Младен Ракчевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Младен Ракчевић
Лични подаци
Датум рођења (1982-02-10)10. фебруар 1982. (42 год.)
Место рођења Цетиње, СФРЈ
Информације о каријери
Позиција Кружни нападач
Тренутни клуб Доброгеа Суд
Сениорска каријера
Године Клуб
2000—2005
2005—2009
2009—2010
2010—2013
2013—2014
2014—2015
2015—		 Савезна Република Југославија Ловћен
Северна Македонија Вардар
Србија Колубара
Северна Македонија Металург
Грчка АЕК
Румунија Констанца
Румунија Доброгеа Суд
Репрезентативна каријера*
2006— Црна Гора Црна Гора 45 (137)
Медаље
Рукомет
Европско првенство за јуниоре
Бронзана медаља — треће место 2002. Пољска СР Југославија
Ажурирано: 18. март 2017.

Младен Ракчевић (Цетиње, 10. фебруар 1982) је црногорски рукометаш који наступа за РК Доброгеа Суд из Констанце. Висок је 179 cm и игра на позицији кружног нападача.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Младен Ракчевић је, за шеснаест година, колико се професионално бави рукометом, освојио 13 трофеја:

Ловћен (2000—2005)[уреди | уреди извор]

Ракчевић је почео да се бави рукометом у Ловћену, клубу из свог родног града. Као осамнаестогодишњак, уврштен је у први тим тадашњег првака државе. У првој сезони (2000/01) Цетињани су одбранили наслов првака СР Југославије, а у Лиги првака су стигли до четвртфинала. Ракчевићева улога у тиму је била маргинална, јер су на његовој позицији играли репрезентативац Ђурковић и искусни Никочевић.

Цетињанима је у другој сезони, и поред одличних игара у регуларном дијелу, измакла титула првака, јер су у финалу плеј-офа изгубили од београдског Партизана. У Лиги првака су заустављени у првој фази, а Ракчевић је, као први кружни нападач, постигао 8 голова на 6 утакмица и имао знатно већи утицај на игру него раније. За утјеху, освојен је национални куп.

У сезони 2002/03. освојен је Куп Србије и Црне Горе, а преостале двије године Ракчевићевог боравка у Ловћену су биле обиљежене стицањем искуства и изостанком трофеја.

На љето 2005. године, Ракчевић је потписао уговор са скопским Вардаром.

Вардар (2005—2009)[уреди | уреди извор]

Ракчевић се у македонској престоници задржао четири сезоне. Са црвено-црнима је освојио двије титуле првака Македоније (2006/07, 2008/09) и два трофеја Купа Македоније (2007, 2008).

Што се тиче наступа у европским такмичењима, Ракчевић је у првој сезони постигао 27 голова на 6 утакмица у Купу изазивача, у којем је Вардар стигао до четвртфинала.[1]

У сљедећој сезони, на путу до четвртфинала у Купу побједника купова, мрежу је, на 8 утакмица, решетао 31 пут.[2]

Сезона 2007/08. је донијела наступ у Лиги првака. У квалификационим утакмицама је Ракчевић био веома запажен (2 утакмице, 11 голова), али је његов допринос опао у групној фази такмичења (6 утакмица, 15 голова).[3]

У својој посљедњој европској сезони у дресу Вардара, Ракчевић је, у оквиру Купа побједника купова, постигао 13 голова на 4 утакмице.[4]

Колубара (2009—2010)[уреди | уреди извор]

Послије четири године у Македонији, Ракчевић се обрео у Лазаревцу, гдје је требало да помогне у афирмацији врло амбициозно замишљеног РК Колубара. У сезони 2009/10. је, у националним оквирима, освојена дупла крупа (првенство и куп), а у Купу побједника купова се стигло до четвртфинала. Ракчевић је био један од најистакнутијих појединаца (24 гола на 6 утакмица у европском такмичењу), али је, након само годину дана проведених у Лазаревцу, опет промијенио средину. Вратио се у Скопље, али не у редове Вардара, већ његовог градског ривала, Металурга.[5]

Металург (2010—2013)[уреди | уреди извор]

За три сезоне, колико је провео у дресу Металурга, Ракчевић је допринио освајању двије титуле националног првака (2010/11, 2011/12) и два трофеја Купа Македоније (2011, 2013).

У европским такмичењима је црногорски кружни нападач био веома запажен. У првој сезони је, на 3 квалифионационе утакмице за Лигу првака, постигао 10 голова,[6] док је, на путу до осмине финала ЕХФ купа, имао учинак од 13 голова у 6 утакмица.[7] У сезони 2011/12, имао учинак од 13 голова на двије квалификационе утакмице те 20 голова на 12 утакмица у завршној фази Лиге првака, у којој је његов тим догурао до осмине финала.[8] Посљедњу европску сезону у дресу Металурга Ракчевић је обиљежио постизањем 40 голова на 14 утакмица у Лиги првака. Екипа је заустављена у четвртфиналу.[9]

АЕК Атина (2013—2014)[уреди | уреди извор]

Тада већ искусни Ракчевић, тридесетједногодишњак, преселио се у Атину, гдје је бранио боје АЕК-а. У првој и јединој сезони у дресу жуто-црних, Ракчевић је дао допринос освајању националног купа, док је у првенству Грчке освојено друго мјесто. У квалификацијама за Лигу првака, АЕК је испао од Динама из Минска, а црногорски репрезентативац је постигао 11 голова на двије утакмице.[10] У квалификацијама за ЕХФ Европски куп, грчки клуб је опет елиминисан у двомечу, у којем је Ракчевић 10 пута тресао мрежу противника.[11]

Констанца (2014—2015)[уреди | уреди извор]

Црногорски рукометаш је у редове Констанце стигао у вријеме када је клуб био у прилично незавидној финансијској ситуацији и далеко од сјаја из славних дана. У регуларном дијелу румунског првенства је освојено друго мјесто, али је тај успјех поништен већ у четвртфиналу плеј-офа, када је ЦСМ Букурешт био бољи.

У неуспјешним квалификацијама за Лигу првака, Ракчевић је постигао 11 голова на двије утакмице.[12] У квалификацијама за ЕХФ Европски куп, био је стријелац 3 поготка на двије утакмице, а у групној фази је, на 6 утакмица, мрежу погађао 30 пута.[13]

Доброгеа Суд (2015— )[уреди | уреди извор]

РК Констанца је у јулу 2015. запао у финансијску кризу, па је врло брзо престао да функционише. Дио управног одбора и играча су, већ почетком августа исте године, основали нови клуб, под именом РК Доброгеа Суд, који се позива на насљеђе оригиналног РК Констанца.[14]

У сезони 2015/16. клуб се такмичио у другој лиги, да би се већ у 2016/17. обрео у елитном рангу румунског мушког рукомета.

Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]

Младен Ракчевић је наступао за јуниорску репрезентацију СР Југославије, са којом је освојио бронзану медаљу на Европском првенству за јуниоре, одржаном 2002. године у Пољској. Ракчевић је исте године изабран за најбољег младог рукометаша СР Југославије и најбољег младог спортисту Цетиња. Већ сљедеће године (2003) изабран је за најбољег спортисту родног града.

За сениорски тим СР Југославије, односно Србије и Црне Горе никада није наступао, али је, од децембра 2006. до јуна 2014. године, био незамјењив у тек формираној црногорској рукометној репрезентацији. Са црвенима је наступао на три велика такмичења (ЕП 2008, СП 2013. и ЕП 2014) и у седам квалификационих циклуса (КЕП 2008, КСП 2009, КЕП 2010, КСП 2011, КЕП 2012, КСП 2013, КЕП 2014. и КСП 2015).[15]

Крајем 2013. године је постао капитен репрезентације,[16] али је, само пола године касније, одлуком тек изабраног селектора, Љубомира Обрадовића, изгубио мјесто у националном тиму.[17]

За Црну Гору је, на 45 званичних утакмица, постигао 137 голова, од чега 16 у завршницама ЕП, 15 на СП 2013. и 106 у квалификацијама.

Такође, за црвене је одиграо и четрдесетак припремних утакмица.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „РК Вардар у Купу изазивача 2005/06.”. Eurohandball. Приступљено 18. 3. 2017. 
  2. ^ „РК Вардар у Купу побједника купова 2006/07.”. Eurohandball. Приступљено 18. 3. 2017. 
  3. ^ „РК Вардар у Лиги првака 2007/08.”. Eurohandball. Приступљено 18. 3. 2017. 
  4. ^ „РК Вардар у Лиги првака 2007/08.”. Eurohandball. Приступљено 18. 3. 2017. 
  5. ^ „РК Колубара у Купу побједника купова 2009/10.”. Eurohandball. Приступљено 18. 3. 2017. 
  6. ^ „РК Металург у квалификацијама за Лигу првака 2010/11.”. Eurohandball. Приступљено 18. 3. 2017. 
  7. ^ „РК Металург у ЕХФ купу 2010/11.”. Eurohandball. Приступљено 18. 3. 2017. 
  8. ^ „РК Металург у Лиги првака 2011/12.”. Eurohandball. Приступљено 18. 3. 2017. 
  9. ^ „РК Металург у Лиги првака 2012/13.”. Eurohandball. Приступљено 18. 3. 2017. 
  10. ^ „АЕК Атина у квалификацијама за Лигу првака 2013/14.”. Eurohandball. Приступљено 18. 3. 2017. 
  11. ^ „АЕК Атина у квалификацијама за ЕХФ Европски куп 2013/14.”. Eurohandball. Приступљено 18. 3. 2017. 
  12. ^ „Констанца у квалификацијама за Лигу првака 2014/15.”. Eurohandball. Приступљено 18. 3. 2017. 
  13. ^ „РК Констанца у ЕХФ Европском купу 2014/15.”. Eurohandball. Приступљено 18. 3. 2017. 
  14. ^ „Гашење РК Констанца и оснивање РК Доброгеа Суд”. gsp.ro. Приступљено 18. 3. 2017. 
  15. ^ „Интервју са Младеном Ракчевићем”. Portal Analitika. Приступљено 18. 3. 2017. 
  16. ^ „Младен Ракчевић нови капитен репрезентације Црне Горе”. reprezentacija.me. Приступљено 18. 3. 2017. 
  17. ^ „Младен Ракчевић разочаран односом селектора Обрадовића”. RTCG. Приступљено 18. 3. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Младен_Ракчевић&oldid=26942665”