Мајски Тртник

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Мајски Тртник
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаСисачко-мославачка
ГрадГлина
ОбластБанија
Становништво
 — 2011.Пад 36
Географске карактеристике
Координате45°17′57″ СГШ; 16°09′58″ ИГД / 45.2992004° СГШ; 16.1660194° ИГД / 45.2992004; 16.1660194Координате: 45°17′57″ СГШ; 16°09′58″ ИГД / 45.2992004° СГШ; 16.1660194° ИГД / 45.2992004; 16.1660194
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина165 м
Мајски Тртник на мапи Хрватске
Мајски Тртник
Мајски Тртник
Мајски Тртник на мапи Хрватске
Мајски Тртник на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Мајски Тртник
Мајски Тртник
Мајски Тртник на мапи Сисачко-мославачке жупаније
Остали подаци
Позивни број+385 44
Регистарска ознакаSK

Мајски Тртник је насељено мјесто на подручју града Глине, на Банији, Република Хрватска.

Географија[уреди | уреди извор]

Село је подељено на два дела: први део који је на асфалту са засеоком Плочића и Краља и другим делом који је одвојен урушеним сеоским путем и преоријентисаним на суседно село Влаховић (Лавић). Село се граничи са Мајом, Глинским Дреновцем, Влаховићем, Равним Рашћем, Глинским Тртником и Брњеушком. Са источне стране села пролази река 'Бручина' и мали поток са западне стране. Село је повезано са Глином и Петрињом асфалтним путем и пругом. Село је имало своју локалну железничку станицу која је услуживала и остала села: Мају, Глински Дреновац и Равно Рашће. Данас село повезује са Глином аутобуски саобраћај.

Историја[уреди | уреди извор]

Село је основано вероватно током XV–XVIII века док трају непрекидне миграције Срба у Славонију и Крајину под турском влашћу на опустошена имања хрвата и њихову напуштену земљу. Повлачењем Турака, Срби остају у селу веома добродошли Аустроугарској Царевини и Хрватским велепоседницима као одбрана и попуна опустошеним крајевима.

Село је пре Првог светског рата било густо насељено са преко сто српских породица. После Првог светског рата долази до исељавања једног дела сељана у Војводину, док се досељава само пар породица.

У Другом светском рату село бива потпуно спаљено, део становништва побијено је на лицу места а део у Грабовцу. Остали су одведени у Јасеновац. После завршетка рата део сељана одлази у веће градове.

Село се поново изграђује помоћу државних средстава и присилним радом заробљених домобрана, али са видно смањеним становништвом на око 300 сељана.

У последњем рату 1991–1995. село улази у састав САО Крајине, односно Републике Српске Крајине.

Током војне акције Хрватске војске „Олуја” становништво се исељава у Републику Србију и Републику Српску без жртава. Оштећено је само пар кућа тенковским гранатама (које су испаљене без разлога јер је село раније напуштено) тако да је село сачувано скоро у потпуности.

До данас се вратило око четрдесетак особа, углавном старије доби.

Привреда[уреди | уреди извор]

У селу је пре последњег рата било развијено сточарство због близине месне индустрије 'Гавриловић'. Пре Другог светског рата поред сточарства била је развијена и дрвна прерада због чега железничка станица носи назив 'Лагер'.

Становништво[уреди | уреди извор]

Тренутно броји 36 сталних становника, углавном старијих пензионера и само једном породицом са малолетном децом. Место, пре рата, насељавају неке од породица: Буњац, Букудур, Бралић, Драјић, Домазет, Ђамић, Џамбић, Ђурасновић, Ђурашиновић, Чавић, Краљ, Лалић, Малобовић, Маљковић, Манојловић, Милић, Митић, Мицић, Момић, Новаковић, Остојић, Плочић, Прусац, Пјевац, Палама, Сибинчић, Сљепчевић, Сладовић, Торбица, Вујчић, Врачар, Вукмановић, Вилић, Жарковић, Зец, итд.

Националност[1] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 165 193 230 305
Југословени 8
остали и непознато 1
Укупно 166 193 238 305
Демографија[1]
Година Становника
1961. 305
1971. 238
1981. 193
1991. 166
2001. 56
2011. 36

Извори[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.