Фине мртве дјевојке
Фине мртве дјевојке | |
---|---|
Режија | Далибор Матанић |
Сценарио | Мате Матишић Далибор Матанић |
Главне улоге | Олга Пакаловић Нина Виолић Инге Апелт Крешимир Микић Ивица Видовић Јадранка Ђокић Борис Михољевић Милан Штрљић |
Монтажа | Томислав Павлић |
Година | 2002. |
Трајање | 77 минута |
Земља | Хрватска |
Језик | хрватски |
IMDb веза |
Фине мртве дјевојке је хрватски филм из 2002. године који је добио награду Златна арена.[1] Карактеришу га двије главне лезбијске улоге, као и нестабилан психолошки профил релативно свих ликова филма ради дочаравања „посљератног лудила“.[2][3]
Радња
[уреди | уреди извор]Филм почиње тако што дјевојка (касније се сазнаје Ива) у пратњи полиције долази у стан Олге (Инге Апелт) и Блажа (Ивица Видовић), које оптужује да су киднаповали њеног сина. Након увида, полиција и дјевојка одлазе у полицијску станицу, где Ива препричава шта се заправо збило.
Раније, заљубљене дјевојке Ива (Олга Пакаловић), студенткиња медицине, и Марија (Нина Виолић), спортисткиња, изнајмљују стан у наизглед сасвим обичној загребачкој згради. Газдарица Олга такође је срећна због њиховог усељења и Иву намењује своме сину Данијелу (Крешимир Микић).
Премда девојке покушавају да сачувају своју приватност не мијешајући се у животе својих комшија, ускоро откривају да не живе у обичној згради. Поред њих станује комшија који чува леш своје жене како би наставио да прима њену њемачку девизну пензију, затим учесник рата који пати од посттрауматског стресног синдрома и физички злоставља своју жену.
Ту је и гинеколог Перић, који држи незакониту ординацију за абортус, коју посјећују и часне сестре. У близини су и скинхеди и проститутка Лидија. Када газдарица Олга сазнаје да су Ива и Марија лезбијке, одмах им даје десетодневни отказни рок.
Данијел, кога на то подстиче мајка, користи прилику тренутног Маријиног одсуства због тражења другог стана и одлази код Иве. Силује је, чему свједочи његова мајка Олга. Реагујући на силовање своје девојке, Марија започиње тучу са Данијелом у којој га случајно убије тако што га одгурне на шине у тренутку када је пролазио воз. Олга оглашава узбуну пред осталим комшијама, који се због својих патологија већ налазе у приправности и спремни да се упусте у насиље. У атмосфери линча, неко од комшија убија Марију.
Прича се враћа у садашњост. После Маријиног убиства, Ива се удала за мушкарца и са њим добила дијете, за које Олга мисли да јој је унук и киднапује га. Ива не жели да јој муж то сазна, јер цијели претходни живот крије од њега. У посљедњој сцени, Блаж, муж госпође Олге, убија своју жену и враћа Иви дијете. Док он одлази својој кући, Ивин муж се враћа са службеног пута.
Улоге
[уреди | уреди извор]Глумац | Улога |
---|---|
Олга Пакаловић | Ива |
Нина Виолић | Марија |
Инге Апелт | Олга |
Крешимир Микић | Данијел |
Ивица Видовић | Блаж |
Милан Штрљић | инспектор |
Јадранка Ђокић | Лидија |
Награде
[уреди | уреди извор]- филм Фине мртве дјевојке на Пулском фестивалу награђене су Великом златном ареном за најбољи филм те Златним аренама за најбољу режију, продукцију, споредну женску (Олга Пакаловић) и споредну мушку улогу (Ивица Видовић), а награђене су и наградом публике Златна врата Пуле те Октавијаном за најбољи дугометражни играни филм Хрватског друштва филмских критичара. Каи и награда Synchro film & video.[1]
- Сочи 2003' - Посебно признање жирија[1]
- Женева 2003' Cinema tout ecran - Награда жирија младости[1]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „Фине мртве дјевојке”. База ХР кинематографије. Приступљено 24. 1. 2021.
- ^ „(Филмска) умјетност — уточиште за непожељне”. Срајевске свеске. Приступљено 9. 8. 2013.
- ^ „Dalibor Matanić: Fine Dead Girls (Fine mrtve djevojke, 2002)”. Кинокултура. Приступљено 9. 8. 2013.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Фине мртве дјевојке на сајту IMDb (језик: енглески)