Божидар Пурић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Божидар Пурић
Bozidar Puric.jpg
Божидар Пурић, дипломата и политичар
Биографија
Датум рођења (1891-02-19)19. фебруар 1891.
Место рођења Београд
Краљевина Србија
Датум смрти 28. октобар 1977.(1977-10-28) (86 год.)
Место смрти Чикаго
Илиноис, САД
10 август 1943. — 8. јул 1944.
Претходник Милош Трифуновић
Наследник Иван Шубашић

Др Божидар Пурић (рођен 19. фебруара 1891. године, у Београду, Краљевина Србија – умро 28. октобра 1977. године, у Чикагу, Илиноис, Сједињене Америчке Државе), био је српски и југословенски политичар и дипломата, као и председник Министарског савета (владе) и министар иностраних дела Краљевине Југославије од 10. августа 1943. до 1. јуна 1944. године, у Лондону током Другог светског рата.

Биографија[уреди]

Божидар Пурић је гимназију завршио у свом родном граду, а правни факултет у Паризу у Француској 1912. године. Те године долази у Србију да би као добровољац учествовао у Балканским ратовима и Првом светском рату све до 1916. Године 1917. на Крфу, где су биле смештена Српска влада, скупштина и војска после Албанске голготе, прелази за писара Министарства иностраних послова. Тада је доспео у дипломатију. Године 1918. у Паризу је докторирао са тезом: Clausula rebus sic stantibus en Droit international Public.

У Вашингтону је САД 1919. године био постављен за секретара посланства Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а током исте године је био премештен за отправника посланика Краљевине СХС у Владивостоку, где се задржао до 1920. године када прелази за конзула у Сан Франциску где борави на том положају до 1922. Од 1922. до 1926. године налазио се на положају конзула Краљевине СХС у Чикагу. У 1926. години је унапређен када је постао Шеф Политичког одељења Министарстава Краљевине СХС у Београду, на том положају се задржао све до 1935. године. Од јуна 1935. до 1940. године био је посланик и опуномоћени министар Краљевине Југославије у Паризу у Француској.

Пурић је писао чланке за новине и часописе, а и писао је и песме. Објавио је две књиге песама, прву 1919. године под насловом Песме о нама, другу књигу песама је објавио 1920. под насловом Љубавне свечаности.

Средином 1946. године Пурић је био у одсуству осуђен од стране нових комунистичких власти током судског процесу у Београду 1946. После рата Пурић је важио за истакнутог политичког емигранта.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]