Пожешка жупанија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пожешка жупанија
Comitatus Poseganus


Mátyás király országai.png
Пожешка жупанија у саставу Краљевине Угарске
Географија
Континент Европа
Регија Југоисточна Европа
Земља Краљевина Угарска
Друштво
Званични језици латински, говорни језици: мађарски, српски, хрватски
Религија католицизам, православље
Владавина
Титула владара Жупан
Оснивање 13. век
Престанак 20. век
Статус Бивша жупанија
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Портал:Историја

Пожешка жупанија (лат. Comitatus Poseganus; мађ. Pozsega vármegye; нем. Komitat Poschegg) је била жупанија, односно управна јединица Краљевине Угарске. Постојала је од почетка 13. до почетка 16. века и поново од средине 18. до почетка 20. века. Обухватала је шири простор Пожешке котлине, са суседним делом Посавине. Средиште жупаније био је град Пожега.

Током средњег века, Пожешка жупанија није припадала тадашњој Бановини Славонији, већ је убрајана међу угарске жупаније. Тек током 18. века, подручје Пожешке жупаније је укључено у просторни опсег појма Славоније. Од тог времена, Пожешка жупанија је сматрана једном од славонских жупанија. У раздобљу од 1868. до 1918. године налазила се у саставу Краљевине Хрватске и Славоније.

Историја[уреди]

Положај Пожешке жупаније у оквиру Краљевине Хрватске и Славоније

Претпоставља се да је Пожешка жупанија настала већ у 12. веку, пошто прва позната сведочанства о њеном постојању потичу са почетка 13. века. У просторном смислу, обухватала је читаву Пожешку котлину, са суседним делом Посавине. Средиште жупанијске управе било је у граду Пожеги. Средњовековна Пожешка жупанија није припадала Бановини Славонији, већ је непосредно убрајана међу угарске жупаније.

Изворна карта из 1645. године, на којој је убележено да се тада већ бивша Пожешка жупанија налази у области званој Rascia, односно на подручју које настањују Срби

Тешко је пострада на почетку 16. века у време турског продора, када је читаво подручје ове жупаније потпало под турску власт.[1] На том простору, Турци су створили Пожешки санџак. Након обнављања Српске патријаршије (1557), на простору између Саве и Драве је створена Пожешка епархија. Турска власт је са тог подручја протерана у време Бечког рата (1683-1699), након чега је пожешко подручје стављено под војну и коморску управу Хабзбуршке монархије.[2]

Пожешка жупанија је обновљена 1745. године, као једна од "славонских" жупанија.[3] Након укидања Војне крајине (1881),[4] подручје Пожешке жупаније је проширено припајањем дела Посавине. Такво стање опстало до 1918. године, када је створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Као административна јединица, Пожешка жупанија је опстала до управне реформе којом су створене области Ктаљевине СХС, након чега је њено подручје укључено у састав Осијечке области.[5]

Географија[уреди]

Детаљна мапа Пожешке жупаније, након 1881. године

Жупанија је граничила с Босном и Херцеговином која је била под заједничком аустроугарском управом, те са жупанијама Загребачком, Бјеловарско-крижевачком, Вировитичком и Сремском које су припадале Хрватско-славонском краљевству. Протезала се уз северну обалу реке Саве, а око 1910. покривала је површину од 4.933 км2.

Становништво[уреди]

Према попису из 1910, ова је жупанија бројала 265.272 становника који су говорили следећим језицима:

Административна подела[уреди]

Почетком 20. века, Пожешка жупанија била је подељена на следеће котареве:

Котареви
Котар Средиште
Брод Брод, данас Славонски Брод
Дарувар Дарувар
Новска Новска
Пакрац Пакрац
Пожега Пожега
Нова Градишка Нова Градишка
Муниципални градови
Брод (Славонски Брод)
Пожега

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]