Поп Ћира и поп Спира (филм из 1957)
| Поп Ћира и поп Спира | |
|---|---|
Филмски постер | |
| Изворни наслов | Поп Ћира и поп Спира |
| Жанр | комедија |
| Режија | Соја Јовановић |
| Сценарио | Родољуб Андрић Соја Јовановић |
| Продуцент | Душан Петровић |
| Главне улоге | Јован Гец Љубинка Бобић Милан Ајваз Слободан Перовић Властимир Ђуза Стојиљковић |
| Музика | Боривоје Симић |
| Сценограф | Миомир Денић |
| Сниматељ | Ненад Јовичић |
| Монтажа | Миланка Нановић |
| Продуцентска кућа | Авала филм Београд |
| Година | 1957. |
| Трајање | 81 минута |
| Земља | |
| Језик | српскохрватски |
| IMDb веза | |
Поп Ћира и поп Спира је југословенска филмска комедија, снимљена 1957. године у режији Софије Соје Јовановић, базирана по мотивима истоименог хумористичког романа Стевана Сремца. Сценарио, надахнут пре свега адаптацијама Сремчевог дела за Народно позориште, написали су Соја Јовановић и писац Родољуб Андрић.[1] Сниман у Темерину и његовој околини, Поп Ћира и поп Спира био је први југословенски играни филм у боји.[2][3][4]
Југословенска кинотека у сарадњи са А1 и Авала студиос је дигитално обновила филм. Пројекција је одржана 8. марта 2022 године.
Радња
[уреди | уреди извор]Радња филма је смештена у живописно, идилично село, где, живот сеоске елите, две поповске породице, тече мирно у међусобном разумевању и пријатељству. Раздор у ове две породице уноси долазак Петра Петровића, младог учитеља који може да се ожени кћерком само једног попа.
Ликови
[уреди | уреди извор]| Глумац | Улога |
|---|---|
| Јован Гец | Поп Спира |
| Љубинка Бобић | Попадија Сида |
| Милан Ајваз | Поп Ћира |
| Невенка Микулић | Попадија Перса |
| Рената Улмански | Јула, кћерка поп Спире |
| Дубравка Перић | Меланија, кћерка поп Ћире |
| Љубиша Јовановић | поп Олуја |
| Слободан Перовић | учитељ Петар Петровић |
| Властимир Ђуза Стојиљковић | берберин Шандор-Шаца |
| Северин Бијелић | Аркадије црквењак |
| Дара Чаленић | Жужа служавка попадије Персе |
| Бранка Веселиновић | Фрау-Цвеценмајерка |
| Воја Јовановић | Владика |
| Станоје Душановић | кочијаш Петар |
Комплетна филмска екипа ▼
| Редитељ | Соја Јовановић | |
| Сценариста | Родољуб Андрић | (писац) (ас Родо Андрић) |
| Соја Јовановић | (писац) | |
| Стеван Сремац | (новела) | |
| Композитор | Боривоје Симић | |
| Директор фотографије | Ненад Јовичић | директор фотографије |
| Монтажер | Миланка Нановић | |
| Сценограф | Миомир Денић | |
| Уметнички директор | Александар Миловић | |
| Костимограф | Данка Павловић | |
| Одсек за шминку | Иван Лалић | шминкер |
| Милица Симончевић | шминкерка | |
| Менаџер продукције | Живка Антић | помоћник директора филма |
| Душко Ерцеговић | вођа снимања | |
| Душан Петровић | директор филма | |
| Александар Ракић | помоћник организатора | |
| Помоћник режије | Маријан Вајда | први помоћник редитеља |
| Душан Жега | други помоћник редитеља | |
| Уметнички одсек | Вељко Деспотовић | асистент уметничког директора |
| Светислав Константинов | сценски реквизитер | |
| Одсек за звук | Драган Гроздановић | асистент тонског сниматеља |
| Мирјана Кичовић | дијалог едитор (као Мира Митровић) | |
| Радивој Вујић | тон мајстор (као Раша Вујић) | |
| Специјални ефекти | Вукашин Младеновић | специјални ефекти (као Вуле Младеновић) |
| Одсек за камеру и расвету | Ђорђе Јовчић | вођа расвете |
| Божидар Милетић | први асистент сниматеља (као Божа Милетић) | |
| Душан Недељковић | пратилац камере | |
| Миодраг Стошић | фотограф | |
| Одсек за костим | Славко Јамбрежић | набављач |
| Борка Субарановић | гардеробер | |
| Одсек за монтажу | Нева Паскуловић Хабић | асистент монтажера (као Невенка Паскуловић) |
| Предраг Стајић | консултант за боју | |
| Музички одсек | Љиљана Поповић | музички уредник |
| Боривоје Симић | диригент | |
| Остала екипа | Раде Чупић | дизајнер наслова |
| Сретен Јовановић | технички саветник | |
| Љубица Чуча Сокић | арт наслов (као Чуча Сокић) | |
| Добрила Солдатовић | секретар режије |
Културно добро
[уреди | уреди извор]Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911−1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм Поп Ћира и поп Спира.[5]
Рестаурисан је 2022. године.[6][7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Селенић, Слободан (18. новембар 1957). „Албум шармантних «ајнзискарти»”. Књижевне новине. 53: 10.
- ^ Дејан Косановић, Филм и кинематографија (1896-1993), Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ „15 дана”. Књижевне новине. 16. септембар 1957. Приступљено 1. фебруар 2025.
- ^ „Top 10 domaćih filmova koje ćemo gledati ove 1957. godine: Među njima je i naš prvi film u koloru”. Приступљено 2025-04-24.
- ^ „Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Југословенска Кинотека. Приступљено 5. 2. 2021.
- ^ Restaurisan prvi srpski film u boji
- ^ „РЕСТАУРИСАН ЈОШ ЈЕДАН КЛАСИК: Наш први играни филм у боји "Поп Ћира и поп Спира" добија дигитално рухо”. Вечерње новости. 7. 3. 2022. Приступљено 8. 3. 2022.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Поп Ћира и поп Спира на веб-сајту IMDb (језик: енглески)