Мајски Тртник
Мајски Тртник | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Сисачко-мославачка |
| Град | Глина |
| Област | Банија |
| Становништво | |
| — 2011. |  36 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 17′ 57″ С; 16° 09′ 58″ И / 45.2992004° С; 16.1660194° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 165 m |
  Мајски Тртник Мајски Тртник на карти Хрватске | |
 Мајски Тртник Мајски Тртник на карти Сисачко-мославачке жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 44403 Маја |
| Позивни број | +385 44 |
| Регистарска ознака | SK |
Мајски Тртник је насељено мјесто на подручју града Глине, на Банији, Република Хрватска.
Географија[уреди | уреди извор]
Село је подељено на два дела: први део који је на асфалту са засеоком Плочића и Краља и другим делом који је одвојен урушеним сеоским путем и преоријентисаним на суседно село Влаховић (Лавић). Село се граничи са Мајом, Глинским Дреновцем, Влаховићем, Равним Рашћем, Глинским Тртником и Брњеушком. Са источне стране села пролази река Бручина и мали поток са западне стране. Село је повезано са Глином и Петрињом асфалтним путем и пругом. Село је имало своју локалну железничку станицу која је услуживала и остала села: Мају, Глински Дреновац и Равно Рашће. Данас село повезује са Глином аутобуски саобраћај.
Историја[уреди | уреди извор]
Село је основано вероватно током XV–XVIII века док трају непрекидне миграције Срба у Славонију и Крајину под турском влашћу на опустошена имања хрвата и њихову напуштену земљу. Повлачењем Турака, Срби остају у селу веома добродошли Аустроугарској Царевини и Хрватским велепоседницима као одбрана и попуна опустошеним крајевима.
Село је пре Првог светског рата било густо насељено са преко сто српских породица. После Првог светског рата долази до исељавања једног дела сељана у Војводину, док се досељава само пар породица.
У Другом светском рату село бива потпуно спаљено, део становништва побијено је на лицу места а део у Грабовцу. Остали су одведени у Јасеновац. После завршетка рата део сељана одлази у веће градове.
Село се поново изграђује помоћу државних средстава и присилним радом заробљених домобрана, али са видно смањеним становништвом на око 300 сељана.
У последњем рату 1991–1995. село улази у састав САО Крајине, односно Републике Српске Крајине.
Током војне акције Хрватске војске „Олуја” становништво се исељава у Републику Србију и Републику Српску без жртава. Оштећено је само пар кућа тенковским гранатама (које су испаљене без разлога јер је село раније напуштено) тако да је село сачувано скоро у потпуности.
До данас се вратило око четрдесетак особа, углавном старије доби.
Привреда[уреди | уреди извор]
У селу је пре последњег рата било развијено сточарство због близине месне индустрије Гавриловић. Пре Другог светског рата поред сточарства била је развијена и дрвна прерада због чега железничка станица носи назив Лагер.
Становништво[уреди | уреди извор]
Тренутно броји 36 сталних становника, углавном старијих пензионера и само једном породицом са малолетном децом. Место, пре рата, насељавају неке од породица: Буњац, Букудур, Бралић, Драјић, Домазет, Ђамић, Џамбић, Ђурасновић, Ђурашиновић, Чавић, Краљ, Лалић, Малобовић, Маљковић, Манојловић, Милић, Митић, Мицић, Момић, Новаковић, Остојић, Плочић, Прусац, Пјевац, Палама, Сибинчић, Сљепчевић, Сладовић, Торбица, Вујчић, Врачар, Вукмановић, Вилић, Жарковић, Зец, итд.
| Националност[1] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 165 | 193 | 230 | 305 |
| Југословени | 8 | |||
| остали и непознато | 1 | |||
| Укупно | 166 | 193 | 238 | 305 |
| Демографија[1] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 305 | |
| 1971. | 238 | |
| 1981. | 193 | |
| 1991. | 166 | |
| 2001. | 56 | |
| 2011. | 36 | |
Извори[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
.gif){kind=small}
Литература[уреди | уреди извор]
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
