Неолитско насеље Лађариште

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Лађариште је археолошки локалитет откривен у селу Врњци код Врњачке бање у периоду од 1987. до 1990. године. Потиче из неолита, млађег каменог доба и представља најстарији доказ насељености подручја Врњачке Бање. На њему су пронађени остаци кућа, радионица за израду оруђа од камена, медијална керамика, делови посуђа.[1]

Геоморфолошки оквири[уреди]

Локалитет Лађариште се налази у централном делу Србије, са десне стране магистралног пута Врњачка Бања - Краљево, на 4 km удаљености од центра Врњачке Бање у селу Врњци. Заузима део речне долине окружене Западном Моравом, Јужном Моравом и реком Ибар. Поред Гоча и Копаоника овај регион окружују и планине Жељин, Јастребац, Столови и Гледичке планине. Шире подручје Лађаришта одликује заталасани рељеф настао под утицајем више геоморфолошких процеса. Локалитет се налази на високом платоу, на десној страни старог корита Западне Мораве који се зове Обрежа. Лађариште припада равничарском типу насеља на речној тераси. Овај тип насеља карактерише положај на пространим речним терасама које се у великом броју налазе над ушћем две реке. Овај тип насеља се претежно везује за долину Јужне Мораве, Западне Мораве и долину Ибра.[2]

Археолошка истраживања[уреди]

Пронађени археолшки материјал и стратиграфија ужег испитаног дела хроношли детерминишу локалитет у периоду градачка фаза - Винча - Плочник. Налази две зооморфне представе бика, начином моделовања, упућују на старчевачки хоризонт који до тада није откривен.[3] Археолошка истраживања су вршена у периоду од 1987. до 1990. године под покровитељством Основне заједнице науке Региона Краљево и Општине Врњачка Бања, а носилац истраживања је био Центар за археолошка истраживања Филозофског факултета у Београду. Руководилац истраживања је био проф. др Драгослав Срејовић, а теренски руководилац је био др Светозар Станковић. Током четири сезоне истраживања пронађено је 45 предмета од глачаног камена. Осталих 112 примерака у збирку је доспело сакупљањем површинских налога и откупом збирке колекционара М. Црноглавца.[4]

Даљим испитивањем ове локације је утврђено нагомилавање стенског материјала, а у најближој околини локалитета је пронађена велика количина материјала који могао да буде селектован и употребљаван у изради глачаног и абразивног каменог оруђа. Уколико је експолатисање материјала било са матичних лежишта могуће је претпоставити постојање неке врсте радионичарских кампова или насеља на вишим котама чији су се специјализовани мајстори бавили рударењем, обрадом и дистрибуцијом каменог материјала. Такво насеље је постојало, на нешто већој удаљености, у Трсинама код Чачка. [5] Грумење шљаке, које су уочавало на површини локалитета, указује на могућност топљења метала.[6]

Референце[уреди]

  1. ^ „Археолошка налазишта”. Врњачка Бања. Приступљено 17. 12. 2018. 
  2. ^ Ристић, Опачић (2005). Топографско-хронолошке карактеристике насеља винчанске културе на територији Србије. Београд: Гласник Српског археолошког друштва. стр. 80 — 88. 
  3. ^ Боровић-Димић, Ј., и Станковић С. (1987). Ископавање праисторијског насеља на локалитету Лађариште у Врњцима. Београд: Гласник Српског археолошког друштва (3). стр. 46—47. 
  4. ^ Димић, Видан (1987). Анализа глачаног и абразивног каменог оруђа са локалитета Лађариште код Врњачке Бање. Наша прошлост. - ISSN 0550-4317. - Бр. 14 (2013) стр. 31-56.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  5. ^ Богосављевић, Петровић. Праисторијски рудници на централном Балкану. Зборник Народног музеја, серија: Археологија, бр. 1, vol. 18. стр. 79 — 113. 
  6. ^ Грујовић Брковић, Катарина (2015). Поглед кроз наслеђе 1965-2015. Забод за заштиту споменика културе. стр. 80. ISBN 9788684867058.