марко Ефешки
Mark of Ephesus.jpg
Свети Марко Ефешки
Датум рођења 1392
Место рођења Константинопољ
Датум смрти 23. јун 1444.(1444-06-23) (51/52 год.)
Место смрти Константинопољ

Марко Евгеник, митрополит Ефеса (1437-1445), антилатински богослов и светитељ, рођен је у Константинопољу 1394. године, a умро у Константинопољу 23. јуна 1445; празнује се 19. јануара / 1. фебруара.[1] Луј Пти указује на 1391. или 1392. као на годину његовог рођења [2], док више аутора указује на 1444. као годину смрти.[3]

Евгеников отац Георгије био је учитељ, ђакон и ризничар цркве Аја Софија. На крштењу дечак је добио име Манојло. Након очеве смрти студирао је у Константинопољу код Јована Хортазменоса (реторику) и Георгија Плитона (философију и математику). Године 1420. постаје монах на острву Антигона (Принчевска острва) и добија име Марко; две године касније враћа се у престоницу, где је ступио у Мангански манастир и био рукоположен за свештеника.[4]

Кратко пре Фераро-фирентинског сабора Евгеник је постао митрополит Ефеса. Присуствовао је сабору као један од водећих византијских богослова, заступајући крајње негативну грчку позицију у односу на латинска учења о Светом Духу (Филиокве) и о чистилишту. Био је једини грчки делегат који је одбио да потпише акт о Унији између цркава Рима и Константинопоља (1439). По повратку у Ефес преко Константинопоља, заточен је на острву Лимнос (1440-1442).[5]

Марка Евгеника су истовремено критиковали као ускогрудог противника Уније[6] и хвалили као бескомпромисног и доследног бранитеља саборног хришћанског предања.[7] Православна црква га је канонизовала као светитеља 1456. године. Житије Марка Ефеског написао је његов брат Јован Евгеник. На српском је објављено у преводу архимандрита Јустина Поповића.[8]

У својим бројним богословским делима Евгеник брани Паламизам и антилатинску позицију о „филиокве“ и „чистилишту“. Сачувано је и неколико његових беседа, као и писма, агиографска дела и химне. Уобичајена је подела на рана дела (настала око 1430), дела из периода Фирентинског сабора (1438-1440), и посланице (1440-1442).[9] Има и његових дела која до данас нису објављена.

Литература[уреди]

Свети Марко Ефески – Житије, Дела, Служба (превео и приредио Младен Станковић), Предањске студије, Београд 2007. ISBN 978-86-909225-1-2

Спољашње везе[уреди]

Референце[уреди]

  1. The Oxford Dictionary of Byzantium, ed. A. Kazhdan, vol. II, Oxford University Press, New York - Oxford 1991, p. 742.
  2. Dictionnaire de Theologie Catholique, t. 9, p. 1968.
  3. Јеромонах Иринеј (Буловић), Теологија дијалога по светом Марку Ефеском (поосебан отисак из Теолошких погледа, год. VIII, бр. 1), Београд 1975, стр. 1.
  4. Свети Марко Ефески, Житије, Дела, Служба (превео и приредио Младен Станковић), Предањске студије, Београд 2007, стр. 16-18.
  5. The Oxford Dictionary of Byzantium, p. 742.
  6. Joseph Gill, Personalities of the Council of Florence, and Other Essays. Barnes & Noble, 1965, 55-64.
  7. C. Tsirpanlis, Mark Eugenicus and the Council of Florence. Thessalonike, 1974.
  8. Архимандрит др Јустин Сп. Поповић, Житија светих за јануар. Манастир Ћелије код Ваљева, 1972, стр. 609-621.
  9. Свети Марко Ефески, Житије, Дела, Служба, стр. 348-349.