Нацрт:Немеза (хипотетичка звезда)

С Википедије, слободне енциклопедије

Немеза је хипотетичко небеско тело – пратилац Сунца. Претпоставља се да се ради о звезди из реда црвених[1] или белих патуљака, или о субстеларном објекту – смеђем патуљку[2]. Претпостављало се да кружи око Сунца на удаљености од око 95000 АЈ (1,5 светлосних година), у области иза Ортовог облака. Име је добило по Немези, грчкој богињи одмазде и праведног кажњавања.

Хипотеза о постојању таквог објекта требало је да објасни привидну периодичност масовних изумирања биолошких врста на Земљи, која се, по мишљењу појединих научника, збивају приближно сваких 26 милиона година[3]. У данашње време се хипотеза о периодичности изумирања не сматра поузданом, а већина астронома Сунце сматра звездом без других звезданих пратилаца. Међутим, не искључује се постојање једне или више неоткривених транснептунских планета.

Аргументи против постојања[уреди | уреди извор]

Учесталост бинарних система и смеђих патуљака[уреди | уреди извор]

Већина звезда Сунчевог типа нема звезду-пратиоца.[4] По предметној хипотези, наводно је половина или чак већина звезданих система двојно, тројно или вишеструко и повезано са звезданим јатима, уместо да се ради о системима са једном звездом, какви се најчешће срећу.[тражи се извор]

У нашем космичком окружењу заправо има мање смеђих патуљака него што се раније сматрало. Уместо једног смеђег патуљка по звезди, вероватније је да на сваког смеђег патуљка дође чак шест звезда.[5] До 2012. године, идентификовано их је више од 1800.[6]

У раду из 2017. године, Сара Садавој и Стивен Сталер тврдили су да је у Сунце у време формирања вероватно било члан двојног система, на основу чега су устврдили и да је "у давним временима вероватно постојала и Немеза".[7][8] По мишљењу астробиолога Дагласа Вакоча, таква звезда се од предложеног бинарног система могла одвојити пре више од четири милијарде година, што значи да не би могла бити узрочник доцнијег перципираног циклуса масовних изумирања, те да би раном Сунчевом пратиоцу, ако је оно у најранијем добу заиста и било део двојног система, више пристајало доброћудније име, примерице Компањон, пре него злоћудно као што је Немеза."[9]

Интеракција Сунчевог система са другим звездама и галактичком равни[уреди | уреди извор]

Новије теорије указују да би узрочници поремећаја у орбитама неких објеката спољњег Сунчевог система могли бити други фактори, попут блиског проласка других звезда или угаоног дејства галактичке гравитационе равни на спољње делове Сунчеве орбиталне равни.[10] Корина Бејлер Џоунс је 2011. године анализирала кратере на површини Земље и дошла до закључка да једноставне периодичне правилности, које су раније уочене, а указивале су на периодичне пљускове комета изазване од хипотетичке звезде Немезе, представљају статистичарску погрешку, тј. статистички артефакт, те да геолошки записи кратера не пружају доказе Немезиног постојања. [11] Међутим, 2010. године, А. Л. Мелот и Р. К. Бамбах пронашли су у фосилним записима доказе који потврђују да су се масовна изумирања дешавала у периодама како су их 1984. године означили Рауп и Сепкоски, али са вишим интервалом поверења и у скоро двоструко дужем временском периоду.[12]

Резултати телескопских посматрања[уреди | уреди извор]

Потраге за Немезом инфрацрвеним телескопима важне су стога што хладније звезде сијају релативно снажније у инфрацрвеном светлу. Опсерваторија Лојшнер Универзитета Калифорније није успела да 1986. године уочи Немезу. [13], нити је то успео Инфрацрвени астрономски сателит (IRAS) током 1980-их. Током осматрања неба у склопу пројекта 2MASS, од 1997. до 2001. године, није откривена друга звезда или смеђи патуљак у Сунчевом систему.[2][14]

Уколико је Немеза црвени или смеђи патуљак, посебно се очекивало да ју је могао пронаћи свемирски телескоп WISE, намењен за инфрацрвено осматрање већине окружења нашег система, са мерењем паралаксе које потврђује кретање.[2] WISE је у могућности да открије смеђе патуљке минималне температуре 150 келвина и удаљене од Сунца 10 светлосних година, који се, што су ближи, лакше и откривају.[15] Прелиминарни резултати осматрања објављени су 14. априла 2011. године[16][17], а 14. марта 2012. године објављен је и цео каталог.[18] 2014. године, подаци са WISE искључили су могућност да у Ортовом облаку, до удаљености од 10.000 астрономских јединица, постоји тело величине Сатурна или какво веће.[19][20]

Орбита седне у поређењу са Сунчевим системом и Ортовим облаком

Дејвид Морисон, виши научни сарадник НАСА-е, познат по раду на процени ризика од објеката блиских Земљи, писао је 2011. године да нема поузданих доказа о постојању Немезе, пошто је такав објекат морао бити уочен инфрацрвеним претраживањем неба.[21][22][23]

Ако Немеза и постоји, могао би је открити систем телескопа Pan-STARRS или планирани телескоп LSST.

Аномална орбита Седне[уреди | уреди извор]

Транснептунски објекат Седна има изузетно издужену, неуобичајено елиптичну орбиту око сунца[2], која варира између 76 и 937 астрономских јединица, а траје око 11.400 година. Њен откривач, Мајкл Браун са Калифорнијског технолошког инстутута, приметио је у чланку за магазин Дискавер да се Седнина локација косила са разумом. "Седна не би требало да буде тамо", рекао је. "Нема начина да се постави тамо где јесте. Никада се не приближи довољно да би на њу утицало Сунце, али се никада и не удаљи довољно да би на њу утицале друге звезде."[24] Браун је стога претпоставио да би неки масивни, невидљиви објекат могао бити одговоран за Седнину аномалну орбиту. Ова линија испитивања на крају је довела до хипотезе о деветoj планети .

Браун је изјавио како је вероватније да су Седну на тренутну орбиту повукле једна или више звезда-непратилаца, када су пре више милијарди година прошле поред Сунца.[24] 2004. године, Кенјон је проследио ово објашњење, пошто су је извршена анализа података о Седниној орбити и рачунарско моделирање вероватних пролазака непратилачких звезда у далекој прошлости.[10]

Контрадикторност хипотезе[уреди | уреди извор]

Прорачуни из 1980-их сугерисали су да би објекат типа Немезе могао имати неправилну орбиту услед реметилачког утицаја галаксије и звезда у пролазу. Насупрот томе, рад Мелота и Бамбаха[12] указује на изузетно правилан сигнал, који је у нескладу са очекиваним неправилностима такве орбите. Одатле се њихов рад, мада подржава периодичност изумирања, налази у нескладу са самом хипотезом о Немези, али не и са другим објектима подзвезданог типа. Према саопштењу за штампу НАСА-е из 2011. године, "најновије научне анализе више не подржавају идеју да се изумирања на Земљи збивају у правилним, понављајућим интервалима, те тиме ни хипотеза о Немези више није потребна". [25]

Развитак хипотезе о Немези[уреди | уреди извор]

Наводна периодичност масовних изумирања[уреди | уреди извор]

1984. године, палеонтолози Дејвид Рауп и Џек Сепкоски објавили су чланак у коме су тврдили да су, користећи разноврсне методе анализе временских серија, уочили статистичку периодичност изумирања биолошких врста током последњих 250 милиона година.[3] Истражујући интензитет изумирања на фосилиима породица морских кичмењака, бескичмењака и праживотиња, идентификовали су 12 масовних изумирања у датом временском периоду и устврдили да просечни временски интервал између њих износи 26 милиона година.

У време објављивања чланка се сматрало да два случаја масовног изумирања из наведеног периода, кредно-палеогени и еоценско-олигоцени, коинцидирају са падом већих небеских тела на Земљу. Иако Рауп и Сепкоски нису могли да установе узрок претпостављене периодичности, претпоставили су да може имати везе са изванземаљским факторима. Одговарајући на изазов, неколико тимова астронома је убрзо дало предлоге механизма.[26]

[27]


2010. године, Мелот и Бамбах су преиспитали фосилне податке, укључујући и побољшане податке датовања, користећи исту базу података као Рауп и Сепкоски, али и другу, независну. Пронашли су доказе о сигналу који указује на увећане стопе изумирања са периодичношћу од 27 милиона година, овај пут у раздобљу од 500 милиона година и са већим статистичким значајем него у ранијим радовима. [12]

Развој хипотезе о Немези[уреди | уреди извор]

Два тима астронома, од којих су један чинили Данијел П. Витмајер и Алберт А. Џексон IV, а други Марк Дејвис, Пијет Хат и Ричард А. Милер, независно су један од другога у истом броју часописа Nature објавили хипотезе које на сличан начин објашњавају Рауп-Сепкоскијеву периодичност изумирања.[26][27] Овом хипотезом износи се могућност да Сунце може имати неоткривену звезду-пратиоца са изразито елиптичном орбитом, која периодично узнемиравакомете у Ортовом облаку и узрокује увећање броја њихових појава у унутрашњем Сунчевом систему, те последично и увећање броја случајева удара небеских тела у Земљу. Наведено је постало познато као хипотеза о Немези.

Ако Немеза заиста и постоји, њена права природа је неизвесна. Милер сугерише да се највероватније ради о црвеном патуљку, привидне величине између 7 и 12,[28] док се Витмајер и Џексон залажу за смеђег патуљка .[26] Ако се ради о црвеном патуљку, он би и постојао у звезданим каталозима, али би то могло бити потврђено искључиво мерењем његовепаралаксе; његово сопствено кретање било би мало зато што орбитира око Сунца, па је и могло измаћи детекцији код ранијих осматрања сопствених кретања звезда, када је, на пример, оно уочено код Барнардове звезде као звезде девете магнитуде. (Сопствено кретање Барнардове звезде откривено је 1916. године.)[29] Милер је испољио очекивање да ће Немеза бити откривена када ниво осматрања паралаксе буде достигао и звезде десете магнитуде.[30]

Узимајући да се најскорије изумирање збило пре 11 милиона година, Милер је одредио дужину велике полуосе Немезине орбите на 1,5 светлосних година (950.000 астрономских јединица)[28] и сугерисао да се налази ближе сазвежђу Хидре, (подржано од Јарис, 1987), заснивајући прорачун на хипотетичкој орбити коју је извео из афела једног броја комета са атипично дугим периодима, те орбиталним луковима који одговарају прохтевима хипотезе. Најновији Милеров рад од значаја за хипотезу објављен је 2002. године. Милер је тада спекулисао да је пре 400 милиона пролазак друге звезде пореметио кружну Немезину орбиту и учинио је елиптичном, са ексцентрицитетом од 0,7.[30]

2010, а затим и 2013. године, Мелот и Бамбах проналазили су доказе о сигналу који указује на повећане степене изумирања са периодичношћу од 27 милиона година. Међутим, с обзиром да је толико удаљена од Сунца, очекивало би се да Немезину орбиту ремете проласци оближњих звезда, те да и њен орбитални период варира од 15 до 30%. Стога, и овако одсечно одређена периодика врхунаца изумирања била би у нексладу са Немезом.[12][31]


Прошле, тренутне и будуће потраге за Немезом[уреди | уреди извор]

  • Хипотеза о џиновском утицају
  • Малмквистов селекциони ефекат
  • Девета планета
  • Транснептунске планете
  • Хипотеза Шива
  • Теја (планета)
  • Тихе (хипотетичка планета)
  • Вулкан (хипотетичка планета)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Leader-Post, "Scientists claim killer star exists", 22 Feb 1984, Page B6, Associated Press
  2. ^ а б в г Leslie Mullen (11 March 2010). "Getting WISE About Nemesis". Astrobiology Magazine (Cosmic Evolution). Archived from the original on 14 March 2010. Retrieved 2010-05-15.CS1 maint: BOT: original-url status unknown (link) Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „mullen2010” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. ^ а б Raup, D.M.; Sepkoski, J.J. (1 February 1984). "Periodicity of Extinctions in the Geologic Past" (PDF). Proceedings of the National Academy of Sciences. 81 (3): 801–805. Bibcode:1984PNAS...81..801R. doi:10.1073/pnas.81.3.801. PMC 344925. PMID 6583680. Retrieved 30 April 2007. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Raup1984” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. ^ Raghavan, Deepak; McAlister, Harold A.; Henry, Todd J.; Mason, David W.; et al. (2010). "A Survey of Stellar Families: Multiplicity of Solar-Type Stars". The Astrophysical Journal. 190 (1): 1–42. arXiv:1007.0414. Bibcode:2010ApJS..190....1R. doi:10.1088/0067-0049/190/1/1. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Deepak2010” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. ^ Ian O'Neill (Discovery News) (12 June 2012). "Brown Dwarfs, Runts of Stellar Litter, Rarer than Thought". Space.com. Retrieved 2012-12-28. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „space2012” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. ^ Chris Gelino, Davy Kirkpatrick, Adam Burgasser (6 November 2012). "DwarfArchives.org: Photometry, spectroscopy, and astrometry of M, L, and T dwarfs". caltech.edu. Retrieved 2012-12-28.CS1 maint: multiple names: authors list (link) (M=536, L=918, T=355, Y=14) Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „DwarfArchives” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  7. ^ „New evidence that all stars are born in pairs”. Berkeley News (на језику: енглески). 2017-06-13. Приступљено 2018-06-19. 
  8. ^ Sadavoy, Sarah I.; Stahler, Steven W. (2017-05-03). „Embedded binaries and their dense cores”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society (на језику: енглески). 469 (4): 3881—3900. Bibcode:2017MNRAS.469.3881S. ISSN 0035-8711. arXiv:1705.00049 Слободан приступ. doi:10.1093/mnras/stx1061. 
  9. ^ Levine, David (2018-06-19). „All stars in the universe may form in pairs — but we can't find the sun's missing 'Nemesis'”. Business Insider. Приступљено 2018-06-19. 
  10. ^ а б Kenyon, Scott J.; Benjamin C. Bromley (2004). "Stellar encounters as the origin of distant Solar System objects in highly eccentric orbits". Nature. 432 (7017): 598–602. arXiv:astro-ph/0412030. Bibcode:2004Natur.432..598K. doi:10.1038/nature03136. PMID 15577903. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Kenyon” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  11. ^ "Nemesis is a myth". Max Planck. August 1, 2011. Retrieved 2011-10-07. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Myth2011” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  12. ^ а б в г Melott, A.L.; Bambach, R.K. (2010). "Nemesis Reconsidered". Monthly Notices of the Royal Astronomical Society Letters. 407 (1): L99–L102. arXiv:1007.0437. Bibcode:2010MNRAS.407L..99M. doi:10.1111/j.1745-3933.2010.00913.x. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „melott” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  13. ^ Perlmutter, Saul (1986). An Astrometric Search for a Stellar Companion to the Sun (Теза). University of California, Berkeley. 
  14. ^ Leslie Mullen (Astrobiology Magazine) (11 March 2010). "Sun's Nemesis Pelted Earth with Comets, Study Suggests". Space.com. Retrieved 2010-08-22. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Space2010-03” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  15. ^ "Science: Brown Dwarfs". WISE/NASA. Retrieved 2007-12-28. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „browndwarf” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  16. ^ "NASA – WISE Delivers Millions of Galaxies, Stars, Asteroids". Nasa.gov. Retrieved 2011-06-15. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „NASA2011-117” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  17. ^ Kirkpatrick, J. Davy; Cushing; Gelino; Griffith; et al. (2011). "The First Hundred Brown Dwarfs Discovered by the Wide-field Infrared Survey Explorer (WISE)". The Astrophysical Journal Supplement Series. 197 (2): 19. arXiv:1108.4677. Bibcode:2011ApJS..197...19K. doi:10.1088/0067-0049/197/2/19.CS1 maint: multiple names: authors list (link) Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Kirkpatrick2011v1” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  18. ^ "NASA Releases New WISE Mission Catalog of Entire Infrared Sky". Nasa JPL. 2012-03-14. Retrieved 2012-03-15. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „fullrelease” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  19. ^ NASA's WISE Survey Finds Thousands of New Stars, But No 'Planet X'
  20. ^ "NASA's WISE Survey Finds Thousands of New Stars, But No 'Planet X'". Nasa JPL. 2014-03-07. Retrieved 2014-03-15. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „NASA20140307” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  21. ^ David Morrison (October 17, 2012). "The idea has been disproved by several infrared sky surveys, most recently the WISE mission". NASA Ask An Astrobiologist. Archived from the original on October 23, 2012. Retrieved 2012-10-18. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Morrison2012” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  22. ^ David Morrison (August 2, 2011). "Scientists today no longer think an object like Nemesis could exist". NASA Ask An Astrobiologist. Archived from the original on December 13, 2012. Retrieved 2011-10-22. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Morrison” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  23. ^ David Morrison (November 25, 2010). "this hypothetical Nemesis does not exist". NASA Ask An Astrobiologist. Archived from the original on December 13, 2012. Retrieved 2011-11-09. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Morrison2010” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  24. ^ а б Cal Fussman (May 27, 2006). "The Man Who Finds Planets". Discover magazine. Retrieved 2011-10-20. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „discover2006” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  25. ^ "Can WISE Find the Hypothetical 'Tyche'?". NASA/JPL. February 18, 2011. Retrieved 2011-06-15. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Tyche2011-060” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  26. ^ а б в Whitmire, D.P.; Jackson, A.A. (1984). "Are periodic mass extinctions driven by a distant solar companion?". Nature. 308 (5961): 713–715. Bibcode:1984Natur.308..713W. doi:10.1038/308713a0. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Whitmire1984” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  27. ^ а б Davis, M.; Hut, P.; Muller, R.A. (1984). "Extinction of species by periodic comet showers". Nature. 308 (5961): 715–717. Bibcode:1984Natur.308..715D. doi:10.1038/308715a0. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Davis1984” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  28. ^ а б Richard A. Muller. "Nemesis". Lawrence Berkeley National Laboratory. Retrieved 2007-05-19. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Muller” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  29. ^ Barnard, E. E. (1916). "A small star with large proper motion". Astronomical Journal. 29 (695): 181. Bibcode:1916AJ.....29..181B. doi:10.1086/104156. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „EEB” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  30. ^ а б Richard A. Muller (2002). "Measurement of the lunar impact record for the past 3.5 billion years, and implications for the Nemesis theory" (PDF). Geol. Soc. of America Special Paper 356, pp 659–665 (2002). Retrieved 2011-11-11. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Muller2002” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  31. ^ Melott, Adrian L.; Bambach, Richard K. (18. 7. 2013). „Do periodicities in extinction—with possible astronomical connections—survive a revision of the geological timescale?”. The Astrophysical Journal. 773: 6. doi:10.1088/0004-637X/773/1/6. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Категорија:Хипотезе Категорија:Астрономија Категорија:Небеска тела Категорија:Сунчев систем

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нацрт:Немеза_(хипотетичка_звезда)&oldid=26429183”