Никола Добровић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Никола Добровић

Пошаљи фотографију

Општи подаци
Датум рођења 12. фебруар 1897.
Место рођења Печуј (Аустроугарска)
Датум смрти 11. јануар 1967.(1967-01-11)(69 год.)
Место смрти Београд (СФРЈ)
Рад

Никола Добровић (Печуј, 12. фебруар 1897Београд, 11. јануар 1967) је био један од најчувенијих српских и југословенских архитеката 20. века те професор на Архитектонском факултету у Београду.

Биографија[уреди]

Његова дела су углавном стварана у стилу модерне, а био је подједнако познат и као урбаниста. Студије архитектуре започео је у Будимпешти 1915[1], а након прекида због 1. светског рата, наставио их је у Прагу, где је дипломирао 1923. и радио до 1934. као архитекта. Вратио се у земљу и живео у Лападу код Дубровника. Године 1943 се прикључује НОП-. Од октобра 1944. радио је на обнови земље као начелник Архитектонског одељења савезног Министарства грађевина. Крајем 1945. постављен је за директора Урбанистичког завода НР Србије, а после одвајања засебног Урбанистичког завода Београда постаје његов први директор и главни архитекта града. У јесен 1948. преузима дужност редовног професора за урбанизам на Архитектонском факултету Техничке високе школе у Београду.

Био је дописни члан САНУ од 1961. и ЈАЗУ од 1963, а 1962. је добио Октобарску награду града Београда. Добио је Седмојулску награду за животно дело 1964. Одликован је Орденом рада са црвеном заставом 1965. године, а те године је постао и редовни члан САНУ. Био је и почасни дописни члан РИБА (Краљевски институт британских архитеката).

1968. је постхумно добио Октобарску награду за урбанистичке концепције по којима је грађен Нови Београд.

Дела[уреди]

Архитектонска[уреди]

  • Масарикови домови у месту Крч у код Прага 1928 (као сарадник чешког архитекте Бохумира Козака)
  • Југословенски студентски дом у Прагу 1928
  • Споменик Виктору Дику на отоку Лопуду крај Дубровника, 1932
  • Хотел Гранд на отоку Лопуду код Дубровника, 1936.
  • Била Напрстек у ували Сребрено крај Дубровника, 1937.
  • Вила Русалка на Бонинову, Дубровник, 1938.
  • Вила Весна на отоку Лопуду крај Дубровника, 1939.
  • Рестаурација палате Спонза у Дубровнику, 1939
  • Дограднја и адаптација виле Волф (Опус X) на Лападу, Дубровник, 1939
  • Вила Адонис у Другом коналу крај Дубровника, 1940
  • Вила Свид у Затону крај Дубровника, 1940
  • Дом феријалног савеза на Лападу, Дубровник, 1940.
  • Држани секретаријат народне одбране у Београду (генералштаб), 1956-63.

Извори[уреди]

  1. Никола Добровић: есеји, пројекти, критике, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, Музеј науке и технике, Музеј архитектуре, 1998.

Спољашње везе[уреди]