Пређи на садржај

Милош Јојић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милош Јојић
Милош Јојић 2014. године
Лични подаци
Пуно име Милош Јојић
Датум рођења (1992-03-19)19. март 1992. (33 год.)
Место рођења Стара Пазова, СФРЈ
Висина 1,77 m
Позиција везни
Клупске информације
Тренутни клуб
 Борац Бања Лука
Број 18
Јуниорска каријера
0000—2003. Јединство Стара Пазова
2003—2010. Партизан
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2010—2012. Телеоптик 60 (14)
2012—2013. Партизан 35 (10)
2014—2015. Борусија Дортмунд 20 (4)
2015—2018. Келн 59 (8)
2018—2020. Истанбул Башакшехир 8 (0)
2020. → Волфсбергер 14 (1)
2020—2022. Партизан 58 (10)
2023—2024. Рига 58 (7)
2025. Кастељон 11 (0)
2025— Борац Бања Лука 1 (0)
Репрезентативна каријера
2011. Србија до 19 5 (1)
2012—2015. Србија до 21 21 (3)
2013—2014. Србија 5 (1)
* Датум актуелизовања: 2. септембар 2025.

Милош Јојић (Стара Пазова, 19. март 1992) српски је фудбалер. Игра у везном реду.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Прве фудбалске кораке направио у Јединству из Старе Пазове, где је и запажен његов таленат, па се већ са 11 година придружио београдском Партизану. Професионални уговор са Партизаном потписао је 24. јануара 2012. заједно са Милошем Остојићем.[1] Остао је на позајмици у Телеоптику до краја сезоне 2011/12.

На свом дебију за Партизан, 15. септембра 2012, постигао је гол против Хајдука из Куле.[2] На 144. вечитом дербију, одиграном 18. маја 2013, постигао је гол из слободног ударца у 90. минуту за победу од 1:0.[3] Са Партизаном је освојио Суперлигу Србије у сезони 2012/13.[4] У избору Заједнице суперлигаша Јојић је проглашен за најбољег играча јесењег дела шампионата Србије у сезони 2013/14. Жири који је донео ову одлуку чинили су шефови стручних штабова свих 16 тимова који наступају у Суперлиги.[5]

У јануару 2014. потписао је четвороипогодишњи уговор са Борусијом из Дортмунда.[6] За Борусију је званично дебитовао у Бундеслиги 15. фебруара на утакмици са Ајнтрахтом из Франкфурта, када је у 68. минуту игре ушао са клупе. Само 17 секунди након уласка у игру постигао је гол, чиме је постао дебитант који је најбрже постигао гол у историји Бундеслиге, а нашао се и на 3. месту на листи резервних играча који су најбрже дали гол након уласка у игру.[7] Са Борусијом је освојио немачки Суперкуп 2014. године.[8]

У јулу 2015. потписао је за Келн.[9] Играч Келна био је пуне три сезоне, али је напустио клуб након испадања у Другу лигу. Јојић је за Келн одиграо 59 бундеслигашких утакмица и постигао осам голова.

У јулу 2018. потписао је за турског суперлигаша Истанбул Башакшехир.[10] У сезони 2018/19, Јојић је у свим такмичењима одиграо 14 утакмица и забележио по један гол и асистенцију. У првом делу сезоне 2019/20. изгубио је место у тиму, није забележио ниједан наступ, па је у јануару 2020. позајмљен аустријском бундеслигашу Волфсбергеру до краја сезоне.[11] Вратио се у Истанбул по истеку позајмице, али није забележио ниједан наступ за турски клуб на почетку 2020/21. сезоне.

Почетком октобра 2020. раскинуо је уговор са Истанбул Башакшехиром како би се вратио у Партизан, са којим је потписао двогодишњи уговор.[12] У Партизану је провео две сезоне, затим је пола године био без ангажмана да би у фебруару 2023. потписао за летонску Ригу.[13] Провео је непуне две године у Риги и са клубом је освојио по један летонски Куп и Суперкуп.[14] У јануару 2025. прешао је у шпанског друголигаша Кастељон са којим је потписао уговор до краја такмичарске 2024/25.[15] У августу исте године прешао је у бањалучки Борац.[16]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Наступао је за омладинску репрезентацију Србије до 19 година као и за младу репрезентацију до 21 године.

За сениорску репрезентацију Србије је дебитовао голом 11. октобра 2013. у пријатељском сусрету против Јапана (2:0) у Новом Саду.[17]

Голови за репрезентацију

[уреди | уреди извор]
# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 11. октобар 2013. Стадион Карађорђе, Нови Сад  Јапан
2 : 0
2 : 0
 Пријатељска

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Ostojić i Jojić profesionalci”. partizan.rs. 24. 1. 2012. Архивирано из оригинала 16. 04. 2013. г. Приступљено 28. 5. 2012. 
  2. ^ „Prvak ubedljiv, Šćepović branio”. b92.net. 15. 9. 2012. Приступљено 15. 9. 2012. 
  3. ^ „JSL: Jojić u 90. minutu stavio šampanjac da se hladi! (FOTO+VIDEO)”. sportal.rs. 18. 5. 2013. Архивирано из оригинала 11. 09. 2013. г. Приступљено 18. 5. 2013. 
  4. ^ „Partizan šesti put za redom šampion Srbije u fudbalu”. politika.rs. 22. 5. 2013. Приступљено 14. 2. 2023. 
  5. ^ „Јојић и Живковић најбољи у јесењем делу првенства”. Спортски журнал. 10. 12. 2013. Архивирано из оригинала 12. 12. 2013. г. Приступљено 10. 12. 2013. 
  6. ^ „Јојић потписао за Борусију Дортмунд”. Б92.нет. 31. 1. 2014. Приступљено 1. 2. 2014. 
  7. ^ „Рекордер Јојић - Најбржи гол дебитанта у БЛ!”. sportske.net. 15. 2. 2014. Архивирано из оригинала 22. 02. 2014. г. Приступљено 15. 2. 2014. 
  8. ^ „KAD SRBI SLAVE SUPERKUP: Subotić i Jojić sa peharom i tri prsta”. kurir.rs. 14. 8. 2014. Приступљено 16. 2. 2023. 
  9. ^ „ZVANIČNO: Jojić u Kelnu”. sportklub.rs. 5. 7. 2015. Приступљено 14. 2. 2023. 
  10. ^ „Милош Јојић у Башакшехиру!”. mondo.rs. 10. 7. 2018. Архивирано из оригинала 29. 08. 2019. г. Приступљено 3. 8. 2018. 
  11. ^ „Zvanično: Jojić među Vukovima”. mozzartsport.com. 29. 1. 2020. Приступљено 30. 1. 2020. 
  12. ^ „ZVANIČNO: I Jojić je crno-beli”. mozzartsport.com. 4. 10. 2020. Приступљено 4. 10. 2020. 
  13. ^ „Zvanično: Miloš Jojić potpisao za Rigu”. mozzartsport.com. 9. 2. 2023. Приступљено 16. 2. 2023. 
  14. ^ „Jojić: Pričaju da sam spor i da sam na zalasku karijere, ali parametri kažu da sam za fudbal u oba pravca”. mozzartsport.com. 18. 1. 2025. Приступљено 12. 3. 2025. 
  15. ^ „Jojić u Kasteljonu do kraja sezone”. mozzartsport.com. 15. 1. 2025. Приступљено 12. 3. 2025. 
  16. ^ „За нове побједе: Милош Јојић у Борчевом табору”. fkborac.net. 21. 8. 2025. Приступљено 27. 8. 2025. 
  17. ^ „Jojić Miloš”. reprezentacija.rs. Приступљено 30. 1. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милош_Јојић&oldid=30386535”