Пређи на садржај

Милутин Јаснић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милутин Јаснић
Датум рођења(1912-10-22)22. октобар 1912.
Место рођењаКраљевоКраљевина Србија
Датум смрти5. септембар 1994.(1994-09-05) (81 год.)
Место смртиБеоград, СрбијаСР Југославија

Милутин Јаснић (Краљево, 22. октобар 1912Београд, 5. септембар 1994) био је српски глумац, редитељ и директор неколико позоришта.

Биографија

[уреди | уреди извор]

За име Милутина Јаснића везује се оснивање Покрајинског народног позоришта у Приштини 1948. године. Био је директор Народног позоришта у Панчеву, када су га, са групом глумаца, послали у Приштину да организује рад професионалног театра у тек саграђеном дому културе. Њему се потом прикључује и познати глумац и редитељ Добрица Раденковић и сценограф Петар Пашић.

Јаснић још у почетку планира стварање ансамбала на српском и албанском језику. Проблема је било поготову што није било професионалних глумаца Албанаца на Косову и Метохији, па ни у Југославији. Јаснић у Приштину доводи талентоване аматере из дилетантских позоришта, од којих ће створити јаку Албанску драму. Захваљујући њему, у театарске воде упловили су Шани Паласка, Абдурахман Шаља, Мухарем Ћена, Катарина Јосипи, Мелихат Шабани, Неџмије Пагаруша, Мерибане Шаља, Истреф Беголи, Мелихат Ћена и многи други. Оранизовао је курсеве за глумце, а одабрао оне који су похађали течај режије у Београду, па су тако у позоришту, по повратку, почели да режирају Абдурахман Шаља и Мухарем Ћена. Ћена ће доцније направити најпознатију представу овог позоришта „Ервехеју“, по тексту Ахмета Ћирезија.

Прва премијера у Покрајинском позоришту била је представа „Прст пред носом“ Јожа Хорвата, коју је режирао Добрица Раденковић, а у њој играо већи део ансамбла (7. маја 1949). На албанском прва премијера изведена је 7. јуна 1949. у Косовској Митровици и то Нушићево „Сумњиво лице“, у режији Добрице Раденковића, у коме је Шани Паласка играо Јеротија Пантића, а, уз остале глумце, наступили су и Абдурахман Шаља и Мухарем Ћена. Почетком педесетих година у позориште доводи младе редитеље Славољуба Стефановића Равасија, Бошка Пиштала, Здравка Катића и Слободана Попића и сценографа Велизара Србљановића, који ће донети нова схватања и читања текстова домаћих и страних аутора. За време његовог мандата позориште је штампало и „Позоришни лист“, намењен широј позоришној публици.

Јаснић напушта Покрајинско народно позориште по завршетку сезоне 1958/59. године, да би преузео Театар у Крагујевцу. Но, кроз две године поново се враћа у Приштину. За све то време успео је да формира два јака позоришна ансамбла на српском и албанском језику који су се испомагали у сваком погледу: глумачки, редитељски, сценографски.

Он је играо у десетак филмова: Живјеће овај народ (1947), Ешалон доктора М. (1955), Туђа земља (1957), Вук са Проклетија (1968), Хлеб (1973), Прогон (1982), у телевизијским серијама: Слом (1979) и Приповедања Радоја Домановића (1979), као и у француским филмовима: La grande strada azzurra (Велики плави пут), (1957), и La tempsta (Олуја), (1958). А писао је и позоришну критику.

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Глумац
 ▲

Дугометражни филм | ТВ филм | ТВ серија

1940 1950 1960 1970 1980 Укупно
Дугометражни филм 1 4 1 0 1 7
ТВ филм 0 0 0 2 2 4
ТВ серија 0 0 0 0 7 7
Укупно 1 4 1 2 10 18
Дугометражни филм
Назив Улога
1947 Живјеће овај народ Брко

1950-te  ▲

1955 Ешалон доктора М. /
1957 Туђа земљa /
1957 La grande strada azzurra /
1958 La tempesta

1960-te  ▲

1968 Вук са Проклетија Есад

1980-te  ▲

1982 Прогон Паор са брковима
ТВ филм
Назив Улога
1973 Хлеб Говорник - (глас - Душан Јанићијевић)
1979 Прва српска железница Алекса Ђ Поповић

1980-te  ▲

1984 Убица Истражни судија
1984 Дивља патка /
ТВ серија
Од До Назив Улога
1980 1980 Приповедања Радоја Домановића Човек у кафани / Пуковник
1980 Демон
1980 Полицијска мудрост
1980 Не разумем Пуковник
1980 Благдани Човек у кафани
1980 Дарданели
1980 1980 Слом Фран Куловец
1980 Поклон за младенце Ибид
1980 Пуч Ибид

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]