Гледићке планине

Координате: 43° 45′ 03″ СГШ; 20° 57′ 03″ ИГД / 43.750833° СГШ; 20.950833° ИГД / 43.750833; 20.950833
С Википедије, слободне енциклопедије
Гледићке планине
Обронци Гледићких планина.jpg
Географске карактеристике
Највиша тачкаСамар
Ндм. висина922 m
Координате43° 45′ 03″ СГШ; 20° 57′ 03″ ИГД / 43.750833° СГШ; 20.950833° ИГД / 43.750833; 20.950833
Географија
Гледићке планине на мапи Србије
Гледићке планине
Гледићке планине
Државе Србија

Гледићке планине простиру се у правцу северозапад-југоисток у дужини од 35 km између Крагујевца на северу, Груже на западу и Левча на истоку до Западне Мораве на југу. Оне су, после Рудника. највише шумадијске планине. На њима је највиши врх Самар (922 m), a после њега врхови Јасеновита глава (906 m), Црни врх (897 m), Шиљата стена (868 m) и др. На подручју града Крагујевца Гледићке планине су рашчлањене речним долинама: Лепенице, Грошничке реке, Ждраљице, Пчеличке и Дуленске реке. Ове планине богате су шумом, речним токовима, пашњацима, дивљим животињама (срне, дивље свиње), природним лепотама и рудним благом (гипс, барит, пирит, гвожђе, бакар, угаљ).

Историјске, културне и артхитектонске вредности Гледићких планина: манастири Каменац, Каленић и Љубостиња грађени у 15. веку и 16. веку. Недавно асфалтираним путем може се лепо стићи од Крагујевца (излаз преко Станова и Грошнице) до Западне Мораве. Планински и сеоски путеви су погодни за пешачење, планинске бицикле и аутомобиле.

У селу Честин поред планинарског дома (на граници са Аџиним Ливадама) постоји водоспоменик из 1932. године подигнут војницима из тог краја погинулим у Балканским ратовима и у Првом светском рату. У селу Гледић постоји крчма са собама за издавање која је стара преко сто година. Многе куће у засеоцима (као што су Слатина и Јошовићи у селу Честин) су стари и преко 200 година.

Врхови[уреди | уреди извор]

Назив врха Висна
Самар 922 m
Јасеновита глава 906 m
Дуленски Црни врх 897 m
Шиљата стена 868 m

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Фотографије пејзажа Гледићких планина налазе се на званичном сајту Мајкрософта, где се могу преузети као слике за позадину десктоп екрана.[1] Фотографије су снимљене на подручју села Шљивице.[1]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3. 
  • Војна карта: Краљево 2, издавач Војногеографски институт, 1984. године (лист 530-2)

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Kragujevačke planine stigle do Majkrosoftove galerije”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Архивирано из оригинала на датум 5. 7. 2020. Приступљено 2020-12-16.