Пређи на садржај

Фудбалска репрезентација Јапана

С Википедије, слободне енциклопедије
Јапан
Лого репрезентације
НадимакDaihyo
Samurai Blue
СавезФСЈ
КонфедерацијаАФК (Азија)
СелекторХаџиме Моријасу
КапитенВатару Ендо
Највише наступаЈасухито Ендо (152)
Најбољи стрелацКунишиге Камамото (75)
Фифин кодJPN
Основна опрема
Резервна опрема
Пласман на Фифиној ранг-листи
Тренутни27. (22. октобар 2020)
Највиши9. (март 1998)
Најнижи62. (децембар 1992)
Прва међународна утакмица
 Јапан 0 : 5 Кина Република Кина (1912—1949)
(Токио, Јапан; 9. мај 1917)
Највећа победа
 Јапан 15 : 0 Филипини 
(Токио, Јапан; 27. септембар 1967)
Највећи пораз
 Јапан 2 : 15 Филипини 
(Токио, Јапан; 10. септембар 1917)
Светско првенство
Наступи8 (први пут 1998)
Најбољи резултатОсмина финала (2002, 2010, 2018)
АФК азијски куп
Наступи11 (први пут 1988)
Најбољи резултатПрвак (1992, 2000, 2004, 2011)
Копа Америка
Наступи2 (први пут 1999.)
Најбољи резултатГрупна фаза (1999, 2019)
Куп Конфедерација
Наступи5 (први пут 1995.)
Најбољи резултат2. место (2001)

Фудбалска репрезентација Јапана је национални фудбалски тим који представља Јапан на међународним такмичењима. Налази се под окриљем Фудбалски савез Јапана (JFA), управног тела задуженог за фудбал у земљи.

Пре краја 1980-их, јапанска фудбалска репрезентација била је углавном аматерска, а овај спорт је на домаћем плану био далеко мање популаран од бејзбола или сумо рвања.[1][2] Од почетка 1990-их, након потпуне професионализације спорта, Јапан је израстао у једну од водећих азијских селекција. Национални тим се квалификовао за свако Светско првенство почев од 1998. године (укључујући и аутоматско место као суорганизатор турнира 2002. заједно са Јужном Корејом), при чему је успевао да се пласира у нокаут фазу 2002, 2010, 2018 и 2022. године. Јапан је такође рекордер са четири освојене титуле на Азијском купу, и то 1992, 2000, 2004 и 2011. године. Поред тога, тим је завршио као вицешампион на Купу конфедерација 2001. и на Азијском купу 2019. године. Јапан је једна од само три репрезентације из Азијске фудбалске конфедерације (АФЦ) које су успеле да стигну до финала неког сениорског мушког такмичења под окриљем ФИФА, уз Аустралију и Саудијску Арабију.

Брз напредак Јапана у тако кратком временском периоду послужио је као инспирација и модел-пример за развој фудбала у другим земљама.[3][4] Њихови највећи ривали су Јужна Кореја и Аустралија, а током година развило се и снажно спортско ривалство са селекцијама Ирана и Саудијске Арабије. Јапан је био прва репрезентација изван Америке која је учествовала на Копа Америка, пошто су добили званичне позивнице за завршне турнире 1999, 2011, 2015 и 2019. године, мада су на крају заправо наступали само на издањима 1999. и 2019. године.[5] Закључно са јануаром 2026. године, Јапан заузима 18. место на званичној ФИФА ранг-листи, што га чини најбоље рангираном азијском селекцијом још од децембра 2022. године.[6]

Историја

[уреди | уреди извор]

1910—1930: Предратна ера

[уреди | уреди извор]
Лого Игара далекоисточног првенства 1917. године.

Најраније међународне утакмице Јапан је одиграо на Играма далекоисточног првенства 1917. године у Токио у, где га је представљао тим Више нормалне школе у Токију (данашњи Универзитет Цукуба). Иако је Јапан забележио одличне резултате у пливању, бејзболу и атлетици, његов фудбалски тим је претрпео убедљиве поразе од Републике Кине и Филипина.[7] Без обзира на то, овај спорт је током 1920-их година почео масовно да се промовише у јапанским школама.[8] Фудбалски савез Јапана основан је 1921. године,[9] а Јапан се званично придружио Фифи у мају 1929. године.[8] Ипак, Јапан је одбио да учествува на првом Светском првенству 1930. године.[10]

Први „прави” национални тим Јапана (за разлику од дотадашњих универзитетских екипа које су биране да представљају земљу) формиран је за Игре далекоисточног првенства 1930. године, где је поделио шампионску титулу са Кином након нерешеног исхода.[8] Селектор Шигејоши Сузуки предводио је репрезентацију до њеног првог наступа на Олимпијским играма, на Летњим олимпијским играма 1936. у Берлину.[9] Јапан је био пријављен и за квалификације за Светско првенство 1938. године, али се повукао пре заказане квалификационе утакмице против Холандске Источне Индије.[11]

Након избијања Другог светског рата, Јапан није наступао на међународним такмичењима, изузев неколико одиграних утакмица против Манџурије и других окупираних колонија.[8] Његов последњи предратни меч био је пријатељски сусрет против Филипина у јуну 1940. године.[12] Током периода у којем се Кореја налазила под јапанском влашћу, неколико корејских фудбалера је наступало за репрезентацију Јапана на међународној сцени, укључујући играче као што су Ким Тонг Сик (1936—1940), Ким Сунг Ган (1940) и Ли Ју Хјунг (1940).

1950—1980: Послератна ера

[уреди | уреди извор]
Јапан игра против аргентинског клуба Расинг де Кордоба на Председничком трофеју 1981. године.

Послератни деби Јапан је забележио на Азијским играма 1951. године у Индији.[12] Јапан се поново придружио Фифи 1950. године и учествовао је у квалификацијама за Светско првенство 1954., али је након два меча изгубио место које је водило на Мундијал од Јужне Кореје.[9] Јапан је такође постао члан Азијске фудбалске конфедерације (АФК) 1954. године.[8]

Детмар Крамер се прикључио репрезентацији Јапана као тренер 1960. године и помогао је тиму да се пласира у четвртфинале на Летњим олимпијским играма 1964. у Токију.[13] Први велики успех Јапана у међународном фудбалу уследио је на Летњим олимпијским играма 1968. у Мексико Ситију, где је тим освојио бронзану медаљу. Иако је овај резултат донео већу популарност и признање фудбалу у Јапану, одсуство професионалне домаће лиге кочило је његов даљи развој, па се Јапан неће квалификовао за Светско првенство још наредних 30 година.[14] Упркос томе, Јапан је био веома близу пласмана на Светско првенство 1986. године, али је у одлучујућим двомечу поражен од Јужне Кореје.

Јапан је забележио свој први наступ на континенталном шампионату на АФК азијском купу 1988. године, где је елиминисан већ у групној фази након ремија са Ираном и пораза од Јужне Кореје, Уједињених Арапских Емирата и Катара.

Крајем 1980-их покренути су конкретни кораци ка професионализацији фудбала у Јапану. Фудбалски савез Јапана је 1986. године увео систем специјално лиценцираних играча, што је омогућило ограниченом броју професионалних фудбалера да наступају у домаћој полупрофесионалној лиги. Потом су 1988. и 1989. године формирани акциони комитети са циљем да се размотри и покрене потпуно професионална фудбалска лига у Јапану.[13]

1990-е: Успон

[уреди | уреди извор]
Утакмица на Светском првенству 1998. године против Аргентине у Тулузу, Француска.

Током 1990-их година, Фудбалски савез Јапана започео је процес професионализације свог националног тима. Власници клубова у тадашњој полупрофесионалној Фудбалској лиги Јапана донели су 1991. године одлуку о расформирању такмичења и оснивању потпуно професионалне Џеј лиге, делимично са циљем да се подигне популарност овог спорта и ојача сам култ репрезентације. Већ наредне године, Јапан је био домаћин АФК азијског купа 1992. и освојио своју прву шампионску титулу, након што је у великом финалу савладао Саудијску Арабију резултатом 1:0.[15] Прва званична сезона у Џеј лиги стартовала је 1993. године.[16]

Међутим, у свом првом покушају да избори пласман са професионалним играчима, Јапан је за длаку остао без визе за Светско првенство 1994. након ремија са Ираком у последњем колу квалификационог турнира, што је међу навијачима остало упамћено као „Агонија у Дохи”.[17] Наредни изазов за Јапан била је одбрана континенталне титуле на АФК азијском купу 1996. године. Тим је остварио све три победе у групној фази, али је елиминисан већ у четвртфиналу након пораза од Кувајта резултатом 2:0.[18]

Први историјски наступ на планетарном шампионату нација је забележила 1998. године, где је Јапан претрпео сва три пораза у групи. У прва два кола минималним резултатом 1:0 славиле су селекције Аргентине и Хрватске, док је учешће на Мундијалу завршено поразом од Јамајке са 2:1. Упркос неуспеху, Јапан је оставио добар утисак на дебију, будући да су сва три пораза претрпљена са само једним голом разлике.[19]

2000-е: Две титуле Азијског купа и домаћинство Мундијала

[уреди | уреди извор]

На АФК азијском купу 2000. године, Јапан је успео да поврати своју титулу након што је у великом финалу савладао Саудијску Арабију, поставши тако по други пут шампион Азије.[20]

Утакмица на Светском првенству 2002. године против Белгије на стадиону Сајтама 2002, одиграна 4. јуна.

Две године касније, Јапан је био суорганизатор Светског првенства 2002. заједно са Јужном Корејом. Након ремија 2:2 са Белгијом у првом колу, јапански тим је обезбедио пласман у другу рунду такмичења минималним тријумфом над Русијом од 1:0 и победом против Туниса резултатом 2:0. Ипак, учешће на турниру су завршили у осмини финала, пошто су након продужетака поражени са 1:0 од Турске, која је касније освојила треће место на овом шампионату.[21]

На АФК азијском купу 2004. године чији је домаћин била Кина, Јапанци су успели да одбране шампионски трон. Прво су заузели прво место у својој групи победама над Тајландом и Оманом, да би у нокаут фази елиминисали Јордан и Бахреин. У великом финалу су савладали домаћина Кину резултатом 3:1.[22]

Јапан одмерава снаге са Бразилом на стадиону Сигнал Идуна Парк у Дортмунду, током завршнице Светског првенства 2006. године.

Јапан је 8. јуна 2005. године изборио визу за Светско првенство 2006. у Немачкој, што им је био трећи узастопни наступ на Мундијалима, након што су на неутралном терену победили Северну Кореју са 2:0. Међутим, на завршном турниру Јапан није успео да се пласира у осмину финала, пошто је претрпео пораз од свог будућег великог ривала унутар АФК-а, селекције Аустралије резултатом 3:1, ремизирао са Хрватском 0:0 и на крају убедљиво изгубио од Бразила са 4:1.[23]

На АФК азијском купу 2007. године, репрезентација Јапана није успела да одбрани континенталну титулу. Иако су лако заузели прво место у својој групи испред Вијетнама, Катара и Уједињених Арапских Емирата, јапански фудбалери су се потпуно исцрпили у четвртфиналном дуелу против Аустралије, где је Јапан славио тек након бољег извођења једанаестераца. Након тога су у полуфиналу претрпели пораз од Саудијске Арабије,[24] да би потом изгубили и у утакмици за треће место од Јужне Кореје.

2010-е

[уреди | уреди извор]
Кеисуке Хонда био је један од најуспешнијих јапанских репрезентативаца током 2010-их година; учествовао је на три Светска првенства и проглашен је за најкориснијег играча на АФК азијском купу 2011.

Током квалификација за Светско првенство 2010., тачније у четвртом кругу азијске зоне, Јапан је постао прва репрезентација (не рачунајући домаћина Јужноафричку Републику) која је осигурала пласман на Мундијал, након победе над Узбекистаном резултатом 1:0 у гостима. Јапан је вољом жреба смештен у групу Е заједно са Холандијом, Данском и Камеруном.[25] Шампионат су започели минималном победом над Камеруном од 1:0,[26] да би у наредном колу претрпели пораз од Холандије истим резултатом.[27] У одлучујућем сусрету Јапан је убедљиво савладао Данску резултатом 3:1 и тако изборио пласман у наредну рунду такмичења где га је чекао дуел са Парагвајем.[28] У осмини финала, након што је регуларни део и продужеци завршен без голова (0:0), Јапан је елиминисан после слабијег извођења једанаестератака.[29]

По завршетку Светског првенства 2010. године, селектор Такеши Окада поднео је оставку на ту функцију. На његово место дошао је италијански стручњак и бивши тренер Јувентуса и Милана, Алберто Закерони. У првих неколико мечева под његовим вођством, Јапан је забележио победе над Гватемалом (2:1), Парагвајем (1:0), као и велики тријумф над Аргентином резултатом 1:0.

Јапан је потом учествовао на АФК азијски куп 2011. године одржаном у Катару. Они су 29. јануара у великом финалу савладали Аустралију резултатом 1:0 након продужетака, чиме су освојили своју четврту титулу првака Азије и уједно изборили пласман на Куп конфедерација 2013. године.[30] Репрезентација је након тога започела свој пут ка Светском првенству 2014. у Бразилу. Током читавог квалификационог циклуса претрпели су само два пораза, од Узбекистана и Јордана, уз реми са Аустралијом. Управо су након ремија 1:1 са Аустралијанцима и математички обезбедили визу за Мундијал 2014, поставши тако прва земља на свету која се кроз квалификације пласирала на овај шампионат.[31]

2010-е

[уреди | уреди извор]

Јапан је своје учешће на Купу конфедерација 2013. године започео поразом од Бразила резултатом 3:0.[32] Након тога су елиминисани из даљег такмичења пошто су у узбудљивом мечу изгубили од Италије са 4:3.[33] У последњем колу групне фазе претрпели су пораз и од Мексика резултатом 2:1, па су такмичење завршили на четвртом месту у групи А.[34] Само месец дана касније, на Источноазијском купу, Јапан је на старту ремизирао са Кином 3:3. У наставку турнира уследиле су победе над Аустралијом (3:2) и Јужном Корејом (2:1) у трећем, одлучујућем колу, чиме је Јапан освојио титулу шампиона Источноазијског купа.[35]

На Светском првенству 2014. године Јапан је смештен у групу Ц заједно са Обалом Слоноваче, Грчком и Колумбијом. У првом колу су поражени од Обале Слоноваче са 2:1; иако је Јапан први повео, противник је успео да преокрене резултат постигавши два гола у размаку од само два минута. Други меч против Грчке завршен је без голова (0:0). За пласман у осмину финала Јапану је у последњем колу био неопходан тријумф над Колумбијом, уз услов да Грчка савлада Обалу Слоноваче. Иако су Грци славили са 2:1, Колумбија је убедљиво победила Јапан резултатом 4:1, чиме су Самураји елиминисани са Мундијала.[36] Након овог неуспеха, Алберто Закерони је поднео оставку на место селектора.[37] У јулу 2014. године, кормило репрезентације преузео је бивши селектор Мексика и тренер Еспањола, Хавијер Агире,[38] а Јапан је под његовим вођством изгубио прву пријатељску утакмицу од Уругваја резултатом 2:0.

На АФК азијском купу 2015. у оквиру групе Д, Јапан је стартовао убедљивом победом од 4:0 против дебитанта Палестине, а голгетерску серију отворили су Јасухито Ендо, Шинџи Оказаки, Кеисуке Хонда и Маја Јошида. Оказаки је проглашен за играча утакмице. У наредна два кола групне фазе Самураји су савладали Ирак (1:0) и Јордан (2:0), па су се пласирали у нокаут фазу као победници групе Д са максималних девет бодова, седам постигнутих и без иједног примљеног гола. Међутим, у четвртфиналу их је након ремија 1:1 елиминисала селекција Уједињених Арапских Емирата после извођења једанаестератака, пошто су Хонда и Шинџи Кагава били непрецизни са беле тачке. Ова рана елиминација представљала је најгори учинак Јапана на Азијском купу у последњих 19 година.[39]

По завршетку турнира, Агире је добио отказ због оптужби за умешаност у корупцију и намештање утакмица током његовог претходног тренерског ангажмана у Шпанији.[40] На његово место је у марту 2015. године постављен Вахид Халилхоџић.[41] Јапан је веома лоше отворио квалификациони циклус, претрпевши шокантан пораз од УАЕ на домаћем терену резултатом 2:1.[42] Ипак, брзо су подигли форму у наставку квалификација и у мечевима против Ирака, Аустралије и Тајланда забележили пет победа уз два ремија. Јапан је 31. августа 2017. године на домаћем терену савладао Аустралију са 2:0 и тако и званично обезбедио визу за Светско првенство 2018. у Русији, што им је био шести узастопни пласман на Мундијал.[43] Међутим, Фудбалски савез Јапана донео је радикалну одлуку да смени Халилхоџића 9. априла 2018. године, свега десет недеља пре почетка Светског првенства. Као разлози наведени су потпуни прекид комуникације и нарушени односи на релацији између селектора и играча, као и лоши резултати у недавним пријатељским утакмицама. На његово место постављен је дотадашњи технички директор савеза, јапански стручњак Акира Нишино.[44]

Репрезентација Јапана пре почетка утакмице против Ирана на АФК азијском купу 2019.

Јапан је исписао историју на Светском првенству 2018. године пошто је у првом колу савладао Колумбију резултатом 2:1, што је била прва победа неке селекције из АФК-а против тима из конфедерације КОНМЕБОЛ на званичним такмичењима у историји,[45] као и први тријумф Јапана на тлу Европе када су у питању завршни турнири Мундијала. Њихов други меч против Сенегала завршен је ремијем 2:2, а мрежу противника затресли су Такаши Инуи и Кеисуке Хонда.[46] У последњем колу групне фазе у оквиру групе Х, Јапан је претрпео минималан пораз од Пољске са 1:0.[47] Након тога Јапан и Сенегал су били потпуно бодовно изједначени на другој позицији са идентичном гол-разликом и истим бројем постигнутих голова. Међутим, како су Самураји добили два жута картона мање од Африканаца, Јапан је постао прва репрезентација у историји која се пласирала у осмину финала захваљујући фер-плеј критеријуму.[48] Самим тим, финиш меча против Пољске изазвао је велике контроверзе у јавности; након што су Самураји десетак минута пре краја сазнали да имају предност у фер-плеју у односу на Сенегал, одлучили су да играју пасивно, задржавајући лопту на својој половини без икакве намере да нападну гол противника, што је наишло на гласне звиждуке са трибина.[49][50][51] Многи медији су овај сусрет упоредили са чувеним мечом са Светског првенства 1982. године познатим као „Срамота у Хихону”. Јапан је био једини представник Азије који је успео да прође групну фазу такмичења.[52]

У осмини финала против Белгије, Јапан је одиграо феноменалну утакмицу и стекао велику предност од 2:0 головима које су почетком другог полувремена у кратком размаку постигли Генки Харагучи (48. минут) и Такаши Инуи (52. минут). Ипак, Белгијанци су успели да направе потпуни преокрет, а победоносни гол постигао је Насер Шадли из брзог контранапада у судијској надокнади, тачније у 94. минуту. Овај пораз је ушао у анале Мундијала, будући да је то био први пут да неки тим изгуби меч нокаут фазе након што је имао два гола предности још од 1970. године, када је Енглеска након продужетака поражена од Западне Немачке са 3:2.[53][54] Упркос болној елиминацији, изванредна и храбра представа Јапана побрала је хвалоспеве навијача, стручњака и светских медија.[55]

Јапан је почетком наредне године учествовао на АФК азијски куп 2019., где је заузео прво место у групи Ф након победа над Туркменистаном (3:2),[56] Оманом (1:0)[57] и Узбекистаном (2:1).[58] У осмини финала Самураји су елиминисали Саудијску Арабију, а потом у четвртфиналу и највеће изненађење турнира, селекцију Вијетнама, оба пута минималним резултатом 1:0.[59][60] Након што су у полуфиналу декласирали Иран са убедљивих 3:0, Јапан је у великом финалу претрпео пораз од Катара резултатом 3:1, чиме су пропустили прилику да освоје своју пету континенталну титулу, док је Катару то био први историјски трофеј.[61]

Исте године, Јапан је по други пут у својој историји добио специјалну позивницу за учешће на Копа Америка 2019., где је повео подмлађен састав. Смештени су у групу Ц са Уругвајем, Чилеом и Еквадором. На старту такмичења претрпели су убедљив пораз од Чилеа резултатом 4:0,[62] али су се брзо издигли и у наредном колу ремизирали са моћним Уругвајем 2:2.[63] У последњем колу Самурајима је био неопходан тријумф против Еквадора за пролаз у нокаут фазу, међутим меч је завршен нерешено 1:1, па је Јапан елиминисан због слабије гол-разлике у односу на Парагвај.[64] Непосредно након Копа Америке, Јапан је одиграо пријатељску утакмицу против Парагвајаца на домаћем терену и славио резултатом 2:0.

2020-е

[уреди | уреди извор]
Стартна постава Јапана на утакмици у којој су славили против Немачке резултатом 2:1.

Након што је Кини одузето домаћинство Првенства Источне Азије 2022. године, званично је објављено да ће нови домаћин турнира бити Јапан. Пошто што је заузео прво место на табели са две победе и једним ремијем, Јапан је по други пут у својој историји освојио ово такмичење.[65]

Јапан је изборио пласман на Светско првенство у фудбалу 2022. у Катару, где је вољом жреба смештен у групу Е заједно са Немачком, Костариком и Шпанијом. Самураји су 23. новембра приредили прворазредну сензацију савладавши Немачку резултатом 2:1, након великог преокрета и два постигнута гола у размаку од свега осам минута у другом полувремену.[66] Након пораза од Костарике у наредном колу (1:0),[67] ситуација у групи Е се максимално закомпликовала, па су уочи последњег кола сви тимови имали шансу за пролаз или елиминацију. На крају је Јапан успео да се пласира у осмину финала пошто је у последњем мечу групне фазе срушио и Шпанију резултатом 2:1, чиме је директно кумовао раној елиминацији Немачке са турнира.[68] Као првопласирани тим групе, Јапан је у осмини финала одмерио снаге са Хрватском,[69] где је након ремија 1:1 елиминисан после слабијег извођења једанаестератака резултатом 3:1.[70] Јапан је тако постао тек трећа репрезентација у последње 52 године која је успела да оствари два преокрета на једном турниру, након Бразила и Западне Немачке.[71] Победу против Шпаније остварили су са свега 18% поседа лопте, што је најнижи проценат који је забележио један победнички тим још од Светског првенства 1966. године.[72][73] То је такође био први пут да једна азијска репрезентација заузме прво место у групи на Мундијалу одржаном ван њеног матичног континента, као и први пут да се неки тим из Азије пласира у нокаут фазу два пута заредом.[74]

Уочи почетка АФК азијски куп 2023. године у Катару, Јапан је важио за главног фаворита за титулу,[75] али је на крају потпуно разочарао. Изабраници селектора Хаџимеа Моријасуа започели су турнир несигурном победом над знатно ослабљеном селекцијом Вијетнама резултатом 4:2,[76] да би у наредном колу одиграли кошмарну утакмицу и претрпели пораз од Ирака са 2:1. Овај неуспех, који је за Јапан био први пораз у групној фази још од њиховог дебитантског наступа 1988. године, осудио их је на друго место у групи због лошијег међусобног скора са Ирачанима. Јапанци су бодове за пролаз осигурали победом над Индонезијом са 3:1,[77] а истим резултатом су у осмини финала елиминисали и Бахреин.[78] У четвртфиналу су се састали са Ираном, у репризи полуфинала са претходног шампионата. Меч је почео идеално за Самураје пошто је Хидемаса Морита постигао водећи гол у 28. минуту, међутим у другом полувремену уследио је несватљив пад у игри, што су Иранци искористили и силовитим нападима дошли до потпуног преокрета и победе од 2:1.[79] Јапан је тако по први пут у историји својих наступа на Азијском купу доживео два пораза на једном турниру, при чему су примили барем један гол на свакој одиграној утакмици.[80][81][82] Читаву кампању пратила је и велика ванфудбалска контроверза услед изненадног одласка Џунје Итоа непосредно пред кључни меч са Ираном, након што је фудбалер Ремса оптужен за сексуално злостављање.[83]

Дана 20. марта 2025. године, победом над Бахреином резултатом 2:0, Јапан је постао прва репрезентација на свету која је кроз квалификације обезбедила пласман на Светско првенство у фудбалу 2026.[84] Вољом жреба, Јапан је смештен у групу Ф у којој ће му ривали бити Холандија, Тунис и победник стазе Б у оквиру европског баража — селекција Шведске.[85]

Нешто касније, 31. марта 2026. године, Јапан је забележио историјски тријумф над Енглеском резултатом 1:0 на чувеном стадиону Вембли, што је био први пут у историји да је Горди албион претрпео пораз од неке репрезентације са азијског континента.[86]

Резултати репрезентације

[уреди | уреди извор]

Светска првенства

[уреди | уреди извор]
Учинак на Светском првенству Учинак у квалификацијама
Година Рунда Позиција ИГ П Н И ГД ГП ИГ П Н И ГД ГП
Уругвај 1930. Повукао се Квалификовао се као позвана нација
Италија 1934. Није учествовао Није учествовао
Француска 1938. Повукао се Повукао се
Бразил 1950. Суспендован из Фифе Суспендован из Фифе
Швајцарска 1954. Није се квалификовао 2 0 1 1 3 7
Шведска 1958. Није учествовао Није учествовао
Чиле 1962. Није се квалификовао 2 0 0 2 1 4
Енглеска 1966. Није учествовао Није учествовао
Мексико 1970. Није се квалификовао 4 0 2 2 4 8
Западна Немачка 1974. 4 1 0 3 5 4
Аргентина 1978. 4 0 1 3 0 5
Швајцарска 1982. 4 2 0 2 4 2
Мексико 1986. 8 5 1 2 15 5
Италија 1990. 6 2 3 1 7 3
Сједињене Америчке Државе 1994. 13 9 3 1 35 6
Француска 1998. Групна фаза 31. 3 0 0 3 1 4 15 9 5 1 51 12
Јужна Кореја Јапан 2002. Осмина финала 9. 4 2 1 1 5 3 Квалификовао се као суорганизатор
Њемачка 2006. Групна фаза 28. 3 0 1 2 2 7 12 11 0 1 25 5
Јужноафричка Република 2010. Осмина финала 9. 4 2 1 1 4 2 14 8 4 2 23 9
Бразил 2014. Групна фаза 29. 3 0 1 2 2 6 14 8 3 3 30 8
Русија 2018. Осмина финала 15. 4 1 1 2 6 7 18 13 3 2 44 7
Катар 2022. 9. 4 2 1 1 5 4 18 15 1 2 58 6
Канада Мексико Сједињене Америчке Државе 2026. Шеснаестина финала 21. 4 1 2 1 8 5 16 13 2 1 54 3
Мароко Португалија Шпанија 2030. Биће одређено Биће одређено
Саудијска Арабија 2034.
Укупно Осмина финала 8/23 29 8 8 13 33 38 154 96 29 29 359 94

АФК азијски куп

[уреди | уреди извор]
Учинак на АФК азијском купу Учинак у квалификацијама
Година Рунда Позиција ИГ П Н И ГД ГП ИГ П Н И ГД ГП
Хонгконг 1956. Повукао се Повукао се
Јужна Кореја 1960.
Израел 1964.
Иран 1968. Није се квалификовао 4 3 1 0 8 4
Тајланд 1972. Повукао се Повукао се
Иран 1976. Није се квалификовао 5 2 1 2 4 4
Кувајт 1980. Повукао се Повукао се
Сингапур 1984.
Катар 1988. Групна фаза 10. 4 0 1 3 0 6 4 2 1 1 6 3
Јапан 1992. Шампион 1. 5 3 2 0 6 3 Квалификовао се као домаћин
Уједињени Арапски Емирати 1996. Четвртфинале 5. 4 3 0 1 7 3 Квалификовао се као актуелни шампион
Либан 2000. Шампион 1. 6 5 1 0 21 6 3 3 0 0 15 0
Кина 2004. Шампион 1. 6 4 2 0 13 6 Квалификовао се као актуелни шампион
Индонезија Малезија Тајланд Вијетнам 2007. Полуфинале 4. 6 2 3 1 11 7 6 5 0 1 15 2
Катар 2011. Шампион 1. 6 4 2 0 14 6 6 5 0 1 17 4
Аустралија 2015. Четвртфинале 5. 4 3 1 0 8 1 Квалификовао се као актуелни шампион
Уједињени Арапски Емирати 2019. Финалиста 2. 7 6 0 1 12 6 8 7 1 0 27 0
Катар 2023. Четвртфинале 7. 5 3 0 2 12 8 8 8 0 0 46 2
Саудијска Арабија 2027. Квалификовао се 6 6 0 0 24 0
Укупно 4 титуле 11/19 53 33 12 8 104 52 50 41 4 5 162 19

Утакмице

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Списак утакмица фудбалске репрезентације Јапана

Састави репрезентације

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Michail-Angelos Grigoropoulos (28. 11. 2022). „The Rise of Japanese Football: How the Nation Has Not-So-Quietly Become a Dark Horse Contender”. Urban Pitch. Архивирано из оригинала 3. 12. 2022. г. Приступљено 9. 12. 2022. 
  2. ^ Ashfaq-Ul-Alam Nilo (2. 12. 2022). „Japan's rise and rise in football and the lessons for Bangladesh”. Prothom Alo. Архивирано из оригинала 8. 12. 2022. г. Приступљено 9. 12. 2022. 
  3. ^ Williams, Aidan (4. 1. 2019). „How the 1992 Asian Cup awoke Japanese football, the continent's sleeping giant”. These Football Times. Архивирано из оригинала 4. 5. 2021. г. Приступљено 20. 4. 2021. 
  4. ^ Anello, Gabriele (19. 8. 2018). „The model that saved Japanese football and made it an Asian powerhouse within two decades”. Football Chronicle. Архивирано из оригинала 5. 6. 2020. г. Приступљено 20. 4. 2021. 
  5. ^ Japan Invited To Copa America 2011 Along With Mexico Архивирано 5 јун 2009 на сајту Wayback Machine Goal.com 2 June 2009
  6. ^ „FIFA-Coca-Cola Men's World Ranking”. FIFA. Приступљено 16. 11. 2024. 
  7. ^ 1917年の日本サッカー ｜ 日本サッカーアーカイブ. 日本サッカーアーカイブ (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 3. 7. 2018. г. Приступљено 19. 6. 2018. 
  8. ^ а б в г д Horne, John, ур. (2002). Japan, Korea and the 2002 World Cup. Psychology Press. стр. 121—122. ISBN 0415275636. 
  9. ^ а б в „Japan Football Museum”. Japan Football Association (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 19. 6. 2018. г. Приступљено 19. 6. 2018. 
  10. ^ Benjamin, Brian (4. 9. 2014). „The Story of the 1930 World Cup”. Приступљено 16. 1. 2023. 
  11. ^ „World Cup 1938 Qualifying”. RSSSF. Архивирано из оригинала 17. 12. 2017. г. Приступљено 19. 6. 2018. 
  12. ^ а б „World Football Elo Ratings”. www.eloratings.net (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено 19. 6. 2018. 
  13. ^ а б „Origins and History｜JFA｜Japan Football Association”. www.jfa.jp (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 20. 6. 2018. г. Приступљено 19. 6. 2018. 
  14. ^ Matsushima, Ken. „History of the J. League”. Rising Sun News. Архивирано из оригинала 12. 5. 2006. г. Приступљено 2. 11. 2016. 
  15. ^ „Japan-1992 Asian Cup Champs-AFC”. the-AFC (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-12. 
  16. ^ „25 years of J League - Rise and Fall of Asia's No.1 football league”. Goal (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-12. 
  17. ^ „Agony amid drama in Doha”. www.fifa.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-12. 
  18. ^ „Kuwait - Japan 2:0 (Asian Cup 1996 VA Emirate, Viertelfinale)”. weltfussball.de (на језику: немачки). Приступљено 2023-05-12. 
  19. ^ „1998 FIFA World Cup France™: Japan”. www.fifa.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-13. 
  20. ^ „Troussier: 2000 triumph an amazing memory”. the-AFC (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-12. 
  21. ^ „Turkey end Japan's dream”. news.bbc.co.uk. Приступљено 2023-05-12. 
  22. ^ „Asian Classics: Japan's 2004 triumph an unforgettable moment, says Zico”. the-AFC (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-12. 
  23. ^ „2006 FIFA World Cup Germany : Japan”. www.fifa.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-13. 
  24. ^ „Flashback: AFC Asian Cup 2007”. the-AFC (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-13. „It was east v west in the semi-finals, with historic rivals Japan and Saudi Arabia, who had between them split evenly the previous six titles, faced-off. Japan’ Takahara failed to add to his four goals while his challenger Al Qahtani put Saudi in front. Yuji Nakazawa and Yuki Abe scored for the Samurai Blue, but it was a Malek Mouath brace that settled the game with a thrilling 3-2 victory for the Green Falcons.” 
  25. ^ Hongo, Jun (9. 2. 2010). „Japan team has foot in World Cup door but can it kick?”. Japan Times. стр. 3. Архивирано из оригинала 5. 6. 2011. г. Приступљено 29. 6. 2018. 
  26. ^ „Cameroon attitude wrong - Le Guen” (на језику: енглески). 2010-06-14. Приступљено 2023-05-13. 
  27. ^ Burnton, Simon (2010-06-19). „World Cup 2010: Holland v Japan - as it happened”. the Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-05-13. 
  28. ^ Gibson, Owen (2010-06-25). „World Cup 2010: Japan push past Denmark and set up tie with Paraguay”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-05-13. 
  29. ^ Ingle, Sean (2010-06-29). „World Cup 2010: Paraguay make Japan pay the penalty for negativity”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-05-13. 
  30. ^ Staff and agencies (29. 1. 2011). „Australia 0 Japan 1 (aet): match report”Неопходна новчана претплата. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 11. 1. 2022. г. Приступљено 2. 2. 2011. 
  31. ^ „Australia concede late equaliser to Japan in World Cup qualifier”. The Guardian (на језику: енглески). Press Association. 2013-06-04. ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-05-13. 
  32. ^ „Brazil deals Japan harsh lesson”. The Japan Times (на језику: енглески). 2013-06-17. Архивирано из оригинала 21. 6. 2013. г. Приступљено 2023-05-12. 
  33. ^ „Italy scores 4-3 win over Japan at Confederations Cup”. South China Morning Post (на језику: енглески). 2013-06-20. Приступљено 2023-05-12. 
  34. ^ „Javier Hernandez double gives Mexico 2-1 victory over Japan”. South China Morning Post (на језику: енглески). 2013-06-23. Приступљено 2023-05-12. 
  35. ^ „Japan beat S.Korea to win East Asian Cup”. SBS News (на језику: енглески). 29. 7. 2013. Приступљено 2023-05-13. 
  36. ^ Bakowski, Gregg (2014-06-24). „Japan v Colombia: World Cup 2014 – as it happened”. the Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-05-12. 
  37. ^ Rapp, Timothy. „Alberto Zaccheroni Resigns as Japan Manager: Latest Details and Reaction”. Bleacher Report (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-12. 
  38. ^ „Javier Aguirre named new Japan coach”. ESPN (на језику: енглески). 2014-07-24. Приступљено 2023-05-12. 
  39. ^ „UAE send stunned champions Japan tumbling out of Asian Cup on penalties”. The Guardian (на језику: енглески). Reuters. 2015-01-23. ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-05-12. 
  40. ^ „Japan fire head coach Aguirre”. Reuters (на језику: енглески). 2015-02-03. Приступљено 2023-05-12. 
  41. ^ „Vahid Halilhodzic named as new coach of Japan”. the-AFC (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-12. 
  42. ^ „Disgruntled Japan bemoan shock UAE defeat in World Cup qualifier”. The Guardian (на језику: енглески). Reuters. 2016-09-02. ISSN 0261-3077. Приступљено 2023-05-13. 
  43. ^ „Japan book ticket to Russia with 2-0 win over Australia”. Reuters (на језику: енглески). 2017-08-31. Приступљено 2023-05-12. 
  44. ^ „Japan coach gamble to pay off?”. Pete Hall. Sky Sports. 19. 6. 2018. Архивирано из оригинала 1. 7. 2018. г. Приступљено 1. 7. 2018. 
  45. ^ „Japan make history with World Cup win against 10-man Colombia”. Agence France Presse. 19. 6. 2018. Архивирано из оригинала 25. 6. 2018. г. Приступљено 25. 6. 2018. 
  46. ^ Gendler, Daniel (24. 6. 2018). „Japan and Senegal Control World Cup Fates After Draw”. New York Times. Архивирано из оригинала 25. 6. 2018. г. Приступљено 25. 6. 2018. 
  47. ^ Mather, Victor (27. 6. 2018). „Japan Advances in World Cup 2018 Despite Losing to Poland”. New York Times. Архивирано из оригинала 28. 6. 2018. г. Приступљено 28. 6. 2018. 
  48. ^ Tweedale, Alistair; Ducker, James (28. 6. 2018). „Lucky Japan qualify for knockout stages through Fifa's fair play rules despite losing 1-0 to Poland”Неопходна новчана претплата. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 11. 1. 2022. г. Приступљено 28. 6. 2018. 
  49. ^ „World Cup's most shameful moment”. NewsComAu. Архивирано из оригинала 3. 7. 2018. г. Приступљено 6. 7. 2018. 
  50. ^ „World Cup 2018: Japan go through but final group game ends in 'mind-boggling farce'”. BBC Sport (на језику: енглески). 28. 6. 2018. Архивирано из оригинала 5. 7. 2018. г. Приступљено 6. 7. 2018. 
  51. ^ Glendenning, Barry (28. 6. 2018). „Japan 0-1 Poland: World Cup 2018 – as it happened”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 5. 7. 2018. г. Приступљено 6. 7. 2018. 
  52. ^ „2018 FIFA World Cup Russia”. FIFA (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 5. 2014. г. Приступљено 6. 7. 2018. 
  53. ^ „A two-goal comeback after 48 years, and a new high for AFC”. Debayan Sen. ESPN. 2. 7. 2018. Архивирано из оригинала 2. 7. 2018. г. Приступљено 3. 7. 2018. 
  54. ^ Fifield, Dominic (14. 7. 2018). „England finish fourth at World Cup after Eden Hazard seals Belgium win”. The Guardian. Архивирано из оригинала 14. 7. 2018. г. Приступљено 14. 7. 2018. 
  55. ^ „Talking Points: Belgium 3 Japan 2 – Blue Samurai heartbreak after a miracle comeback | Daily Football Show”. Архивирано из оригинала 27. 7. 2018. г.. 
  56. ^ „Football: Japan come back to beat Turkmenistan 3-2 in Asian Cup opener”. 9. 1. 2019. Архивирано из оригинала 29. 7. 2019. г. Приступљено 29. 7. 2019. 
  57. ^ „Oman 0 Japan 1: Controversial Haraguchi penalty seals progress”. 13. 1. 2019. Архивирано из оригинала 29. 7. 2019. г. Приступљено 29. 7. 2019. 
  58. ^ „MLS Soccer News, Scores, & Standings”. Архивирано из оригинала 29. 7. 2019. г. Приступљено 29. 7. 2019. 
  59. ^ „Japan tops Saudi Arabia to reach Asian Cup quarterfinals - TSN.ca”. TSN (на језику: енглески). The Canadian Press. 2019-01-21. Приступљено 2023-05-12. 
  60. ^ „Japan defeats Vietnam in Asian Cup quarterfinals after VAR assists Ritsu Doan penalty”. The Japan Times (на језику: енглески). 2019-01-25. Приступљено 2023-05-13. 
  61. ^ „Japan 1-3 Qatar: World Cup 2022 hosts win first ever Asian Cup with victory over Japan”. BBC Sport. 1. 2. 2019. Архивирано из оригинала 17. 7. 2019. г. Приступљено 25. 2. 2022. 
  62. ^ „Alexis Sánchez scores first goal since January as Chile beat Japan”. Guardian. 18. 6. 2019. Архивирано из оригинала 18. 6. 2019. г. Приступљено 18. 6. 2019. 
  63. ^ „Uruguay draws with Japan 2-2 in Copa America”. Associated Press. 21. 6. 2019. Архивирано из оригинала 29. 7. 2019. г. Приступљено 29. 7. 2019. 
  64. ^ „Fox Sports”. FOX Sports Asia. 25. 6. 2019. Архивирано из оригинала 29. 7. 2019. г. Приступљено 29. 7. 2019. 
  65. ^ „Japan's Samurai Blue clinch East Asian title with win over South Korea”. The Japan Times (на језику: енглески). 2022-07-28. Приступљено 2023-05-13. 
  66. ^ „Japan beat Germany in second World Cup shock result”. Sky News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 11. 2022. г. Приступљено 23. 11. 2022. 
  67. ^ „Japan 0-1 Costa Rica: Keysher Fuller strike blows Group E wide open after smash-and-grab victory”. Eurosport (на језику: енглески). 2022-11-27. Приступљено 2023-05-12. 
  68. ^ „World Cup 2022: Comeback kings Japan cannot be underestimated in the last 16”. BBC Sport. 1. 12. 2022. Приступљено 2. 12. 2022. 
  69. ^ „Germany knocked out of World Cup after extraordinary finale to Group E”. CNN. 1. 12. 2022. Приступљено 2. 12. 2022. 
  70. ^ Church, Ben (2022-12-05). „Croatia beats Japan on penalties to reach World Cup quarterfinals”. CNN (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-12. 
  71. ^ „[World Cup] Japan wins two come-from-behind wins in one tournament, becoming the third team in 52 years to defeat Spain and Germany to advance to finals.”. 2022-12-10. 
  72. ^ „The lowest share of possession for a winning side”. Opta Joe. 2023-07-31. 
  73. ^ „[World Cup] Japan's ball possession rate is 18%, the lowest possession rate for a winning team since the 1966 tournament.”. 2022-12-10. 
  74. ^ Sinnott, John (2022-12-06). „Japan wins plaudits for World Cup shocks and fans cleaning up in stadiums”. CNN (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-14. 
  75. ^ Boris Ghanem (11. 1. 2024). „Coupe d'Asie 2023 : le guide complet”. Lucarne opposée (на језику: француски). Архивирано из оригинала 19. 1. 2024. г. Приступљено 4. 2. 2024. 
  76. ^ Nicolas Cougot (14. 1. 2024). „Coupe d'Asie 2023 : le Japon se fait peur”. Lucarne opposée (на језику: француски). Архивирано из оригинала 07. 12. 2024. г. Приступљено 4. 2. 2024. 
  77. ^ Nicolas Cougot (24. 1. 2024). „Coupe d'Asie 2023 : hiérarchie respectée”. Lucarne opposée (на језику: француски). Архивирано из оригинала 04. 12. 2024. г. Приступљено 4. 2. 2024. 
  78. ^ Nicolas Cougot (31. 1. 2024). „Coupe d'Asie 2023 : place au grand huit”. Lucarne opposée (на језику: француски). Архивирано из оригинала 03. 12. 2024. г. Приступљено 4. 2. 2024. 
  79. ^ Nicolas Cougot (4. 2. 2024). „Coupe d'Asie 2023 : carré magique”. Lucarne opposée (на језику: француски). Архивирано из оригинала 04. 12. 2024. г. Приступљено 4. 2. 2024. 
  80. ^ „Why did Japan fail in the 2023 Asian Cup?”. Vietnam.vn. 5. 2. 2024. Приступљено 6. 7. 2024. 
  81. ^ „Japan's Disappointing Asian Cup and Fears for World Cup Qualification”. Besoccer. Архивирано из оригинала 30. 06. 2025. г. Приступљено 6. 7. 2024. 
  82. ^ Fred Varcoe (14. 2. 2024). „Japan needs to reset after poor Asian Cup performance”. Japan Today. Приступљено 6. 7. 2024.  [мртва веза]
  83. ^ „Football - Japon : Moriyasu réagit au départ d'Ito : " Nous sommes peinés "”. L'Équipe (на језику: француски). Архивирано из оригинала 04. 02. 2024. г. Приступљено 4. 2. 2024. 
  84. ^ „全世界一番乗り！日本代表がバーレーンを下して史上最速で8大会連続8度目のW杯出場決定！【サッカー W杯最終予選】（テレ東スポーツ）”. Yahoo!ニュース (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 21. 3. 2025. г. Приступљено 2025-03-20. 
  85. ^ „【速報】ワールドカップ2026組み合わせ抽選会、日本はオランダ・チュニジア・欧州プレーオフ勝者と同じＦ組”. 読売新聞オンライン (на језику: јапански). 2025-12-06. Приступљено 2025-12-06. 
  86. ^ BBC Sport [bbcsport] (31. 3. 2026). „England’s World Cup warm-up ends in defeat 😮⁣” (твит). Приступљено 31. 3. 2026 — преко Twitter-а. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фудбалска_репрезентација_Јапана&oldid=31832470”