Недељко Драгић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Недељко Драгић
Датум рођења(1936-00-00)1936.(83/84 год.)
Место рођењаПакленица, Новска
Краљевина Југославија
IMDb веза

Недељко Драгић (Пакленица код Новске, 1936) хрватски је редитељ српског поријекла, као и аутор цртаних филмова, карикатура, стрипова и бројних илустрација.[1]

Један од најбриљантнијих аутора Загребачке школе цртаног филма, данас свакако највећи живући аутор из златног доба школе.

Биографија[уреди | уреди извор]

Несуђени правник, који није никада завршио факултет, већ је у току студија открио цртачки талент и почео радити као карикатуриста и стрип цртач за бројне загребачке новине.

Потом почиње његов рад на цртаном филму, у студијима Загреб филма из Влашке улице, од првог цртаног филма Елегија (1965) до Слике из сјећања (1989). Развио је властити особени стил у анимацији на основу својег цртежа прожетог линеарном, карикатуристичком маниром. Његови најпознатији филмови су Иду дани, Можда Диоген, Кротитељ дивљих коња, Дневник, Туп - туп, Дан кад сам престао пушити и Слике из сјећања.

Филмом Туп - туп био је номинован за награду Оскар, а по многима му је та награда неправедно измакла 1974. за филм Иду дани (филм који сплетом разноразних околности није ни послан у Лос Анђелес). Америчка филмска академија му се на неки начин ипак одужила примајући га у своје чланство као првог филмског ствараоца с простора бивше Југославије.[тражи се извор]

Од почека 1990-их живи и ради у Немачкој.

Награде[уреди | уреди извор]

Добитник је бројних награда на фестивалима цртаног филма широм свијета, а 2002. добио је Вјесникову награду Крешо Голик за животни допринос филмској умјетности.

Има звање Витез од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), које додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[2]

Филмографија[уреди | уреди извор]

  • Елегија (1965)
  • Кротитељ дивљих коња (1966)
  • Можда Диоген (1968)
  • Per Aspera Ad Astra (1969)
  • Иду дани (1969)
  • Туп - туп (1972)
  • Дневник (1974)
  • Дан када сам престао пушити (1982)
  • Слике из сјећања (1989)
  • Врата (1993)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 24. 7. 2012. Приступљено 20. 8. 2017. 
  2. ^ Удружење стрипских уметника Србије.„Две госпе, седамдесет витезова и 6.000 улазака у племенити свет стрипа: Извештај са првог Гашиног сабора, 26. април — 11. мај 2018.” Архивирано на сајту Wayback Machine (18. мај 2018), 17. мај 2018.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]