Медицински факултет Универзитета у Приштини

Из Википедије, слободне енциклопедије
Медицински факултет
Тип државни
Оснивање 1969.
Афилијација Универзитет у Приштини
Декан Проф др. Раде Грбић
Локација Косовска Митровица, Косово и Метохија, Србија
Веб-сајт Интернет презентација
Logo fakultet.png

Медицински факултет Универзитета у Приштини је високошколска установа са својством правног лица у саставу Универзитета у Приштини која организује и изводи академске и струковне студијске програме, научно истраживачки и здравствени рад, континуирану медицинску едукацију и издавачку делатност у образовно-научном пољу медицинских наука факултет се налази Косовској Митровици.

Историјат[уреди]

Оснивач Факултета је Република Србија. У циљу побољшања квалитета и унапређења здравствене заштите становништва, Скупштина САП Косова и Метохије 17. јун 1969. године доноси Закон о оснивању Медицинског факултета у Приштини("Службени лист САПК", бр. 20/69) у оквиру Универзитета у Приштини. Први дан рада Факултета је обележен 4. децембар исте године, када су одржана прва предавања у просторијама Филозофског факултета у Приштини. Факултет је основан као образовно-васпитна и научна организација удруженог рада која припрема високе стручне кадрове, организује и спроводи научна достигнућа и обавља здравствену делатност у складу са високим националним и међународним стандардима. Од 7. новембра 1973. године Медицински факултет проширује своју делатност и у области здравствене заштите, припајањем Опште болнице у Приштини, и као такав је регистрован код Окружног привредног суда у Приштини, под Fi. be. 461/74, као организација удруженог рада са ограниченом солидарном одговорношћу и посебног друштвеног значаја.

Године 1975. у оквиру Медицинског факултета отвара се и Стоматолошки одсек. Медицински факултет у Приштини усклађивао је свој рад и организацију са законским прописима Републике Србије којим се регулише делатност високог образовања, научно-истраживачки рад и здравствена делатност. Медицински факултет у Приштини регистрован је као високошколска установа чији је оснивач Република Србија у саставу Универзитета у Приштини. За време 40 година постојања, на Медицинском факултету студирало је преко 10.000 студената, а тренутно студира око 1.300 студената. После агресије НАТО-а, Медицински факултет у Приштини поделио је судбину свог народа и напустио простор Косова и Метохије. Факултет је од јуна 1999. године привремено био измештен из свог седишта у Приштини у Крушевац. Од 01. септембра 2002. године Медицински факултет у Приштини се вратио на простор Косова и Метохије и за привремено седиште одређена је Косовска Митровица.

Студенти[уреди]

45. годишњица Медицинског факултета

На Медицинском факултету студирају млади уметници из свих крајева Србије, а одређени проценат чине студенти из земаља региона. Настава се одржава на српском језику.

Студенски парламент[уреди]

Студентски парламент Факултета је орган преко којег студенти остварују своја права и интересе на Факултету. Право да бирају и да буду бирани за члана Студентског парламента имају сви студенти Факултета уписани на студије у школској години у којој се бира Студентски парламент. Мандат чланова Студентског парламента траје годину дана. Студентски парламент чине по два представника студената са сваке године студија опште медицине, један представник сваке године студија стоматологије и један представник сваке године студија здравствене неге, један представник апсолвената опште медицине и један представник апсолвената стоматологије. Представници студената за Студентски парламент бирају се на зборовима студената сваке године студија.

Избор чланова Студентског парламента одржава се у априлу најкасније до десетог у месецу. Конститутивна седница новог сазива парламента одржава се по правилу 15. априла. Студентски парламент доноси Пословник о раду којим регулише начин рада и гласања.

Студентски парламент Факултета[уреди]

  • бира и разрешава председника и потпредседника Студентског парламента;
  • доноси општа акта о свом раду;
  • оснива радна тела која се баве појединим пословима из надлежности Студентског парламента;
  • бира и разрешава представнике студената у органима и телима Факултета.
  • утврђује предлог за избор и разрешење студента-продекана;
  • доноси годишњи план и програм активности Студентског парламента;
  • разматра питања у вези са обезбеђењем и оценом квалитета наставе, реформом студијских програма, анализом ефикасности студирања, утврђивањем броја ЕСПБ бодова, унапређењем мобилности студената, подстицањем научноистраживачког рада студената, заштитом права студената и унапређењем студентског стандарда;
  • организује и спроводи програме ваннаставне активности студената;
  • учествује у поступку самовредновања Факултета;
  • остварује студентску међуфакултетску и међународну сарадњу;
  • бира и разрешава представнике студената у органима и телима других установа и удружења у којима су заступљени представници студената Факултета у складу са општим актом установе, удружења, односно Факултета;
  • усваја годишњи извештај о раду студента-продекана;
  • утврђује предлог плана извора финансирања и начина потрошње средстава потребних за остварење активности Студентског парламента и доставља га декану који га, сагласно стварним могућностима Факултета, укључује у предлог финансијског плана Факултета;
  • усваја годишњи извештај о раду који подноси председник Студентског парламента;
  • организује изборе за Студентски парламент Универзитета сагласно Статуту Универзитета;
  • усклађује рад са Студентским парламентом Универзитета;
  • помаже остваривање програма струковних и других организација који могу да допринесу побољшању рада, услова за рад, образовања, мобилности, запошљавања, и промовисању солидарности, једнакости, толеранције и људских права;
  • обавља и друге послове у складу са Законом, Статутом и општим актима Факултета.

Студентски парламент је дужан да благовремено изабере или предложи представнике за органе Факултета. У случају да Студентски парламент у дужем периоду не изврши избор представника за органе Факултета, чиме се омета рад Факултета, декан може да захтева сазивање седнице Студентског парламента на којој ће се расправљати о насталом проблему и донети решења и којој је дужан да присуствује.

Студент продекан[уреди]

  • Студент-продекан заступа студенте у питањима која су од значаја за све аспекте наставе, студентских права, студентског организовања, студентских активности у настави и ван ње и других питања која су од непосредног значаја за рад и живот студената на Факултету. Студента-продекана именује и разрешава декан Факултета на предлог Студентског парламента Факултета.
  • Студент-продекан је заступник свих студената Факултета и дужан је да објективно и непристрасно преноси захтеве, предлоге и мишљења студената органима Факултета.
  • Студент-продекан присуствује седницама Наставно-научног већа и равно-правно учестује у раду већа укључујући и гласање по питањима из става 1 овог члана.
  • Студент-продекан присуствује састанцима деканског колегијума на којима ће се разматрати питања из става 1 овог члана и студент-продекан учествује у расправи о овим питањима и износи захтеве, мишљења и предлоге студената и учествује у формулисању предлога и у одлучивању о предлозима који се односе на став 1 овог члана.
  • Студент-продекан има право да захтева да се одређено питање од значаја за студенте стави на дневни ред Наставно-научног већа или деканског колегијума и декан је обавезан да са дужном пажњом размотри ове захтеве.
  • Студент-продекан има право да затражи помоћ стручних служби Факултета у остваривању својих обавеза и декан и секретар Факултета су обавезни да са дужном пажњом размотре ове захтеве.

Статус студената[уреди]

  • Студент је физичко лице уписано на студије на Универзитету.
  • Студент се уписује на студијски програм који се изводи на Факултету.
  • Студент се уписује у статусу студента чији се трошкови студија покривају из буџета Републике Србије - буџетски студент или студента чији се трошкови студија покривају из наплаћене школарине - самофинансирајући студент).
  • Својство студента се доказује индексом.

Статус буџетског студента има:

  • Студент, уписан на студијски програм који је прихваћен за финансирање од стране Републике Србије, који је рангиран на конкурсу за упис у оквиру квоте одобрене за финансирање у школској години за коју се уписује по конкурсу.
  • Студент који је, са статусом буџетског студента, у току школске године, у оквиру уписаног студијског програма, по положеним испитима стекао најмање 60 ЕСПБ бодова - у наредној школској години.
  • Самофинансирајући студент који у току школске године оствари 60 ЕСПБ бодова из текуће године студијског програма ако је рангиран у оквиру укупног броја буџетских студената, на начин и по поступку утврђеном општим актом Факултета - у наредној школској години.

Буџетски студент који у току школске године оствари мање од 60 ЕСПБ бодова може да настави студије у статусу самофинансирајућег студента.

Статус самофинансирајућег студента има студент: - Уписан на студијски програм, рангиран на конкурс за упис као такав, у школској години за коју је уписан по конкурсу; - Уписан у другу, односно било коју наредну годину, који је у претходној школској години остварио најмање 37 ЕСПБ бодова из предмета за које се определио у складу са студијским програмом.

Самофинансирајући студент који у току школске године оствари 60 ЕСПБ бодова из текуће године студијског програма може у наредној школској години да стекне статус буџетског студента, у складу са чланом 87 став 1 тачка 3 овог статута, ако се рангира у оквиру укупног броја буџетских студената, на начин и по поступку утврђеном општим актом Факултета. Студент који није остварио 37 ЕСПБ бодова поново уписује исту годину студијског програма. Факултет може да на захтев Универзитета или у оквиру своје међународне сарадње прихвати студента другог факултета као гостујућег студента у најкраћем трајању од једног семестра и најдужем трајању од једне године (два семестра). Уколико гостујући студент није студент медицине или стоматологије на својој матичној установи, он не може да похађа наставу из предмета који подразумевају рад са пацијентима или преминулим особама. Гостујући студент похађа наставу из предмета за које је квалификован на основу стеченог знања на матичној високошколској установи. Услов за прихватање студента из става 1 овог члана је потписани споразум о узајамном признавању ЕСПБ бодова између високошколске установе из које студент долази и Универзитета у Приштини односно Факултета. Гостујући студент почиње да похађа наставу по ступању на снагу уговора између заинтересованих страна којим су регулисана права и обавезе гостујућег студента, начин покривања трошкова његовог студирања и друга питања везана за својство гостујућег студента. Гостујући студент се опредељује за похађање наставе на српском или енглеском језику. Гостујућем студенту се издају одговарајуће потврде којим може да докаже врсту, обим и провере знања у настави коју је слушао на Факултету. Гостујући студент не може да стекне диплому о завршеним студијама медицине на Факултету. Студент Факултета може да оствари део студијског програма на другој високошколској установи у оквиру међународне сарадње Универзитета односно Факултета. Услов за остваривање дела студијског програма из става 1 овог члана је уговор о узајамном признавању ЕСПБ бодова између Универзитета односно Факултета и високо-школске установе у коју студент одлази. Део студијског програма који студент из става 1 овог члана остварује на другом универзитету, односно на другој високошколској установи ван састава Универзитета, не може да буде краћи од једног, нити дужи од два семестра. За остваривање дела студијског програма из члана 1 овог става студент мора да има сагласност Факултета. Део студијског програма који студент из става 1 овог члана остварује на другом факултету Универзитета може обухватити један или више предмета. Уколико се врста, обим и начин провере знања у остваривању студијског програма из става 1 овог члана битно разликују од наставе коју би студент похађао на Факултету, сматра се да је студент у статусу мировања. Права и обавезе студента из става 1 овог члана, начин покривања трошкова његовог студирања и друга питања у вези са остваривањем дела студијског програма на другој високошколској установи уређују се уговором заинтересованих страна. Похађање наставе и остварене провере знања студента из става 1 овог члана доказују се индексом, односно одговарајућом потврдом. Похађање наставе и остварене провере знања из става 7 овог члана се еквивалентно вреднују и признају на Факултету у складу са споразумом из става 2 овог члана.


СТРУЧНИ ОРГАНИ Стручне органе Медицинског факултета Приштина чине: - Наставно-научно веће; - Изборно веће; - Катедре; - Судско-медицински одбор; - Етички одбор.

Наставно-научно веће[уреди]

Чланови Наставно-научног већа су наставници и два асистента са сваке катедре. Декан је председник Наставно-научног већа по функцији. Декан и продекани су чланови Наставно-научног већа по функцији са правом гласа.

Наставно-научно веће Медицинског факултета: - утврђује предлог Статута Медицинског факултета; - утврђује предлог кандидата за декана Медицинског факултета; - бира чланове Савета Медицинског факултета из реда представника Медицинског факултета; - утврђује предлог Финансијског плана, извештаја о пословању и годишњег обрачуна Медицинског факултета; - утврђује предлог Плана коришћења средстава за инвестиције; - утврђује предлог образовања унутрашњих организационих јединица; - утврђује предлог одлуке о висини школарине; - предлаже студијске програме за све врсте и нивое студија; - утврђује уже научне области; - доноси програме научних истраживања и програме за иновацију знања; - утврђује мере за подстицање развоја изразито успешних и даровитих студената; - доноси општи акт о праћењу, обезбеђивању, унапређењу и развоју квалитета студијских програма и наставе Медицинског факултета; - одобрава теме завршних радова; - одобрава теме магистарских теза и докторских дисертација; - бира представнике за Савет и Сенат Универзитета; - бира чланове Етичког комитета; - предлаже број студената који се уписују у прву годину студијских програма; - одлучује о ангажовању наставника у пензији у складу са законом; - одлучује о рецензентима и рецензијама у Издавачкој делатности; - образује своје сталне и повремене комисије; - разматра и доноси одлуке о захтевима студената из делокруга свога рада; - разматра успех студената; - предлаже доделу звања професора емеритуса редовном професору; - предлаже кандидата за ректора Универзитета; - разматра и припрема предлоге о другим питањима о којима одлучује Савет - доноси Пословник о свом раду.

Обавља и друге послове у складу са законом, статутом и другим актима Медицинског факултета. Наставно-научно веће може пуноважно да одлучује ако седници присуствује више од половине укупног броја чланова. Наставно-научно веће одлуке доноси већином гласова присутних чланова. Наставно-научно веће може образовати сталне и повремене комисије као помоћне органе, ради разматрања, праћења и утврђивања предлога по питањима из надлежности Већа. Начин рада Наставно-научног већа Факултета уређује се Пословником о раду.

Изборно веће[уреди]

Изборно веће чине наставници Факултета. Изборно веће утврђује предлог за избор наставника и бира сараднике Факултета. Изборно веће утврђује предлог за избор наставника и бира сараднике ако је присутно више од половине укупног броја чланова Изборног већа. Изборном већу председава декан Факултета. Изборно веће одлуке доноси већином гласова присутних чланова (простом већином). Приликом утврђивања предлога за избор у звање редовног професора гласају само редовни професори. Приликом утврђивања предлога за избор у звање ванредног професора гласају редовни и ванредни професори. Приликом утврђивања предлога за избор у звање доцента гласају сви наставници. Приликом избора сарадника гласају сви наставници.

Катедре[уреди]

Катедре се оснивају за организовање свих облика наставе на студијама сва три степена. Катедра се оснива за један или више предмета. Катедру чине наставници и сарадници који изводе образовно-стручни рад из предмета за које се катедра оснива. Катедра се може основати за предмет који има најмање 5 (пет) наставника. Предмети који немају потребан број наставника оснивају заједничку катедру према међусобној сродности.

Катедра: - даје мишљење о програму научних истраживања и о научним радовима у којима учествују наставници и сарадници катедре; - даје предлог декану Факултета за расписивање конкурса за избор у звање наставника и сарадника; - предлаже Изборном већу комисију за припрему изештаја за избор наставника и сарадника; - прати наставни и научни рад својих чланова и изјашњава се о њиховом раду у поступку избора у звање; - даје предлог декану за избор шефа катедре на захтев декана; - утврђује списак уџбеника и другу литературу коју студенти треба да користе за савлађивање садржаја студијских програма; - предлаже кандидата за декана; - предлаже кандидата за члана Савета и члана Наставно-научног већа Факултета; - обавља и друге послове у складу са овим Статутом и другим општим актима Факултета.

Катедре Медицинског факултета су: - КАТЕДРА ЗА ОРЛ И ОФТАМОЛОГИЈУ - КАТЕДРА ЗА ХИРУРГИЈУ - КАТЕДРА ЗА ИНФЕКТОЛОГИЈУ И ДЕРМАТОВЕНЕРОЛОГИЈУ - КАТЕДРА ЗА ГИНЕКОЛОГИЈУ И АКУШЕРСТВО - КАТЕДРА ЗА ИНТЕРНУ МЕДИЦИНУ - КАТЕДРА ЗА НЕУРОЛОГИЈУ И ПСИХИЈАТРИЈУ - КАТЕДРА ЗА ИНСТИТУТЕ - КАТЕДРА ЗА ПРЕВЕНТИВНУ МЕДИЦИНУ - КАТЕДРА ЗА ПЕДИЈАТРИЈУ - КАТЕДРА ЗА СТОМАТОЛОГИЈУ

Наставни предмет: - организује, спроводи и анализира наставу на свим врстама студијских програма и свим нивоима; - организује и спроводи предавања, вежбе, колоквијуме, испите и друге блике рада са студентима; - даје сагласност за штампање уџбеника и практикума чији су аутори наставници и сарадници тог предмета; - на захтев декана предлаже кандидата за шефа предмета; - предлаже Наставно-научном већу избор професора по позиву; - предлаже декану набавку опреме и потрошног материјала за извођење практичне наставе; - обавља и друге послове у складу са овим Статутом и другим општим актима Факултета.

Када је катедра образована за један наставни предмет, у њеној надлежности су обједињене и надлежности наставног предмета. Катедром руководи шеф катедре кога именује декан Факултета, уз претходно прибављено мишљење катедре.

Шеф катедре се именује на период од три године, из реда наставника Факултета. Дужности шефа катедре су: - да обезбеђује нормално одвијање свих видова наставе који се одвијају у оквиру катедре и обављање потребних административних послова везаних за обављање наставе; - да обезбеди пуну транспарентност рада и могућност демократског изјашњавања свих чланова катедре о питањима од значаја за катедру; - да заједно обезбеди хармонично, синергистичко и рационално коришћење људских и материјалних ресурса при обављању делатности Факултета; - да се, уколико постоје, редовно саветује са руководиоцима наставе на наставним базама и заједно са њима предузима све мере потребне за несметано одвијање наставе на наставним базама; - да организује спровођење одлука Савета Факултета, већа Факултета, колегијума декана и катедре; - да заступа заједничке интересе и права чланова катедре и организационе јединице; - да се брине о стању кадрова и развоју катедре и да благовремено на катедри разматра питања унапређивања наставника и сарадника, запошљавања нових сарадника и покретања поступка пред одговарајућим органима Факултета; - да обезбеди приступ информацијама од значаја за рад катедре или за научно- стручни напредак катедре свим члановима катедре под једнаким условима; - да контролише начин коришћења средстава која је Факултет обезбедио за рад катедре и располагање њима; - да спречава наношење штете имовини, недисциплину и злоупотребу функције; - одговара за радну дисциплину; - подноси годишњи извештај декану о раду катедре; - обавља и друге послове које му повере декан, стручни органи и Савет Факултета.

У оквиру катедре која је основана за више предмета именују се руководиоци предмета. Руководиоца предмета именује декан на период од три године. Катедра може пуноважно да одлучује ако седници присуствује више од половине укупног броја чланова. Катедра одлуке доноси већином гласова присутних чланова (простом већином).

Судско-медицински одбор

Судско-медицински одбор је стручно тело Факултета које обавља послове вештачења и давања експертизног мишљења у кривичним и грађанским поступцима и предметима по захтевима судова. Рад Судско-медицинског одбора регулише се Правилником који усваја Савет Факултета на предлог декана. Судско-медицински одбор чине два дела: Судско-медицински одбор и Судско-психијатријски одбор. Судско-медицински одбор и Судско-психијатријски одбор састављени су од по 5 чланова, наставника Факултета. Избор сталних чланова врши Савет Факултета на предлог декана. Мандат чланова је три године. По потреби, осим сталних чланова Одбора, други наставници Факултета могу да буду ангажовани у поступку вештачења. Налаз и мишљење које сачини Судско-медицински одбор или Судско-психијатријски одбор потписује и декан Факултета, а оверава се печатом Факултета. И друга стручна мишљења која се дају у име Факултета мишљење потписује и декан, а оверава се печатом Факултета.

Чланови одбора: 1. Проф. др Сузана Матејић 2. Проф. др Јован Младеновић 3. Проф. др Небојша Митић 4. Доц. др Снежана Филиповић-Данић 5. Доц. др Горан Виденовић


ЕТИЧКИ КОМИТЕТ

Етички комитет се формира за разматрање етичког аспекта предклиничких и клиничких научних истраживања. Етички комитет има 5 чланова, од којих најмање један није у радном односу на Факултету и најмање један није здравствени радник или сарадник. Наставно-научно веће Факултета бира Етички комитет на предлог декана. Мандат чланова Етичког комитета траје три године. За решавање појединих питања из делокруга свога рада Етички комитет може ангажовати истакнутог стручњака. Рад Етичког комитета регулише се правилником који доноси Наставно-научно веће Факултета. Етички комитет подноси извештај о свом раду у писаном облику Наставно-научном већу Факултета на крају сваке школске године. Етички комитет доноси свој етички кодекс.

Чланови комитета: 1. Доц. др Мирјана Чукаловић, председник 2. Проф. др Натача Катанић, члан 3. Доц. др Момчило Мирковић, члан 4. Доц. др Владанка Костић, члан 5. Проф. др Урош Шуваковић, члан 6. Доц. др Јулијана Рашић, члан 7. Златан Столић, правник

КАТЕДРЕ

- КАТЕДРА ЗА ОРЛ И ОФТАМОЛОГИЈУ шеф катедре: Проф. др Милош Мирковић

- КАТЕДРА ЗА ХИРУРГИЈУ шеф катедре: Проф. др Јован Младеновић

- КАТЕДРА ЗА ИНФЕКТОЛОГИЈУ И ДЕРМАТОВЕНЕРОЛОГИЈУ шеф катедре: Проф. др Радослав Катанић

- КАТЕДРА ЗА ГИНЕКОЛОГИЈУ И АКУШЕРСТВО шеф катедре: Проф. др Горан Релић

- КАТЕДРА ЗА ИНТЕРНУ МЕДИЦИНУ шеф катедре: Проф. др Љиљана Смилић

- КАТЕДРА ЗА НЕУРОЛОГИЈУ И ПСИХИЈАТРИЈУ шеф катедре: Проф. др Милутин Ненадовић

- КАТЕДРА ЗА ИНСТИТУТЕ шеф катедре: Проф. др Дијана Мирић

- КАТЕДРА ЗА ПРЕВЕНТИВНУ МЕДИЦИНУ шеф катедре: Доц. др Јасмина Стевановић

- КАТЕДРА ЗА ПЕДИЈАТРИЈУ шеф катедре: Доц. др Љиљана Шуловић

- КАТЕДРА ЗА СТОМАТОЛОГИЈУ шеф катедре: Проф. др Андријана Цветковић

ИНСТИТУТИ

- ИНСТИТУТ ЗА ХИСТОЛОГИЈУ СА ЕМБРИОЛОГИЈОМ управник: Проф. др Златибор Анђелковић

- ИНСТИТУТ ЗА ПАТОЛОГИЈУ управник: Проф. др Небојша Митић

- ИНСТИТУТ СУДСКУ МЕДИЦИНУ управник: Проф. др Сузана Матејић

- ИНСТИТУТ ПАТОЛОШКУ ФИЗИОЛОГИЈУ управник: Проф. др Мирјана Мирић

- ИНСТИТУТ ЗА ФИЗИОЛОГИЈУ

управник: Проф. др Соња Смиљић

- ИНСТИТУТ ЗА ФАРМАКОЛОГИЈУ СА ТОКСИКОЛОГИЈОМ управник: Проф. др Снежана Јанићијевић Худомал

- ИНСТИТУТ ЗА АНАТОМИЈУ управник: Проф. др Татјана Филиповић

- ИНСТИТУТ ТА БИОХЕМИЈУ управник: Доц. др Бојана Кисић

ПРЕДМЕТИ

- ОРЛ шеф предмета: Проф. др Вукашин Андрић

- ДЕРМАТОВЕНЕРОЛОГИЈА шеф предмета: Проф. др Милијана Релић

- ОРАЛНА ХИРУРГИЈА шеф предмета: Проф. др Бранко Михаиловић

- РАДИОЛОГИЈА шеф предмета: Проф. др Томислав Јовановић

- ОРТОПЕДИЈА ВИЛИЦЕ шеф предмета: Проф. др Јасна Павловић

- МАКСИЛОФАЦИЈАЛНА ХИРУРГИЈА шеф предмета: Проф. др Горан Виденовић

- БОЛЕСТИ ЗУБА шеф предмета: Проф. др Милан Живковић

- НЕУРОЛОГИЈА шеф предмета: Доц. др Снежана Филиповић Данић

- ОРАЛНА МЕДИЦИНА И ПАРАДОНТОЛОГИЈА шеф предмета: Доц. др Драган Марјановић

- СТОМАТОЛОШКА ПРОТЕТИКА шеф предмета: Доц. др Анкица Митић

- ДЕЧЈА И ПРЕВЕНТИВНА СТОМАТОЛОГИЈА шеф предмета: Доц. др Андријана Цветковић

Основне академске студије здравствене неге[уреди]

Основне академске студије здравствене неге за стицање академског стручног звања организатор здравствене неге, трају четири године или 3255 часова теоретске и практичне наставе, самосталног рада студента и праксе у здравственим установама и израде дипломског рада, у складу са Директивом 2005/36/ЕК Европског парламента и Савета Европе од 07.септембар 2005. о признавању професионалних квалификација у делу који се односи на медицину. Студијски програм нуди студентима најновија стручна, односно научна сазнања из медицинске области и здравствена нега. Студијски програм је свеобухватан и целовит , састоји се од обавезних и изборних предмета и истовремено је усаглашен са сличним акредитованим програмима у земљи и окружењу.

Сврха студијског програма

Медицински факултет Универзитета у Приштини тежи да постане развијена високошколска установа у области поља медицинских наука, која по квалитету и обиму рада неће заостајати за установама сличне врсте развијених европских земаља. У складу са највишим стандардима који су прописани и важе у развијеним европским земљама, Медицински факултет ће стално побољшавати квалитет образовног процеса, као и даљи развој научне и здравствене делатности. Студијски програм основних академских студија здравствене неге за организатора здравствене неге који се спроводи на Медицинском факултету у Приштини биће стално осавремењиван, у складу са развојем научне и медицинске мисли и прилагођавањем потребама савременог друштва. У циљу лакше и ефикасније размене стечених знања, идеја, најновијих достигнућа у области наставно-образовне и здравствене делатности, Медицински факултет у Приштини ће сарађивати са осталим медицинским факултетима у земљи и иностранству. За обезбеђење одговарајуће уџбеничке литературе за своје студенте, Медицински факултет ће развијати сопствену издавачку делатност. Упоредо са тим, Медицински факултет ће развијати медицинску периодику кроз издавање научно-стручног часописа и учинити доступнијом научну и стручну литературу из области здравствене неге. Крајњи циљ свих делатности Медицинског факултета је стварање квалитетних организатора здравствене неге, који су усвојили највише стручне, етичке и професионалне стандарде.

Циљеви студијског програма[уреди]

Општи циљеви Студијски програм основних академских студија за организатора здравствене неге треба да обезбеди квалитетно студирање и образовање кадрова здравствене струке, који ће моћи да одговоре изазовима савремене медицинске праксе, кроз перманентно праћење савремених научних токова и достигнућа. Исто тако, циљ студијског програма је и омогућавање преношења савремених знања, метода и научних техника које се примењују у развијеним европским универзитетским центрима.

Посебни циљеви су: - Да оптималним планом и програмом кроз теоретску, а пре свега практичну наставу профилише будуће организаторе здравствене неге у савремене сараднике, који ће захваљујући адекватном медицинском знању из области биомедицине и здравствене неге, али и додирних подручја, успешно планирати и спроводити здравствену негу болесника по усвојеном процесу здравствене неге; - Да будућим организаторима здравствене неге, поред савременог теоријског и практичног знања и вештина, пружи и опште допунско образовање кроз изборне предмете, семинаре и едукативне семинаре; - Да будућим организаторима здравствене неге у склопу савремене едукације и менторског рада омогући перманентну едукацију и примену научних сазнања из области биомедицине, а посебно здравствене неге; - Да се кроз процес образовања, код будућих организатора здравствене неге развија вештина комуникације, тимског рада, решавање организационих проблема у процесу здравствене неге, употреба савремених информационих технологија, као и методологије истраживања уз неговање духа хуманости, посвећености и етичности.

Исходи учења

Организатор здравствене неге након дипломарања оспособљен је за самосталан рад у оквиру здравствене неге у свим специјалистичким дисциплинама. Организатор здравствене неге учествује у припреми болесника за дијагностичке поступке, а посебно код софистицираних дијагностичких метода. Делокруг рада организатора здравствене неге обухвата и поступак расподеле редовне медикаментозне и ампулиране терапије. У свом раду организатор здравствене неге спроводи психолошку потпору пацијента и породице, посебно код тешких болесника. Организатор здравствене неге оспособљен је за организацију и вођење медицинске документације у делокругу здравствене неге, спровођење процеса здравствене неге, као и обављање научно-истраживачког рада и примену научних резултата у пракси.

Опште и предметно-специфичне компетенције студената: По завршетку основних студија здравствене неге, организатор здравствене неге ће бити компетентан да прихвати здравље као основну вредност човека, а здравствену негу као основни мото свог позива. Основне академске студије здравствене неге омогућују дипломираним студентима да могу радити самостално у државним или приватним установама. Њихова делатност обухвата стручне области: интерне медицине, хирургије, педијатрије, психијатрије, гинекологије и акушерства, инфективних болести и др. Организатор здравствене неге је оспособљен: - За самостални рад да као високостручни здравствени радник примени теоријска знања и вештине у свим видовима опште неге болесника укључујући мере унапређења здравља и спречавања болести у примарној здравственој заштити: у амбуланти и кућним условима и у општим и специјализованим болницама и центрима. - Да руководи тимом за здравствену негу и координира рад са осталим тимовима и сарађује са стручњацима са високим образовањем у процесу дијагностиковања и лечења оболелих и повређених. - Да организује дневне радне задатке и води одговарајућу администрацију. - Да стечена знања и искуства пренесе на друге чланове тима. - Да стечена знања и вештине усмери ка обављању научноистраживачког рада и примену научних резултата у пракси и о томе обавештавају стручну и научну јавност. - Да прати стручну литературу и настави студије на дипломским академским студијама. - Да поштује принципе професионалне етике и да ради на њиховој афирмацији и код других чланова тима. - Да буде оспособљена за средњошколског професора здравствене неге уколико је имао више од 17 ЕСПБ из педагошких наука.


Упис студената[уреди]

Слика:Godišnjica_fakulteta.jpg|45. годишњица Медицинског факултета

Високошколска установа у складу са друштвеним потребама и својим ресурсима уписује студенте на одговарајући студијски програм на основу успеха у претходном школовању и провере њиховог знања, склоности и способности. У прву годину интегрисаних академских студија за доктора стоматологије може се уписати лице које има одговарајуће средње образовање у четворогодишњем трајању, заузме одговарајуће место на ранг листи у оквиру броја студената који Факултету одобри Влада за упис у прву годину, и има уверење о здравственом стању. Одговарајућим средњим образовањем сматра се завршена гимназија и школе здравственог и ветеринарског усмерења у четворогодишњем трајању. Страни држављанин се може уписати на студијске програме под истим условима као и домаћи држављанин. Конкурс за упис студената спроводи комисија за упис коју именује декан на предлог Наставно � научног већа Факултета. Ближе одредбе поступка и начина спровођења пријемног испита уређују се посебним актом који доноси Савет Факултета. Кандидат који конкурише за упис у прву годину студија полаже пријемни испит. На пријемном испиту полаже хемију и биологију. Редослед кандидата за упис у прву годину студија утврђује се на основу општег успеха постигнутог у средњем образовању и резултата постигнутог на пријемном испиту. Јединствена ранг листа кандидата по студијским одесцима објављује се на огласној табли факултета и доставља се Универзитету.

Начин и време извођења студијског програма[уреди]

Студије се изводе у току школске године која, по правилу, почиње 1. октобра и траје 12 календарских месеци. Школска година има, по правилу, 42 радне недеље, од чега 30 наставних недеља и 12 недеља за консултације, припрему испита и испите. Школску годину чине два семестра, од којих сваки траје 15 наставних недеља и 6 недеља за консултације, припрему испита и испите. Студије се изводе према Плану извођења наставе који, за сваку школску годину, доноси Наставно-научно веће Факултета. Сваки предмет из студијског програма исказује се бројем ЕСПБ бодова, а обим студија изражава се збиром ЕСПБ бодова. Стоматолошко образовање се остварује у оквиру десет семестара кроз различите облике активне наставе (предавања илустрована слајдовима и видео клиповима и практична настава, самосталног рада студената на моделима и са пацијентима у различитим животним добима, интерактивне наставе, као и кроз израду завршног дипломског рада којим студент остварује 6 ЕСПБ.). Курикулум овог студијског програма обезбеђује студентима стицање знања из биолошких, биомедицинских и стоматолошких научних грана, практичне вештине и професионалне ставове потребне за њихов самостални рад у својству доктора стоматологије.

Трајање и обим студија

Студијски програм је организован кроз семестре; има укупно 10 семестара, односно 5 година студија. Студијски програм чине 17 двосеместралних и 36 једносеместралних предмета. Свака година студија има изборне предмете и 6-8 обавезних предмета. Обавезни предмети чине обавезно језгро студијског програма, док се за изборне предмете студенти самостално опредељују. За сваки од предмета је дефинисан број часова активне наставе, као и број ЕСПБ, према стварном оптерећењу студената. Дипломском раду је такође додељено одговарајући број ЕСПБ (6 ЕСПБ). Садржај предмета студијског програма је заснован на најновијим сазнањима из одговарајућих дисциплина, тако да је оријентисан ка пацијенту, као средишту интересовања теоријске и практичне стоматологије. У курикулуму је предвиђен и начин оцењивања у складу са актуелним законом о високом образовању: најмање 30% оцене студент остварује кроз предиспитне активности. Такође су предвиђене и нове методе наставе: проблем-оријентисана настава и рад у малој групи.

Оцењивање и напредовање студената[уреди]

У току предиспитних обавеза у семестру тј. години врши се континуирана провера знања (оцењује се присуство и активност на теоријској и практичној настави, резултати на вежбама, семинарима, тесту, колоквијуму), а коначна оцена се утврђује на испиту. У току ових активности студент остварује поене на основу којих формира коначну оцену. Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита студент може остварити највише 100 поена (нумерички једнако оцени 10). Остварени поени у току предиспитних обавеза се признају све док се успешно не положи завршни испит у истој школској години. У току семестра (године) се врши континуирана провера знања, а коначна оцена се утврђује на испиту. Током наставе знање се проверава на колоквијумима, семинарима, тесту и другим облицима провере знања из одређених целина наставног предмета, као и на завршном испиту. Испитни колоквијум је облик провере знања којим се детаљно проверава знање из већег заокруженог дела обављене наставе из појединог предмета. У сваком семестру могу се организовати до два испитна колоквијума. Положени испитни колоквијум, у виду оствареног кредита, признаје се све док се успешно не положи завршни испит у истој школској години. При комбинованим облицима испита (писмени, практични, усмени) студенту се признају сви претходно положени облици (писмени и практични) у наредним испитним роковима за претклиничке предмете и само писмени део, на испитима клиничких предмета до краја школске године. Ако је испит писмени и усмени, оцена на писменом испиту сачињава најмање 50% укупне оцене. Ако је испит писмени, практични и усмени, оцена на писменом испиту сачињава најмање 20% укупне оцене. Завршни испит се у структури поена за основне предмете може вредновати са највише 50% укупног броја поена. Завршни испит се у структури поена за остале предмете може вредновати са највише 30-40% укупног броја поена. - Оцена 10 (изузетан) за остварених 95-100 поена - Оцена 9 (одличан) за остварених 85-94 поена - Оцена 8 (врло добар) за остварених 75-84 поена - Оцена 7 (добар) за остварених 65-74 поена - Оцена 6 (довољан) за остварених 55-64 поена - Оцена 5 ( није положио) за остварених 0-54 поена


Издаваштво

Медицински факултет има сопствену издавачку делатност којом потпомаже квалитетније обављање образовно-научног рада на факултету.

У складу са ПРАВИЛНИКОМ О ИЗДАВАЧКОЈ ДЕЛАТНОСТИ и одлукама овлашћених факултетских радних тела и комисија, самостално или у заједници с другим издавачким организацијама, Медицински факултет издаје следеће публикације:

- Уџбеник за основну наставу - Уџбеник за постдипломску наставу - Помоћни уџбеник - Практикум - Монографија - Ауторизована скрипта - Брошура - Одабрана поглавља - Збирка задатака - Атласи - Часописи - Годишњаци - Публикација (намењене болесницимаи општој здравственој едукацији становништва) Медицински факултет је издавач часописа "PRAXIS MEDICA".

Комисија за издравачку делатност[уреди]

- Проф. др Сузана Матејић - председник комисије - Проф. др Милан Парлић - Проф. др Александар Павловић - Проф. др Наташа Поповић - Проф. др Татјана Новаковић - Проф. др Јасна Павловић

Адреса комисије[уреди]

Комисија за издавачку делатност, Медицински факултет Приштина седиштем у северном делу Косовске Митровице, ул. Анри Динана бб. К. Митровица.

Просторије Комисије за ИД се налазе у болничком кругу Здравственог Центра К. Митровица - у згради Педијатријске клинике на III спрату.

Администратор: Ђорђе Вуксановић izdavackadelatnost@med.pr.ac.rs

Спољашње везе[уреди]