Никола Добровић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Никола Добровић
Nikola Dobrović.jpg
Никола Добровић
Датум рођења(1897-02-12)12. фебруар 1897.
Место рођењаПечуј
Аустроугарска
Датум смрти11. јануар 1967.(1967-01-11) (69 год.)
Место смртиБеоград
СФРЈ

Никола Добровић (Печуј, 12. фебруар 1897Београд, 11. јануар 1967) је био један од најчувенијих српских и југословенских архитеката 20. века и професор на Архитектонском факултету у Београду.

Биографија[уреди]

Његова дела су углавном стварана у стилу модерне, а био је подједнако познат и као урбаниста. Студије архитектуре започео је у Будимпешти 1915[1], а након прекида због 1. светског рата, наставио их је у на Чешком техничком универзитету у Прагу, где је дипломирао 1923. и радио до 1934. као архитекта. Вратио се у земљу и живео у Лападу код Дубровника. Године 1943 се прикључује НОП-. Од октобра 1944. радио је на обнови земље као начелник Архитектонског одељења савезног Министарства грађевина. Крајем 1945. постављен је за директора Урбанистичког завода НР Србије, а после одвајања засебног Урбанистичког завода Београда постаје његов први директор и главни архитекта града. У јесен 1948. преузима дужност редовног професора за урбанизам на Архитектонском факултету Техничке високе школе у Београду.

Био је дописни члан САНУ од 1961. и ЈАЗУ од 1963, а 1962. је добио Октобарску награду града Београда. Добио је Седмојулску награду за животно дело 1964. Одликован је Орденом рада са црвеном заставом 1965. године, а те године је постао и редовни члан САНУ. Био је и почасни дописни члан РИБА (Краљевски институт британских архитеката).

1968. је постхумно добио Октобарску награду за урбанистичке концепције по којима је грађен Нови Београд.

Дела[уреди]

План Генералштаба

Архитектонска[уреди]

  • Била у Прагу, 1925.[2]
  • Стамбени објект са апотеком у Прагу, 1928.[3]
  • Масарикови домови у месту Крч у код Прага 1928. (као сарадник чешког архитекте Бохумира Козака)
  • Југословенски студентски дом у Прагу 1928
  • Споменик Виктору Дику на острву Лопуду код Дубровника, 1932.
  • Хотел Гранд на острву Лопуду код Дубровника, 1936.
  • Била Напрстек у ували Сребрено код Дубровника, 1937.
  • Вила Русалка на Бонинову, Дубровник, 1938.
  • Вила Весна на острву Лопуду код Дубровника, 1939.
  • Рестаурација палате Спонза у Дубровнику, 1939.
  • Доградња и адаптација виле Волф (Опус X) на Лападу, Дубровник, 1939.
  • Вила Адонис у Другом коналу код Дубровника, 1940.
  • Вила Свид у Малом Затону код Дубровника, 1940.
  • Дом феријалног савеза на Лападу (Монтовјерна), Дубровник, 1938-39.
  • Државни секретаријат народне одбране у Београду (генералштаб), 1956-63.

Извори[уреди]

  1. ^ Никола Добровић: есеји, пројекти, критике, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, Музеј науке и технике, Музеј архитектуре, 1998.
  2. ^ Марта Вукотић Лазар: Београдско раздобље архитекте Николе Добровића, Плато, Београд, 2002.
  3. ^ Тања Дамљановић: Прилог проучавању прашког периода Николе Добровића, Саопштења XXVII-XXVIII 1995./96, Београд, 1996.

Спољашње везе[уреди]