Мирко Милетић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Мирко Милетић
Милетић
Лични подаци
Датум рођења(1958{{month}}{{{day}}})1958. (65/66 год.)
Место рођењаДеспотовац, НР Србија, ФНР Југославија
УниверзитетУниверзитет у Београду
Занимањекомуниколог
Научни рад
Познат поМасмедији у вртлогу промена, Комуницирање у новим медијским условима, Комуниколошки лексикон
НаградеНаграда Удружења новинара Србије
Званични веб-сајт
www.mirkomiletic.rs

Мирко Милетић (Деспотовац, 1958) српски је комуниколог. Декан је Факултета друштвених наука Универзитета Привредна академија. Као аутор и коаутор објавио је десет књига из области комуникологије и медија.

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Рођен је 1958. године у Деспотовцу. Дипломирао је на смеру Новинарство, магистрирао 1997. одбранивши тезу Комуницирање у новим медијским условима и докторирао дисертацијом Масовно комуницирање у Србији у последњој деценији XX века (2001)[1] у научној области Комуникологија на Факултету политичких наука у Београду.

Области научног интересовања[уреди | уреди извор]

  • Комуникологија
  • Теорије јавног мнења
  • Савремени медијски системи
  • Комуникационе стратегије

Новинарство[уреди | уреди извор]

Петнаест година био је професионални новинар. Прве текстове је објавио у „Студенту” 1980. године. Током осамдесетих писао за „Вечерње новости” и РТВ Београд. Од 1981. до 1996. године радио је у Радио-новинском предузећу „Нови пут” у Светозареву као новинар-репортер (1981—1988), главни и одговорни уредник Радио Светозарева (1988—1992), директор Радио-новинског предузећа „Нови пут”, главни уредник I и II програма Радио Јагодине и недељника „Нови пут” (1992—1996). Био је председник Управног одбора Заједнице радио и телевизијских станица Србије (1991—1995). Аутор је заједничког вечерњег програма Удружених радио-станица Србије „Добро ти вече Србијо” (1989); коаутор ноћног – „Ово је твоја ноћ Србијо”, и јутарњег програма – „Добро ти јутро Србијо” (1990), који су на таласима 40 радио-станица у Србији емитовани више од 10 година. Аутор је монографије „Хроника поморавског радија” (1992). Покретач је Другог програма Радио Јагодине (1994) и оснивач Поморавског прес-центра (1994). Добитник је прве нагараде на 10. фестивалу радио-станица Србије 1989. године – „Емисија године”, за документарну репортажу „Прича о штрајку”, награда за информативне емисије на два претходна фестивала, као и више професионалних награда и признања.[2]

Рад у настави[уреди | уреди извор]

На Факултету за културу и медије ради од 2010. године, где на основним академским студијама предаје Комуникологију и Теорије јавног мнења, на мастер академским студијама Комуникационе стратегије и Медијски систем Србије, а на докторским студијама Теорије комуникације I/II и Савремене медијске системе.[3] Предавао је Комуникологију и предмете из комуниколошке научне области на Учитељском факултету у Јагодини, Факултету за менаџмент малих и средњих предузећа и Академији лепих уметности у Београду, Филозофском факултету у Косовској Митровици, Факултету политичких наука у Београду, Одсеку за медијске студије Филозофског факултета у Новом Саду и Филолошком факултету у Београду. Биран је у сва сарадничка и наставничка звања: асистент-приправник (1995), асистент (1997), доцент (2001), ванредни професор (2007), редовни професор (2012).

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Комуницирање у новим медијским условима (1998)
  • Мас-медији у вртлогу промена (2001)
  • Менаџмент медија (2003)
  • Комуницирање, медији и друштво (2005, 2006, 2008; коаутор М. Радојковић)
  • Ресетовање стварности (2008)
  • Основе менаџмента медија (2009, 2016)
  • Комуниколошки лексикон (2012, 2017; коаутор Н. Милетић)
  • Структура и динамика медијског система Србије (2014)
  • Господари социјализације (2014)
  • Од знака до хипертекста (2018, коаутор М. Ђорђевић)

Објавио је и мноштво научних и стручних чланака у домаћем и иностраним, класичним и електронским часописима. Радови су му цитирани у 111 књига, часописа и зборника. Рецензент је 19 монографија и уџбеника.[4] Учествовао је на 29 научних и стручних скупова. Од 2004. године члан је уредништва и један од оснивача часописа „Култура полиса” (M51), а од 2013. године главни и одговорни уредник Годишњака Факултета за културу и медије „Комуникације, медији, култура” (М53). Уредник је зборника Култура и друштвени развој I (научна конференција „Културна политика, уметничко стваралаштво и медијска пракса у функцији одрживог друштвеног развоја”, 2012), Култура и друштвени развој II (научна конференција „Савремена уметничка пракса, медијска писменост, културни идентитет и друштвени развој”, 2014) и „Culture and social development III (Thematic Proceedings Information revolution, new media and social changes (2017)”.

Добитник је годишње награде Удружења новинара Србије 2002. за теоријски допринос развоју новинарства за књигу Масмедији у вртлогу промена.[5] На факултетима на којима је радио и на Факултету за културу и медије био је ментор за израду 24 дипломска рада, 15 мастер радова, 4 докторске дисертације, члан 7 комисија за оцену и одбрану магистарских теза и 10 комисија за оцену и одбрану докторских дисертација. Учесник је у реализацији истражвачког пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије бр. 47004 (2011/2015): „Унапређење јавних политика у функцији побољшања социјалне сигурности грађана и одрживог привредног раста”. Рецензент је Комисије за акредитацију и проверу квалтета Републике Србије у научној области Комуникологија и рецензент ENIC/NARIC Србија (Центар за инфоримасање о признавању иностраних високошколских исправа и признавање у сврху запошљавања).[1]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Ожењен је супругом Весном, са којом има ћерку Невену, сина Милоша и унуку Ружицу.[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Институт друштвених наука”. Архивирано из оригинала 30. 09. 2017. г. Приступљено 29. 9. 2017. 
  2. ^ „Мирко Милетић”. Приступљено 29. 9. 2017. 
  3. ^ „Факултет за културу и медије”. Приступљено 11. 2. 2019. 
  4. ^ „Факултет за културу и медије”. Приступљено 29. 9. 2017. 
  5. ^ „Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду”. Архивирано из оригинала 28. 08. 2014. г. Приступљено 29. 9. 2017. 
  6. ^ „Мирко Милетић”. Приступљено 29. 9. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Званични веб-сајт
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мирко_Милетић&oldid=27376602”