Милан Влајчић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милан Влајчић
Влајчић 2016. године
Датум рођења(1939-08-23)23. август 1939.
Место рођењаБеоград
 Краљевина Југославија
Датум смрти9. фебруар 2022.(2022-02-09) (82 год.)
Место смртиБеоград
 Србија
ОбразовањеФилолошки факултет
УниверзитетУниверзитет у Београду
Занимањеновинар
књижевник
критичар
Политичка странкаПокрет слободних грађана (2017–2022)

Милан Влајчић (Београд, 23. август 1939 — Београд, 9. фебруар 2022) био је српски новинар, књижевник, књижевни и филмски критичар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у породици индустријалца Михајла Влајчића и историчарке уметности Вере Влајчић.[1]

Он је дипломирао општу књижевност са теоријом књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду.[1]

Са објављивањем критике и других публикација почео 1960. године у часопису Дело и другим часописима.[1]

Уређивао је културне рубрике Студента и Младости, књижевне листове и часописе Видици, Гледишта и Књижевни гласник (издавачка кућа Откровење).[1]

Од 1970. као новинар и уредник дневног листа Политике писао је о позоришну, телевизијску и радио-критику, а радио је као стални филмски критичар тог листа од 1985-2004. Потом је од 2014. радио као филмски критичар и културни коментатор дневног листа Блиц и портала Нова.[2]

Влајчић је био један од водећих хроничара ФЕСТ-а.[2]

Један од оснивача је и први председник Суда новинске части у Независном удружењу новинара Србије (НУНС), члан је Српског књижевног друштва (СКД) и српског Пен-Центра, Међународне асоцијације филмских критичара ФИПРЕСЦИ (Минхен), академија АФУН и ПАНУ.[1][3]

Био је члан међународних жирија на филмским фестивалима у Кану, Берлину, Венецији, Монреалу, Бечу, Минхену, Кракову и Монпељеу. У два мандата био је члан НИН-овог жирија и четири пута председник жирија.[1]

Новчани износ добијен уз Награду фондације Тања Петровић (500 евра) уступио је Радионици интеграције коју води глумац Предраг Мики Манојловић.[1]

Говорио је енглески и француски језик, служио се шпанским, италијанским и немачким. Био је у браку са Душком Максимовић.[1]

Његов легат поклоњен је Народној библиотеци Србије јуна 2022. године, а један легат је отворен у Југословенској кинотеци марта 2023. године.[4][5]

Награде[уреди | уреди извор]

  • Награда Фондације Тања Петровић, 2014.
  • Награда за најбољу југословенску филмску критику на конкурсу Морава-филма (Београд), 1977. године[1]
  • Награда „Милан Богдановић” за 1981. годину – за најбољу новинску књижевну критику у новинама, на радију и ТВ[1]
  • Награда „Душан – Дуда Тимотијевић” (коју додељује недељни лист ТВ новости), за најбољу телевизијску критику у југословенским медијима у 1984. години[1]
  • Награда „Златно перо” (коју додељује Институт за филм у Београду), за најбољу филмску критику у југословенским медијима у 1988. години[1]
  • Награда Златни беочуг града Београда 2000. године за трајни допринос култури[1]
  • Награда Браћа Карић за допринос културном новинарству, за 2003. годину[1]
  • Награда „Небојша Поповић“ 2018 (Културни центар Београда, Филмски центар Србије, Југословенска кинотека) за трајни допринос филмској култури[6]
  • Награда Животни стил 2018 (независна кућа Фабрика) за допринос култури Србије[6]

Дела[уреди | уреди извор]

  • Попришта (Независна издања арх. С. Машића)[1]
  • Једном и никад више (библиотека 20. век, БИГЗ, 1979)[1]
  • Ћути и пливај даље (библиотека Грифон, Народна књига, 1983)[1]
  • Пристрасна лектира (Рад, Београд)[1]
  • Узводно од Џимија Барке (Културни центар, Ниш, 2001)[1]
  • Ноћ у Казабланки (Откровење, Београд, 2001)[1]
  • Фест, одбројавање (Градска скупштина, Београд, 2002)[1]
  • Легенда о зиду (Ков, Вршац, 2008)[1]
  • Градска шетња (Ков, Вршац, 2010)[1]
  • Поглед из огледала (Kukić Edition, Чачак, 2015)[7]
  • Потемкинови потомци (Kukić Edition, Чачак, 2019)[7]
  • Звездана прашина (Дерета, 2018)[8]
  • Кавијар за сиротињу (Градац, 2022)
  • Време Сутјеске, сценарио

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ „Милан Влајчић”. Рашке духовне свечаности (на језику: српски). Приступљено 2022-02-10. 
  2. ^ а б „Одлазак Милана Влајчића - бритког пера критике и хроничара стварности Србије”. BBC News на српском (на језику: српски). Приступљено 2022-02-10. 
  3. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Преминуо Милан Влајчић”. www.rts.rs. Приступљено 2022-02-10. 
  4. ^ „Legat Milana Vlajčića će biti poklonjen Narodnoj biblioteci Srbije”. N1 (на језику: српски). 2022-06-16. Приступљено 2022-06-16. 
  5. ^ Вулићевић, Марина (16. 3. 2023). „Отворен легат Милана Влајчића у Кинотеци”. Политика. Приступљено 27. 3. 2023. 
  6. ^ а б О, П. „Преминуо Милан Влајчић”. Politika Online. Приступљено 2022-02-10. 
  7. ^ а б „Милан Влајчић – Српско Књижевно Друштво” (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-10. 
  8. ^ „ZVEZDANA PRAŠINA - Milan Vlajčić | Knjižara Roman”. www.knjizararoman.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-02-10. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]