У периоду од 1899. до 1927. године у Франкфурту је настало неколико клубова, који су спајани и раздвајани. За првог међу њима сматра се ФФЦ Викторија 1899, основана 8. марта те године. У коначном облику фудбалски клуб Ајнтрахт Франкфурт је био формиран тек 1967. године.
Далеко најјачи у Хесену, Ајнтрахт никада није имао превише успеха на националном нивоу, не остваривши никакав значајнији успех пре Другог светског рата. У послератној Немачкој „Орлови“ су освојили два шампионата јужне зоне - 1953. и 1959. године. После другог од њих одиграли су добро и у плеј оф групи, па су за титулу играли са локалним ривалом Кикерсом из Офенбаха. Узбудљиви финални окршај 28. јуна у Берлину завршен је победом Ајнтрахта после продужетка од 5:3 и једином титулом у историји клуба.
У историји европског фудбала, Ајнтрахт се уписао следеће године, као учесник најатрактивнијег финала у историји Купа шампиона. Алфредо ди Стефано и Ференц Пушкаш дали су немачком прваку све голове у победи 7:3 на Хемден Парку.
Када је 1963. основана Бундеслига, Ајнтрахт је био један од 16 њених чланова и то ће остати непрекидно у прва 33 шампионата. За то време клуб је освојио низ трофеја у Купу Немачке - 1974, 1975, 1981, 1988, и 2018. године. Највећи успех је остварен 1980. године, када је Ајнтрахт освојио Куп УЕФА. Те сезоне у полуфиналу су играле четири немачке екипе, а Ајнтрахт је победио Бајерн и Борусију из Менхенгладбаха.
Најближе новој титули Ајнтрахт је био 1992. године, када је за Штутгартом заостао два бода на крају сезоне, али никада у Бундеслиги није завршио на прве две позиције. Од тада је Ајнтрахт константни путник из прве у другу лигу и назад.
Фудбалски клуб је постао акционарско друштво 1. јула2000. године. Воде га три члана пословодног одбора, на челу са председником Херибертом Брухагеном (Heribert Bruchhagen), бившим играчем ФК Гитерсло (1969—1982). Пословодни одбор надзире осмочлани надзорни одбор на челу са Хербертом Бекером (Herbert Becker), представником главног Ајнтрахтовог спонзора Фрапорта (аеродром Франкфурт).
Матијас Бек
