Фадил Хаџић

С Википедије, слободне енциклопедије
Фадил Хаџић
Fadil Hadžić with his colleagues.jpg
Фадил Хаџић са колегама
Датум рођења(1922-04-23)23. април 1922.
Место рођењаБилећа
Краљевина СХС
Датум смрти2. јануар 2011.(2011-01-02) (88 год.)
Место смртиЗагреб
Хрватска
Веза до IMDb-а

Фадил Хаџић (Билећа, 23. април 1922[1]Загреб, 2. јануар 2011[2]) био је југословенски и хрватски прозни писац, новинар, редитељ и сценариста.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

У Сарајеву је завршио средњу школу, а Академију за ликовну умјетност у Загребу. Бавио се новинарством и био један од покретача а и главни уредник „Керемпуха“, „Вјесника у сриједу“, „Телеграма“ и „Ока“. Уређивао је културну рубрику „Вјесника“ и „Филмску културу“. [2]

Био је покретач цртаног филма у земљи.[1] Био је покретач и позоришног фестифала Дани сатире који је први пут одржан 1976. године.[3]

Био је директор „Дуга-филма“ и „Зора-филма“. Покренуо је „Ведро Керемпухово казалиште“ и „Комедију“. Године 1964. основао је Сатирички кабарет „Јазавац“ (касније Сатиричко казалиште), где је био директор. У сезони 1980/81 био је интендант загребачког ХНК.[2]

Своје хумористичке и сатиричке радове потписивао је и псеудонимом Зоран Зец.[2]

Редитељ[уреди | уреди извор]

1950 1960 1970 1980 1990 2000 Ук.
Дугометражни филм 0 10 3 2 0 3 18
Кратки филм 0 1 0 0 0 0 1
Документарни филм 0 1 0 0 0 0 1
Кратки документарни филм 4 2 1 0 0 0 7
Укупно 4 14 4 2 0 3 27
Год. Назив Улога
1950-е
1957. Тамо, крај опасне ријеке (кратки документарни)
1958. Последња черга (кратки документарни)
1959. Славни суде (кратки документарни)
1959. Један из легенде (кратки документарни)
1960-е
1960. Саракаћани (кратки документарни)
1960. Карневал (кратки документарни)
1961. Земља са пет континента (документарни)
1961. Абецеда страха /
1962. Да ли је умро добар човјек? /
1963. Десант на Дрвар /
1964. Службени положај /
1965. Друга страна медаље /
1966. Коњух планином /
1967. Протест /
1968. Сарајевски атентат /
1968. Три сата за љубав /
1969. Дивљи анђели /
1969. Хокус-покус (Југославенско радно вријеме) (кратки)
1970-е
1970. Иду дани /
1972. Претхисторија - метална раздобља (кратки документарни)
1972. Лов на јелене /
1979. Новинар /
1980-е
1984. Амбасадор /
1984. Смијех /
2000-е
2003. Доктор лудости /
2005. Лопови прве класе /
2008. Запамтите Вуковар /

Сценариста[уреди | уреди извор]

1950 1960 1970 1980 1990 2000 Ук.
Дугометражни филм 0 10 3 1 0 3 17
ТВ филм 0 0 0 1 0 0 1
ТВ серија 0 0 0 1 0 0 1
ТВ кратки филм 0 0 0 1 0 0 1
Кратки филм 3 1 0 0 0 0 4
Документарни филм 0 1 0 0 0 0 1
Кратки документарни филм 2 2 1 0 0 0 5
Укупно 5 14 4 4 0 3 30
Год. Назив Улога
1950-е
1951. Тајна дворца И. Б. (кратки)
1952. Зачарани дворац у Дудинцима (кратки)
1953. Брод луталица (кратки)
1958. Последња черга (кратки документарни)
1959. Један из легенде (кратки документарни)
1960-е
1960. Саракаћани (кратки документарни)
1960. Карневал (кратки документарни)
1961. Земља са пет континента (документарни)
1961. Абецеда страха /
1962. Да ли је умро добар човјек? /
1963. Десант на Дрвар /
1964. Службени положај /
1965. Друга страна медаље /
1966. Коњух планином /
1967. Протест /
1968. Сарајевски атентат /
1968. Три сата за љубав /
1969. Дивљи анђели /
1969. Хокус-покус (Југославенско радно вријеме) (кратки)
1970-е
1970. Иду дани /
1972. Претхисторија - метална раздобља (кратки документарни)
1972. Лов на јелене /
1979. Новинар /
1980-е
1983. Чешаљ (ТВ)
1984. Амбасадор /
1986. Смешне и друге приче (серија)
1986. Мајмун у трамвају (ТВ кратки)
2000-е
2003. Доктор лудости /
2005. Лопови прве класе /
2008. Запамтите Вуковар /

Награде[уреди | уреди извор]

Године 1984. је добио награду "Владимир Назор" за животно дело.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 238. 
  2. ^ а б в г д „ХАЏИЋ Фадил”. snp.org.rs. Приступљено 28. 1. 2022. 
  3. ^ а б „Preminuo Fadil Hadžić”. rts.rs. Приступљено 28. 1. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]