Ничији син

С Википедије, слободне енциклопедије
Ничији син
Ничији син.jpg
Жанрдрама
РежијаАрсен Остојић
СценариоМате Матишић
ПродуцентЈозо Патљак
Главне улогеАлен Ливерић
Мустафа Надаревић
МузикаМате Матишић
КинематографијаБранко Линта
Слободан Трнинић
МонтажаДубравка Слуњски
Издавачка кућаАлка-Филм Загреб Радио-телевизија
РТВ Словенија
Хрватска радиотелевизија
Година2008.
Трајање100 минута
ЗемљаХрватска
Хрватска
НаградеЗлатна арена
IMDb веза

„Ничији син“ је хрватски филм из 2008. године. Филм је режирао Арсен Остојић по представи Мате Матишића.[1][2]

Филм је премијерно приказан на пулском фестивалу у јулу 2008. године.[2]

Филм „Ничији син“ је био хрватски кандидат за Оскара 2008. године.[2]

Садржај филма[уреди | уреди извор]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Иван је бивши рок певач и ратни војни инвалид који је у рату у Хрватској изгубио обе ноге. И док се Иван суочава са пропалим браком и неизвесном будућношћу, његов је отац Изидор кандидат на парламентарним изборима. Као некадашњи политички затвореник Изидор рачуна на победу, али му кампању поремети долазак српског избеглице Симе који га је у бившем режиму ухапсио.[2]

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Ален Ливерић Иван
Мустафа Надаревић Изидор
Бисерка Ипса Ана
Зденко Јелчић Симо
Горан Гргић инспектор
Дарија Лоренци Марта
Никша Мркшић Јосип
Дражен Кун Стипе
Славен Кнезовић Мика
Инге Апелт Симова сестра
Вјенчеслав Капурал Комшија
Ален Салиновић Бранко
Ђорђе Кукуљица Портир
Лука Перош Полицајац
Небојша Боројевић Избеглица
Мирјана Синозић Медицинска сестра
Миливој Беадер Пацијент
Николина Скендерија Румунка

Критике[уреди | уреди извор]

Ненад Полимац: [3]

Филм је снимљен по истоименој драми Мате Матишића, па је на њему кривица за незграпну драмску структуру у којој средишњи део радње чини повелики, повремено не баш разговетан флешбек. Политички гледано, филм је разорног садржаја, с поруком да је актуелна хрватска стварност саздана на лажним темељима, међутим учинак је скроман, јер гледалац већ након пола сата престане марити за оно што се збива на екрану.

Жељко Лукетић: [4]

Остојићев је редитељски хабитус млитав и посве се ослања на старе соц-реалистичке трикове у којима се свака тобоже драматична секвенца као за Павловљевог пса подебљава прегласном музиком, драматичним резањем или флешбековима. Остојић се приклања и типичном памфлетном поступку у којем инвалидитет јунака не представља драматични мотив или окидач, него је он ту да једноставно изазове жаљење. Том човеку без ногу једина би још гора ствар у животу била да се сазна да је Србин. Све то биће пуштено уназад, тако да најјаче сцене буду на почетку, а све слабије иду према крају, између је тек низ који динамику црпи из сапунице и то на начин да кад неко каже важну ствар, истом засвира гонг. Та патња ликова видљива је и без клишеа о лошим-добрим Србима и Хрватима који су Срби-Хрвати, без певања песама које јамче смрт.

Награде[уреди | уреди извор]

  • Пулски филмски фестивал 2008. године - Велика Златна арена за најбољи филм[5]; Златна арена за најбољу режију[5]; Златна арена за главну мушку улогу[5]; Златна арена за музику[5]; Посебне Златне арене за најбољи тон и специјалне ефекте[5]; награда Октавијан Хрватског друштва филмских критичара[2]
  • Фестивал балканског филма и хране у Поградецу 2012. године – Гран При и Награда жирија[2][6]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ožegović, Nina (27. 2. 2007). „Mate Matišić - pisac šokantnih drama i svirač jazza” [Mate Matišić - writer of shocking plays and jazz player]. Nacional (на језику: Croatian). бр. 589. Архивирано из оригинала на датум 7. 7. 2012. Приступљено 20. 7. 2018. 
  2. ^ а б в г д ђ „Ничији син”. База ХР кинематографије. Приступљено 25. 1. 2021. 
  3. ^ Први заиста лош филм. Архивирано из оригинала на датум 29. 10. 2013. Приступљено 26. 10. 2013. 
  4. ^ Ничији син. Архивирано из оригинала на датум 29. 10. 2013. Приступљено 26. 10. 2013. 
  5. ^ а б в г д „NIČIJI SIN”. Pula film festival. Архивирано из оригинала на датум 23. 04. 2021. Приступљено 25. 1. 2021. 
  6. ^ „Nove nagrade za Kotlovinu i Ničijeg sina”. Hrvatski audovizualni centar (на језику: Croatian). Приступљено 25. 1. 2021.