Нацрт:Игбале Иго Рогова

С Википедије, слободне енциклопедије

Игбале Иго Рогова је феминисткиња, међународно призната активисткиња за људска права, права жена и антиратна активисткиња са Косова. Игбале је покренула Удружење „Сестре Ћиријази“, Мрежу жена Косова, чија је Извршна директорка,  била је три године чланица Групе високих саветодавних стручњака за глобална истраживања о спровеђењу Резолуције 1325 и чланица је Саветодавног панела цивилног друштва за жене, мир и безбедност при НАТО.  Игбале стоји иза оснивања Женске мировне коалиције. Цео живот је посветила активизму и борби за емацнипацију жена као и за права ЛГБТ особа[1]. Њен антиратни активизам је скренуо пажњу шире јавности на дешавања на Косову а њена критика учешћа међународних организација на Косову након рата 90-их година је у фокус ставила борбу за положај и права жена и увела их у мировну кодификацију.

Биографија[уреди | уреди извор]

Игбале је одрастала у Ђаковици са шест сестара, као девето дете у породици. Расла је уз јаку мајчинску фигуру и васпитавана је на принципу једнакости међу половима[2]. Касније се са породицом сели за Приштину где и остаје.

1995. године Игбале долази за Београд на састанак Жена у црном. Ту је упознала Лепу Млађеновић која је, како је сама рекла, постала њена феминистичка менторка. Одлази и да види протест Стајање средом. Након тог протеста посетила је забаву коју је организовала Лепа, на којој Иго први пут признаје себи да је лезбијка.[3]

Игбале је 1996. године постала прва жена у бившој СФРЈ која се склопила истополни брак.[4]

Крајем деведесетих, наоружани полицајци су Иго и њену породицу одвели на железничку станицу и уз претње укрцали на воз који их је оставио на ничијој земљи на граници Косова и Македоније. У избегличком кампу Чегране[5], Игбале је наставила свој активистички ангажман кроз рад са 40 хиљада жена које су тамо биле смештене, користећи музику и плес.

"Једне даире су за мене, а друге нека узме која год жели да свира. Хајде да нашу огромну бол олакшамо музиком. Хајде да пропустимо бол крз музику."

— Игбале Иго Рогова, Чланак "Ако не могу даплешем, не желим да будем део револуције - Игбале Иго Рогова" 12.04.2018.

Активизам[уреди | уреди извор]

Игбале је са сетром Сафетом почетком 90-их година основала Удружење „Сестре Ћиријази“[6]које је радило са женама у руралним деловима Косова, где је патријархат био толико јак да женама није било доступно право на образовање. Удружење се фокусирало на описмењавање и оспособљавање жена за плаћени рад као и на подизању свести о њиховим правима[7].

Деведесетих година на Косову су кренула да ничу удружења жена и Игбале је осетила потребу да се сва удружења окупе како би се омогућио координисани рад. [8]Покренула је идеју о стварању Мреже жена Косова, основане 1996. године, чија је Извршна директорка, а која данас заступа интересе 190 организација са територије Косова. Мисија МЖК је промоција и подржавање права жена и родна равноравност исказана кроз сарадњу са мушкарцима.[2] Како је Игбале и сама истакла „ Не можемо променити живот жене ако радимо само са женама“. [8] Године 2004 МЖК је почела да се бави питањем насиља у породици и то кроз обимна истраживања. Пројекат „Сигурност почиње од куће“ [9]је довео до доношења закона о насиљу у породици. Мрежа жена Косова је објавила збирку прича жена, као сведочење о нивоу спровођења Резолуције 1325 УН.[10] Ова публикација, која представља критику спровођења Резолуције, је била главни разлог да добије позив у чанство Групе високих саветодавних стручњака за глобана истраживања о петнаестогодишњем спровођењу Резолуције СБУН 1325.

Игбале одржава везе са Мрежом Жене у црном без обзира на реалне опасности. Остварује дубоко пријатељство са Лепом Млађеновић.

Сећам се да смо обе носиле црне ципеле те ноћи када смо се упознале. То је било 1995, моја прва посета Београду. Џули Мертус, професорка из САД-а је писала књигу о ратним искуствима жена са Косова, из Србије и Босне. Испричала ми је да активисткиње из Београда сваке недељњ стоје на улици како би протестовале против политике Милошевићевог режима. Нисам јој веровала. Мислила сам да је цела Србија против нас. Али Џули је била упорна. Заинтересовала ме је и морала сам лично дасе уверим"

— Игбале Рогова, Феминистичка етика одговорности

Естетика и јака политичка порука ненасилног отпора Стајање средом ју је инспирисала за протест у Приштини 1998. године испред Америчког културног центра на коме је пет хиљада жена стајало мирно, држећи бело платно у рукама. [3]

Године 2006. Женска мрежа Косово заједно са Мрежом Жене у Црном покрећу Женску мировну коалицију, као алтернатиу званичном политичком наративу[11], залажући се хумани приступ безбедности са родног становишта, заснован на потребама свих грађана и грађанки и уз обавезно присуство жена у доношењу свих одлука.

Игбале је постала члан Саветодавног панела цивилног друштва НАТО-а за жене, мир и безбедност, 2016 године, када је панел и основан. [12] У свом трогодишњем ангажману она је доприносила спровођењу агенде права жена, девојака и девојчица и као и јачању права жена на учествовање у доношењу одлука у креирању мировне кодификације.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Билић, Бојан (2022). „Постјугосло/авенски транс животи активизми културе” (PDF). 
  2. ^ а б в „Ako ne mogu da plešem, ne želim da budem deo revolucije – Igbale Igo Rogova - Žene u vladavini prava - EULEX - European Union Rule of Law Mission in Kosovo”. www.eulex-kosovo.eu. Приступљено 2023-08-15. 
  3. ^ а б „Феминистичка етика одговорности” (PDF). 2014. 
  4. ^ Билић, Бојан (2015). Бориле смо се за ваздух. Documenta; Kuća ljudskih prava; Naklada Jesenski i Turk. ISBN 9789532227116. 
  5. ^ „Lepa Mlađenović: Politika ženske solidarnosti”. Udruženje mreža za izgradnju mira (на језику: бошњачки). 2019-12-24. Приступљено 2023-08-15. 
  6. ^ / „30 godina od osnivana Udruženja “Sestre Qiriazi””. Kosovo Women's Network (на језику: српски). 2020-07-20. Приступљено 2023-08-15. 
  7. ^ „Tri decenije protesta”. Kosovo 2.0. 2018-03-09. Приступљено 2023-08-15. 
  8. ^ а б On The Issues Episode 82: Igballe Rogova (на језику: енглески), Приступљено 2023-08-15 
  9. ^ Farnsworth, Nicole (20. 10. 2008). „Сигурност почиње од куће” (PDF). 
  10. ^ Facts and Fables. Kosova Women’s Network Prishtina. 2011. ISBN 978-9951-8757-9-0. 
  11. ^ „Женска мировна коалиција”. 02. 09. 2006. 
  12. ^ „Rogova učestvovala na drugom godišnjem sastanku Savetodavnog panela NATO-a o Rezoluciji 1325”. Kosovo Women's Network (на језику: српски). 2017-11-02. Приступљено 2023-08-15. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нацрт:Игбале_Иго_Рогова&oldid=26428397”