Милан Бесарабић
| Милан Бесарабић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 16. април 1908. |
| Место рођења | Чачак, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 28. април 2011. (103 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Уметнички рад | |
| Регија | Вајарство |
Милан Бесарабић (Чачак, 16. април 1908 — Београд, 28. април 2011) био је српски вајар.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 16. априла 1908. у Чачку где му је отац, пореклом Украјинац, официр, био на службовању.[1] Детињство је провео у Великом Градишту на имању свога деде.[2] У Крагујевцу је похађао основну школу од првог до четвртог разреда.[1] Учесталим пресељењима је сваки разред ниже гимназије завршавао у другом граду: Подгорици – где му отац постао командант града,[2] Руми, Охриду и Битољу – где је завршио Малу матуру, а у Београду Велику матуру.[1] Дипломирао је на Правном факултету Универзитету у Београду 1932,[3] паралелно са академским је стекао и музичко образовање учећи да свира виолину и клавир.[2]
Завршио је вајарство у Уметничкој школи у Београду 1938.[3] и исте године је отворио изложбу „Ученици Уметничке школе излажу”.[2] Прву од многобројних самосталних изложби је приредио у Београду 1940. године у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић”,[1] приредио је и изложбу карикатура у скулптури 1956.[3] Учествовао је 1957. на изложби савремене српске скулптуре, Галерија УЛУС-а, Београд.[4]
Радио је као професор цртања у Књажевцу, Пећи и Земуну и Трећој београдској гимназији.[1] Био је члан Удружења ликовних уметника Србије од 1938. године и учесник многобројних групних и самосталних изложби у земљи и иностранству.[1]
Добитник је бројних домаћих и међународних награда међу којима је награда „Јеж”, висока награда на мађународним изложбама у Канади, Бугарској и Италији и прва награда на Шеснаестом Међународном бијеналу ведре уметности у Толентину 1991. године.[1] Израдио је споменик деци у Пионирском парку.[3] Преминуо је 28. априла 2011. године у Београду[5] као најстарији ликовини уметник у Србији и најстарији члан УЛУС-а.[2]
Његови потомци су 2017. поклонили Завичајном музеју Рума легат од укупно осамдесет и девет уметничких дела од којих се један број налази изложен у холу.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж з „Милан Бесарабић”. Ruma (на језику: српски). Приступљено 2023-12-01.
- ^ а б в г д „Милан Бесарабић”. Народни Музеј (на језику: српски). 2019-10-15. Приступљено 2023-12-01.
- ^ а б в г Савремена српска скулптура. Београд: Удружење ликовних уметника Србије. 1957.
- ^ „Savremena srpska skulptura”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 1957-01-12. Приступљено 2024-01-26.
- ^ „Milan Besarabić”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 2021-11-02. Приступљено 2023-12-01.
