Златна арена за најбољи филм
| Златна арена за најбољи филм | |
|---|---|
 |
|
| Додељује се за | Најбољи филм |
| Додељује | Филмски фестивал у Пули |
| Локација | Пула |
| Земља |  СФРЈ (1955–1990) Хрватска (1992–данас) |
| Прво додељивање | 1955. |
| Тренутни добитник | Кратки излет (2017) |
| Веб-сајт | http://www.pulafilmfestival.hr |
Златна арена за најбољи филм или Велика златна арена назив је највишег признања за филмско стваралаштво које се додељује на Фестивалу играног филма у Пули.
О фестивалу и награди[уреди]
Награда је уведена 1954. године, када је и одржано прво издање смотре, под именом Филмски фестивал. Потом је назван Фестивал југословенског филма и представљао је највишу годишњу смотру југословенске филмске индустрије, а истовремено и почетак филмске сезоне у земљи. Од 1961. године, званични назив је промењен у Фестивал југословенског играног филма у Пули. После распада Југославије и једногодишње паузе, 1992. године, фестивал је обновљен под називом Фестивал хрватског филма, као национална филмска смотра тек осамостаљене Хрватске. 2001. године, због слабе продуктивности домаће филмске индустрије, а ради ревитализације програма смотре, Фестивал је добио и међународни карактер.
Године 1954. није псотојао фестивалски оцењивачки суд, као ни засебне награде по избору критике и публике. Награда з анајбољи филм по избору критике додељена је филму Весна, Франтишека Чапа, а најграда з најбољи филм по избору публике додељена је филму Стојан Мутикаша, по режији и сценарију Феодора Ханжековића. Наредних година обе награде по избору критике и публике су биле паралелне са Златним аренама фестивалског оцењеивачког суда, па се награде из 1954. године обично не сматрају претходницама данашње Велике златне арене.
Године 1955. фестивалски оцењивачки суд уведен је по први пут и тада је награда службено названа Велика златна арена. У период у од 1957 до 1960. године фестивалски оцењивачки суд рангирао је три најбоља филма фестивала без поделе службених награда, а у периоду од 1961 до 1968. године Велика златна арена додељивана је за најбољи филм, заједно са другом наградон названом Велика сребрна арена и трећом наградом, Сребном ареном.
Од 1969 до 1980. године, трећа награда била је називана Велика бронзана арена.[1]
Од 1982. године укините су друга и трећа награда за најбољи филм[2][3]
| Година | Филм | Режисер | |
|---|---|---|---|
| 1981. | Пад Италије | Лордан Зафрановић | |
| 1982. |
|
||
| 1983. | Задах тела | Живојин Павловић | |
| 1984. | Балкански шпијун | Душан Ковачевић Божидар Николић |
|
| 1985. | Отац на службеном путу | Емир Кустурица | |
| 1986. | Срећна нова ’49. | Столе Попов | |
| 1987. | Већ виђено | Горан Марковић | |
| 1988. | Живот са стрицем | Крсто Папић | |
| 1989. | Сабирни центар | Горан Марковић | |
| 1990. | Глуви барут | Бахрудин Ченгић | |
Због распада СФРЈ, фестивал није био одржан 1991. године. [4] Године 1992. поново је покренут под именом Филмски фестивал у Пули, док се пре рата звао Фестивал југословенског играног филма.[5]. Од 1992. године категорија награда и њихова имена нису промењене, али је селекција на избору за најбољи филм сужена само на хрватске филмове. Број филмова на фестивалу знатно је пао, што је довело чак и до отказивања церемоније награда 1994. године, јер је само један хрватски филм био продуциран у претходних 12 месеци.[6]
| Година | Филм | Режисери | |
|---|---|---|---|
| 1991. |
|
||
| 1992. | Прича из Хрватске | Крсто Папић | |
| 1993. | Контеса Дора | Звонимир Берковић | |
| 1994. |
|
||
| 1995. | Испрани | Зринко Огреста | |
| 1996. | Како је почео рат на мом отоку | Винко Брешан | |
| 1997. | Мондо Бобо | Горан Рушиновић | |
| 1998. | Кад мртви запјевају | Крсто Папић | |
| 1999. | Богородица | Невен Хитрец | |
| 2000. | Маршал | Винко Брешан | |
| 2001. | Полагана предаја | Бруно Гамулин | |
| 2002. | Фине мртве дјевојке | Далибор Матанић | |
| 2003. | Ту | Зринко Огреста | |
| 2004. | Дуга мрачна ноћ | Антун Врдољак | |
| 2005. | Што је Ива снимила 21. листопада 2003. | Томислав Радић | |
| 2006. | Све џаба | Антонио Нуић | |
| 2007. | Живи и мртви | Кристијан Милић | |
| 2008. | Ничији син | Арсен Антон Остојић | |
| 2009. | Метастазе | Бранко Шмит | |
| 2010. | Нека остане међу нама | Рајко Грлић | |
| 2011. | Котловина | Томислав Радић | |
| 2012. | Писмо ћаћи | Дамир Чучић | |
| 2013. | Одбрана и заштита | Бобо Јелчић | |
| 2014. | Број 55 | Кристијан Милић | |
| 2015. | Звиздан | Далибор Матанић | |
| 2016. | С оне стране | Зринко Огреста | |
| 2017. | Кратки излет | Игор Бежиновић | |
Референце[уреди]
- ^ Filmovi i Arena
- ^ „28. Pulski filmski festival” (на језику: hrvatski). Festival igranog filma u Puli . Приступљено 21. 5. 2010.
- ^ „29. Pulski filmski festival” (на језику: hrvatski). Festival igranog filma u Puli . Приступљено 21. 5. 2010.
- ^ „38. Pulski filmski festival” (на језику: hrvatski). Festival igranog filma u Puli . Приступљено 21. 5. 2010.
- ^ „Festival igranog filma u Puli : Overview”. Internet Movie Database (на језику: engleski). Приступљено 21. 5. 2010.
- ^ „41. Pulski filmski festival” (на језику: hrvatski). Festival igranog filma u Puli . Приступљено 21. 5. 2010.
