Драгољуб Мићуновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Драгољуб Мићуновић
Dragoljub Micunovic.jpg
Драгољуб Мићуновић у Народној скупштини
Биографија
Датум рођења (1930-07-14)14. јул 1930.(86 год.)
Место рођења Мердаре
 Краљевина Југославија
Држављанство  Србија
Религија Православни хришћанин
Професија филозоф и психолог
Политичка партија Демократска странка
Остале:
Демократски центар (1996-2004)
Савез комуниста Југославије
Мандат(и)
3. март 2003. — 4. март 2004.
Претходник функција успостављена
Наследник Зоран Шами
3. новембар 2000. — 3. март 2003.
Претходник Миломир Минић
Наследник функција укинута

Emblem of the National Assembly of Serbia.svg

Драгољуб Мићуновић (Мердаре, општина Куршумлија, 14. јул 1930) је српски филозоф и политичар, на ванредним парламентарним изборима 2014. године изабран је за народног посланика. Драгољуб Мићуновић је члан посланичке групе Демократске странке у Скупштини Србије, тренутни је председник политичког савета Демократске странке и један је од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке. [1]

Биографија[уреди]

Мићуновић, 90-тих

Завршио је гимназију у Прокупљу 1950. године, а потом је уписао филозофију на београдском Филозофском факултету, где је дипломирао 1954. Као осамнаестогодишњак провео је двадесет месеци у логору на Голом отоку, јер је као млад комуниста и члан Комунистичке партије Југославије, а касније Савеза комуниста Југославије био идеолошки приклоњен СССР-у и Јосифу Стаљину.

Мићуновић је једно време, по дипломирању, радио као професор филозофије и психологије у Крушевцу. Почетком 1960-их постаје асистент на београдском Филозофском факултету на катедри за филозофију.

1968. године био један од организатора студенстких демонстрација у Београду, због чега је био хапшен, циљ организатора студенстких демонстрација била је борба против тзв. црвене буржоазије и политичка борба за успостављање већег комунизма тј. стаљинизма. Почетком 1975. године, заједно са још седам професора, удаљен са београдског Филозофског факултета због „политичке неподобности“. Наредних неколико година провео је у Немачкој где се политички формира као демократа. У СФР Југославију се вратио 1983. године и у наредном периоду учествовао је у Одбору за одбрану слободе мисли и изражавања који је деловао на простору бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Један од оснивача Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду.[2]

1989. године учествовао у обнављању рада Демократске странке, а фебруара 1990. године изабран за председника ДС. Децембра исте године, на првим вишестраначким изборима, изабран је за посланика у Скупштини Србије. Две године касније, 1992, постаје посланик и у Већу република Скупштине СР Југославије.

1994. године смењен са места председника Демократске странке. Тако је дошло (1996) до формирања нове странке под називом Демократски центар, и Мићуновић постаје лидер те странке. Исте године, у новембру, постаје посланик на листи опозиционе коалиције „Заједно“ у Већу грађана Скупштине СР Југославије.

Крајем 1999. Мићуновић је био један од иницијатора уједињења српских опозиционих странака у један блок. То ће, у јануару 2000. године, довести до стварања ДОС-а (Демократска опозиција Србије). Када је ДОС у октобру 2000. дошао на власт, Мићуновић постаје председник Већа грађана Скупштине СР Југославије. А фебруара 2003. године, након укидања Савезне Републике Југославије, изабран је за председника Скупштине Србије и Црне Горе.

Новембра 2003. био је председнички кандидат ДОС-а на неуспелим изборима за председника Србије, где је у првом кругу добио мање гласова од кандидата Српске радикалне странке Томислава Николића. Децембра исте године, на ванредним изборима за Скупштину Србије, изабран је за посланика у српском парламенту. Почетком 2004. постаје посланик и у Скупштини Србије и Црне Горе.

Поново је изабран за посланика у српском парламенту на ванредним изборима у јануару 2007. затим у мају 2008. и мају 2012. године.

Тренутно је на дужности председника Политичког савета Демократске странке.

Одликовања[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Милан Грол
(1940-1946)

Председник Демократске странке
3.2.1990 — 25.1.1994
Наследник:
Зоран Ђинђић