Рукометна репрезентација Србије

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Србија
Rssrbije.jpg
Надимак „Орлови”
Савез РСС
Конфедерација ЕХФ (Европа)
Селектор Тони Ђерона
Капитен Немања Илић
Највише наступа Драган Шкрбић (215)
Најбољи стрелац Драган Шкрбић (591)
Основни дрес
Резервни дрес
Прва међународна утакмица
 Југославија 35 : 8 Аустрија Застава Аустрије[1]
Росток, Источна Немачка; 28. фебруар 1958.
 Летонија 19 : 24 Југославија Застава СР Југославије[2]
као Србија
 Србија 37 : 27 Израел Застава Израела
Београд, Србија; 4. јануар 2007.[3]
Највећа победа
 Југославија 39 : 9 Конго Застава Републике Конго
 Југославија 40 : 14 Кувајт Застава Кувајта
као Србија
 Србија 48 : 24 Италија Застава Италије
Ниш, Србија; 2. новембар 2008.[4]
Највећи пораз
 Исланд 38 : 22 Србија Застава Србије
Рејкјавик, Исланд; 29. април 2015.[5]
Олимпијске игре
Учешћа 7 (Први пут 1972.)
Најбољи резултат Gold medal.svg 1. место, 1972., 1980.
Светско првенство
Учешћа 18 (Први пут 1964.)
Најбољи резултат Gold medal world centered-2.svg 1. место: 1986.
Европско првенство
Учешћа 10 (Први пут 1996.)
Најбољи резултат Silver medal europe.svg Сребро: 2012.

Рукометна репрезентација Србије представља Србију у међународним такмичењима у рукомету. Налази се под контролом рукометног савеза Србије.

ИХФ и ЕХФ третирају репрезентацију Србије као наследницу репрезентација СФР Југославије (1943–1992, до 29. новембра 1945. као ДФ Југославија, 29. новембар 1945–1963. као ФНР Југославија), СР Југославије (1992–2003) и Србије и Црне Горе (2003–2006) те је Србија наследила све резултате и медаље од претходних република[6], [7] [8]

У периоду од 1980. до 1990. године, репрезентација је под именом Југославија остварила најбоље резултате. 1980. године освојено је друго злато на рукометном Олимпијском турниру, а 1986. године освојена је титула Светског првака.

Као домаћин Европског првенства 2012. године Србија је дошла до финала где је поражена од Данске. Полуфинални сусрет Србије и Хрватске на овом првенству оборио је рекорд по гледаности.

Играло се под разним именима:

Југословенски олимпијски комитет је прогласио рукометну репрезентацију за најбољу мушку екипу 1999. године.[9]

Историја[уреди | уреди извор]

Почетак рукомета у Србији и СФР Југославији[уреди | уреди извор]

Рукомет у Србији се појављује још између два светска рата најпре у облику хазене, спорта који је сличан рукомету, а представља једну од његових претеча. После хазене бива актуелан велики рукомет (игра се на фудбалском терену) који код нас престаје да се игра 1958. године. Ту долазимо до ткз. малог рукомета, односно данашњег модерног рукомета. Новембра, године 1948, креће да се игра прво првенство Београда у рукомету. Рукометни савез Југославије се формира 1949. године. Године 1953. почиње да се игра првенства Југославије у малом рукомету у мушкој и у женској конкуренцији. Године 1955. почиње и да се игра Куп такмичење у Југославији.[10]

Историја Рукомета у Србији до сада није у довољној мери истраживана. Постоје подаци из званичних публикација, као и у другим публикацијама и радовима, чији су аутори претежно из западних делова бивше Југославије. Наилази се на податке који указују да се рукомет у Србији игра после завршетка Другог светског рата. Према тим подацима иницијатива за развој рукомета у Србији се преписује инструкторима одбора за рукомет фискултурног савеза Хрватске. У омладинским радним акцијама Шамац - Сарајево 1947.), они су одржавали течајеве за „изобразбу“ фискултурних инструктора, па и инструктора за рукометну игру. При свакој од 10 секција дуж огромног градилишта био је по један рукометни инструктор, а 1948. године формирана је рукометна чета у саставу спортске бригаде на Омладинској прузи Кучево - Бродица чији је руководилац био Војислав Војновић. Учешће у рукометној чети била је „легитимација“ да са повратком у својој средини могу радити на формирању рукометних секција при фискултурним и гимнастичким друштвима. Каније су ти инструктору по целој Србији оснивали разне рукометне клубове и секције и ширили развој ове игре уопште.[11]

Заслуге за развој спорта у Србији, касније Југославији, у одређеној мери припадају и тадашњим студентима који су своје знање стицали у иностранству. Они су по доласку у домовину, са собом доносили и обележја тамошње културе, па отуда и спорта. Савремени спорт који је свој пут у Србију проналазио преко Словеније, Хрватске и Мађарске, даље се ширио преко школских организација, школског физичког васпитања и на друге начине.

Златне 1980. Светско и олимпијско злато[уреди | уреди извор]

Рукометна репрезентација СФР Југославије први пут пажњу. светске јавности, на себе скреће 1970. године, када је освојена и прва медаља на Светском првенству у Француској. У мечу за бронзану медаљу, СФР Југославија је декласирала Данску са 29:12, што је био и те како велики број голова за тај период (у финалу, након два продужетка, Румунија је победила Источну Немачку са 13:12). На наредном првенству 1974. године остварен је исти резултат (шампионат света се тада играо на сваке четири године), а између два Светска првенства одржане су Летње олимпијске игре 1972. године чији је домаћин био Минхен. На овим Олимпијским играма, после 36година у програм се враћа и рукомет као спорт. Југославија је на овом шампионату заблистала! Побеђени су у првој групној фази: Мађарска, Јапан и САД, а у другој, полуфиналној, групи поново Мађарска и два главна претендента за неку од медаља: Румунија и домаћин Западна Немачка. Посебно се издваја преубедљива победа над домаћином од 24:15[тражи се извор] У самом финалу у игри гол за гол, савладана је Чехословачка резултатом 21:16, а везаним головима Бранислава Покрајца Југославија је направила разлику коју Чехословачка није успела да стигне. Освајачи те прве, златне, олимпијске медаље били су: | Абас Арсланагић, Чедомир Бугарски, Петар Фајфрић, Хрвоје Хорват, Милорад Каралић, Ђорђе Лаврнић, Милан Лазаревић, Здравко Миљак, Слободан Мишковић, Бранислав Покрајац, Небојша Поповић, Мирослав Прибанић, Добривоје Селец, Албин Видовић, Зденко Зорко, Зоран Живковић.

Резултати[уреди | уреди извор]

Олимпијске игре[уреди | уреди извор]

Година Пласман ИГ П Н И ГД ГП ГР
Немачка 1972. 1. место 6 6 0 0 122 89 +33
Канада 1976. 5. место 5 4 0 1 110 93 +17
Совјетски Савез 1980. 6. место 8 5 0 3 195 159 +36
Сједињене Америчке Државе 1984. 1. место 6 5 1 0 141 93 +48
Јужна Кореја 1988. 3. место 6 4 1 1 143 132 +11
Савезна Република Југославија СР Југославија (1992—2000)
Шпанија 1992. Није јој дозвољено учешће
Сједињене Америчке Државе 1996. Није се пласирала
Аустралија 2000. Меч за 3. место 4. место 8 4 0 4 204 203 +1
Србија и Црна Гора Србија и Црна Гора (2004)
Грчка 2004. Није се пласирала
Србија Србија (2008—данас)
Кина 2008. Није се пласирала
Уједињено Краљевство 2012. Групна фаза 9. место 5 1 0 4 120 131 -11
Бразил 2016. Није се пласирала
Укупно 2/7 13 5 0 8 324 334 -10

Светско првенство[уреди | уреди извор]

Година Пласман ИГ П Н И ГД ГП ГР
Шведска 1954. Није учествовала
Источна Немачка 1958.
Немачка 1961.
Чехословачка 1964. 6. место 6 2 2 2 102 96 +6
Шведска 1967. 7. место 6 4 0 2 136 110 +26
Француска 1970. 3. место 6 3 1 2 119 80 +39
Источна Немачка 1974. 3. место 6 3 0 3 106 105 +1
Данска 1978. 5. место 6 4 1 1 108 96 +12
Немачка 1982. 2. место 7 4 1 2 183 155 +28
Швајцарска 1986. 1. место 7 7 0 0 168 145 +23
Чехословачка 1990. 4. место 7 4 0 3 169 156 +13
Савезна Република Југославија СР Југославија (1993—2003)
Шведска 1993. Није јој дозвољено учешће
Исланд 1995.
Јапан 1997. Осмина финала 9. место 6 4 0 2 162 149 +13
Египат 1999. Меч за 3. место 3. место 9 6 1 2 257 211 +46
Француска 2001. Меч за 3. место 3. место 9 7 0 2 252 178 +74
Португалија 2003. Меч за 7. место 8. место 9 6 1 2 263 228 +35
Србија и Црна Гора Србија и Црна Гора (2005)
Тунис 2005. Меч за 5. место 5. место 9 5 2 2 253 221 +32
Србија Србија (2007—данас)
Немачка 2007. Није се пласирала
Хрватска 2009. Меч за 7. место 8. место 9 4 0 5 280 281 -1
Шведска 2011. Меч за 9. место 10. место 9 3 1 5 246 251 -5
Шпанија 2013. Осмина финала 10. место 6 3 0 3 170 159 +11
Катар 2015. Није се пласирала
Француска 2017.
Немачка Данска 2019. Групна фаза 18. место 6 1 1 3 127 146 -19
Укупно 17/24 122 70 11 6 3.101 2.767 +334

Европско првенство[уреди | уреди извор]

Година Турнир Пласман ИГ П Н И ГД ГП ГР
Савезна Република Југославија СР Југославија (1994—2002)
Португалија 1994. Није јој дозвољено учешће
Шпанија 1996. Меч за 3. место 3. место 7 5 1 1 166 162 +4
Италија 1998. Меч за 5. место 5. место 6 4 0 2 159 145 +14
Хрватска 2000. Није се пласирала
Шведска 2002. Друга групна фаза 10. место 6 2 1 3 160 161 -1
Србија и Црна Гора Србија и Црна Гора (2004—2006)
Словенија 2004. Друга групна фаза 8. место 7 3 1 3 206 199 +7
Швајцарска 2006. Друга групна фаза 9. место 6 2 0 4 161 177 -16
Србија Србија (2008—данас)
Норвешка 2008. Није се пласирала
Аустрија 2010. Прва групна фаза 13. место 3 0 1 2 83 94 -11
Србија 2012. Финале 2. место 8 4 2 2 176 168 +8
Данска 2014. Прва групна фаза 13. место 3 1 0 2 73 77 -4
Пољска 2016. Прва групна фаза 15. место 3 0 1 2 81 92 -11
Хрватска 2018. Друга групна фаза 12. место 6 1 0 5 160 181 -21
Аустрија/Норвешка/Шведска 2020. Прва групна фаза 20. место 3 0 0 3 72 81 -9
Укупно 11/13 58 22 7 29 1.397 1.537 -40

Тренутни састав[уреди | уреди извор]

Састав за квалификације за Европско првенство 2020.

Бр. Име Позиција Дат. рођ. Клуб Утак./Гол.
1 Владимир Цупара голман 19. фебруар 1994. Пољска Виве Киелце
2 Дејан Милосављев голман 16. март 1996. Северна Македонија Вардар
3 Светислав Веркић голман 11. јун 1981. Србија Војводина
4 Немања Илић лево крило 11. мај 1990. Француска Феникс Тулуз
5 Вања Илић лево крило 25. фебруар 1993. Шпанија Логроњо
6 Филип Марјановић лево крило 10. фебруар 1989. Румунија Поли Темишвар
7 Мијајло Марсенић пивот 9. март 1993. Немачка Берлин
8 Иван Поповић пивот 21. март 1994. Шпанија Гранољерс
9 Живан Пешић пивот 7. јул 1993. Шпанија Адемар Леон
10 Зоран Николић пивот 23. фебруар 1991. Румунија Констанца
11 Дарко Ђукић десно крило 11. децембар 1994. Белорусија Мешков Брест
12 Богдан Радивојевић десно крило 2. март 1993. Немачка Рајн Некар Ловен
13 Вукашин Воркапић десно крило 1. октобар 1997. Србија Металопластика
14 Миљан Пушица бек 30. јун 1991. Немачка Минден
15 Иван Мошић бек 23. децембар 1994. Шпанија Адемар Леон
16 Немања Белош бек 8. јун 1994. Аустрија Реткоф Грац
17 Петар Ђорђић бек 17. септембар 1990. Белорусија Мешков Брест
18 Младен Крсманчић бек 30. јул 1992. Шпанија Анаитцуна
19 Стефан Вујић бек 6. јул 1991. Румунија Стеауа
20 Лазар Кукић бек 12. децембар 1995. Шпанија Ла Ријоха
21 Предраг Вејин бек 17. децембар 1992. Србија Железничар 1949
22 Никола Црноглавац бек 22. април 1992. Румунија Констанца
23 Милош Орбовић бек 2. новембар 1993. Румунија Поли Темишвар

Селектор: Ненад Перуничић Србија

Селектори репрезентације од 1995.[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Архивирана копија” (PDF1). ihf.info. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 15. 08. 2012. Приступљено 16. 01. 2020. 
  2. ^ „European Handball Federation - 1996 Men's European Championship / Match Details”. Eurohandball.com. Приступљено 6. 4. 2018. 
  3. ^ „European Handball Federation - 2008 Men's European Championship / Match Details”. Eurohandball.com. Приступљено 6. 4. 2018. 
  4. ^ „European Handball Federation - 2010 Men's European Championship / Match Details”. Eurohandball.com. Приступљено 6. 4. 2018. 
  5. ^ „European Handball Federation - 2016 Men's European Championship / Match Details”. Eurohandball.com. 29. 4. 2015. Приступљено 6. 4. 2018. 
  6. ^ http://ihf.info/upload/Competitions/SWE_N/Serbia.pdf
  7. ^ http://portaladmin.ihf.info/en-us/ihfcompetitions/worldchampionships/mensjuniorworldchampionship/mensjuniorworldchampionship,bra2015/teamprofiles/serbia.aspx
  8. ^ https://www.ihf.info/competitions/junior-men/310/2019-ihf-mens-junior-u21-world-championship/6215/teams/119
  9. ^ „Najuspešniji u izboru OKS”. Oks.org.rs. Архивирано из оригинала на датум 25. 07. 2018. Приступљено 6. 4. 2018. 
  10. ^ www.jagodina.autentik.net приступљено 27.2.2014. год.
  11. ^ Миладин Илић - Мајстор; РУКОМЕТ 1949-1999; Пеликан принт, Ниш 2000. године

Спољашње везе[уреди | уреди извор]