Богољуб Јевтић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Богољуб Јевтић
Bogoljub Jevtic.jpg
Богољуб Јевтић, дипломата и политичар
Биографија
Датум рођења (1886-12-24)24. децембар 1886.
Место рођења Крагујевац
Краљевина Србија
Датум смрти 1960.
Место смрти Париз
Француска
Универзитет Универзитет у Београду

Богољуб Јевтић (Крагујевац, 24. децембар 1886Париз, 1960) био је српски дипломата и председник Министарског савета Краљевине Југославије, министар иностраних послова од 20. децембра 1934. до 24. јуна 1935, и министар двора.

Биографија[уреди]

Рођен је 1886. године у Крагујевцу. Завршио је гимназију у свом родном граду, а у Београду 1911. године завршио Правни факултет. У Берлину је био слушалац Високе комерцијалне школе. Учествовао је као борац, резервни официр у Балканским ратовима и Првом светском рату. Радио је као писар у посланству Краљевине Србије у Стокхолму 1917. године. У Лондону је био постављен за секретара посланства од јула 1918. Јевтић је био Шеф одсека у одељењу за извршењу међународних уговора при Председништву владе од априла 1920. године. Био је генерални секретар југословенске делегације у Репарационој комисији у Паризу од децембра 1920. године.

Конференција министара спољних послова Мале антенте у Београду 1932. Слева на десно: Едвард Бенеш (лево, Чехословачка), Титулеску (средина, Румунија) и Богољуб Јевтић (десно).

Радио је као саветник посланства Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Паризу и Бриселу од 1924. године. Јевтић је затим био постављен за опуномоћенег министра у Тирани од 9. априла 1926, а у Бечу и Будимпешту од 13. јануара 1928. године. Министар двора Јевтић је био од 25. јануара 1929. до 1932. године. Обављао је посао вршиоца дужности помоћника министара иностраних дела, поред редовних дужности, од 3. фебруара 1929. до 29. октобра 1930. године. За министра иностраних дела постављен је 2. јула 1932. године.

На путу за Париз, 9. октобра 1934, краљ Александар је убијен у Марсељу. Министар иностраних послова, Богољуб Јевтић је први пришао издахнулом краљу. Јевтић, чији се аутомобил налазио иза краљевог, по пуцњави, пришао је у журби краљевом аутомобилу, и видео да је краљ Александар I Карађорђевић изрешетан мецима из револвера великог калибра био у моменту мртав. Смрт краља Александра одмах је идеологизована. У складу са његовом југословенском идеологијом, избачено је да су му последње речи биле: „Чувајте ми Југославију.“ Са тим насловима појавила се Политика, 10. октобра; главни наслов у Времену био је „Од данас за сваког Југословена постоји само један поздрав — Чувајте Југославију.“ Те две речи, као краљев идејни тестамент избацио је министар иностраних дела, Богољуб Јевтић.

Јевтићева влада[уреди]

Вољом Кнеза Павла, на чело владе, задржавши министарство иностраних послова, дошао је Богољуб Јевтић — генералски пашеног брата Петра Живковића. Као награду што му се приклонио проглашењем тестамента о намесницима, кнез Павле је Петра Живковића поставио на место министра војске и морнарице. На два места у Влади нашли су се профранцуски дипломата и профранцуски генерал. Кнез Павле је на почетку свог намесништва, у прво време рачунао са Французима као противтежом Италијанима.

Јевтићева влада наступила је са програмом остајања на „бранику народног и државној јединства“: „Чувајте Југославију, чувати јединство југословенске нације, то је највећи закон за све и сваког, то је недоступан захтев за цело наше поколење, и за будућност.“ Јевтић се представљао као чувар аманет краља-мученика и фактор измирења.

Петомајски избори[уреди]

Влатко Мачек, који се одмах по образовању Јевтићеве владе, одлуком Намесништва ослобођен даљег издржавања казне, појавио се као носилац листе удружене опозиције. Кампања за изборе 5. маја 1935. је оболежена паролом „За Опленац или за Јанка Пусту“. И поред тешке злоупотребе власт у изборне сврхе, и поред чиновничких гласова обезбеђених јавним гласањем, Јевтићева листа добила је око 600.000 гласова више од Мачекове листе.

У Влади генерала Душана Симовића, Јевтић је био министар саобраћаја од 27. марта 1941. до 9. јануара 1942. године. Јевтић је био министар без портфеља до 2. јануара 1943. и министар шума и руда током јула и августа 1943. године.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]