Гледићке планине

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 43° 45′ 03″ СГШ, 20° 57′ 03″ ИГД

Гледићке планине
Надморска висина 922 м Самар
Државе Застава Србије Србија
Гледићке планине на мапи Србије

Гледићке планине се простиру се у правцу северозапад-југоисток у дужини од 35 km између Крагујевца на северу, Груже на западу и Левча на истоку до Западне Мораве на југу. Оне су, после Рудника. највише шумадијске планине. На њима је највиши врх Самар (922m), a после њега врхови Јасеновита глава (906m), Црни врх (895m), Шиљата стена (868m) и др. На подручју града Крагујевца Гледићке планине су рашчлањене речним долинама: Лепенице, Грошничке реке, Ждраљице, Пчеличке и Дуленске реке. Ове планине богате су шумом, речним токовима, пашњацима, дивљим животињама (срне, дивље свиње), природним лепотама и рудним благом (гипс, барит, пирит, гвожђе, бакар, угаљ).

Историјске, културне и артхитектонске вредности Гледићких планина: манастири Каменац, Каленић и Љубостиња грађени у 15. веку и 16. веку. Недавно асфалтираним путем може се лепо стићи од Крагујевца (излаз преко Станова и Грошнице) до Западне Мораве. Планински и сеоски путеви су погодни за пешачење, планинске бицикле и аутомобиле.

У селу Честин поред планинарског дома (на граници са Аџиним Ливадама) постоји водоспоменик из 1932. године подигнут војницима из тог краја погинулим у Балканским ратовима и у Првом светском рату. У селу Гледић постоји крчма са собома за издавање која је стара преко сто година. Многе куће у засеоцима (као што су Слатина и Јошовићи у селу Честин) су стари и преко 200 година.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Мала енциклопедија Просвета (3 ed.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. 
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3. 
  • Војна карта: Краљево 2, издавач Војногеографски институт, 1984. године (лист 530-2)