Никола Лоренцин
| Никола Лоренцин | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 16. април 1940. |
| Место рођења | Јагодина, Краљевина Југославија |
Никола Лоренцин (Јагодина, 16. април 1940) је филмски и ТВ редитељ, критичар и педагог.
Каријера[уреди | уреди извор]
Школовао се у Земуну, Пули, и Београду. Дипломирао на Филозофском факултету (група за општу књижевност и теорију) и на Академији за позориште, радио, филм и ТВ (филмска и ТВ режија, класа проф. Александра Петровића) у Београду.
Професионално бављење филмом започео као асистент на пројектима Александра Петровића и, упоредо, радом на властитим филмским и телевизијским филмовима: од ТВ циклуса Необавезно (ТВ Београд, уредник Зора Кораћ), до играних серија (Приче преко пуне линије) или ТВ драма (Под старост, Копилан, Дуд, Земља) и ТВ филмова (Мала привреда, Божићна песма) и документараца, махом дугометражних (Шта и зашто К. Карабаша, Неимари, ...и не уведи нас у искушење).
Писао филмску и ТВ критику, објављује есеје и студије (Филмска кажа - електронска лажа, Драма документарца, Некад и сад - историја и естетика документарног филма), сарадник и уредник у филмским часописима Синеаст, Mc Guffin, YU film, Данас, Књижевна реч, Зенит; објављивао у Видицима, Студенту, Филмској култури ...
Већ тридесет година сарађује са филмским и ТВ кућама (ТВ БГД - РТС, Арт ТВ, ТВ Нови Сад, ТВ Загреб...), продуцентима Адриа филм, Застава филм, Дунав филм, Арт филм 80, ВАНС, Пан филм, Exp Ilke film, Fix Focus... најчешће у Београду, Новом Саду, Загребу.
Остварио велики документаристички или телевизијски опус свих ТВ жанрова.
За своје филмове награђиван на многим домаћим и међународним фестивалима (Велика златна медаља Београд за режију на Фестивалу документарног и краткометражног филма у Београду, на међународним фестивалима Награда Златни бор на МЕФЕСТУ, Златибор; Гранд Приx на ФЕСТЕФ-у, Кучево), учествовао на фестивалима у Амстердаму, Кракову, Каламати, Москви, Чељабинску, Паризу ...
На 69. Мартовском Фестивалу документарног филма добио је награду за животно дело.[1]
Филмско дело сачињава велики број документарних, играних, телевизијских филмова као и других облика и жанрова са готово хиљаду остварених радова.
Све је документарне филмове снимио порема сопственим сценаријима, а за многе друге ТВ и филмске пројекте радио као сарадник на сценарију.
Обрађује филмске странице документарних, породичних и есејистичких бележака (од циклуса Luna rossa - пет једночасовних филмова о истарској породици Лоренцина, до филмског диспута с редитељем Казимиром Карабашем у дугометражном документарацу ШТА и ЗАШТО Казимира Карабаша).
Међу осталим ТВ серијама документарно-играног облика реализовао осам једночасовних филмова серије Равногорска читанка која је побудила многе расправе. Редовно сарађује на многим телевизијским пројектима, посебно програмима РТС, Арт ТВ и ТВ Нови Сад. Завршава дугометражне документарце Џим и Нора на морима, Прошле воде.
Живи у Београду, где је, до мировине, као редовни професор на Факултету драмских уметности (за предмете документарни филм, основе филмске режије и режија звука) настојао да повеже своје редитељско искуство и педагошку праксу. Предавао и на другим школама или семинарима - у Београду, Нишу, Лазаревцу, Јагодини, Пули ...
Две године био је уметнички директор београдског Фестивала документарног и краткометражног филма (2000/01.), и две године (2002/03.) председник Савета истог Фестивала; посебно се залагао да београдски Фестивал добије и међународни такмичарски програм, да се формира градски фонд за финансирање документарних и краткометражних филмова и да се објављују књиге о овим филмским врстама (Експериментални филм, 50 година београдског Фестивала, прве монографије о добитницима Награде за животно дело - Душану Макавејеву, Стевану Радовићу и Миомиру Микију Стаменковићу, Влади Петрићу) што је све и остварено.
Завршио опсежну серију од стотину једночасовних ТВ филмова о исторји и развоју телевизијскких програма ТВ Београд - РТС: Време телевизије. Остварено као својеврстан ТВ времеплов, или ТВ читанка из година 1956—1991.
Током 2007/08. радио је на реализацији два дугометражна филма, снимљена по сопственим сценаријима, Новела о шаху (Chess blues) и Искупљење (...и не уведи нас у искушење). у првоме представљен је другачији лик легендарног нашег шаховског велемајстора Светозара Глигорића (сада, у његовим каснијим годинама опредељеног за компоновање и извођење музике) и у другом филму тежак и дуготрајан процес избављења доскорашњих наркомана који лек и излечење налазе у сасвим другачијим околностима лечења, без медикамената и диспанзерског процеса, али са могућношћу духовног и телесног преображаја у тек васпостављеним кућама живих при Српској православној цркви.
Завршава први том опсежног рада, књиге НЕКАД И САД, историја и естетика документарног филма (1985—1950.) у Србији и свету. Књига је настала као дело потекло и придружено часовима документарног и наменског филма за студенте Факултета драмских уметности и обухвата сажетак вишегодишњег ауторовог теоријског и историјског истраживања документарног филма, као и непосредног рада, већ готово 40-годишњег, на документарном филму и педагошког деловања аутора.
Објавио је књигу Џејмс Џојс и филм, 2015. године.[2]
Филмографија[уреди | уреди извор]
| 1970. | Дванаести спрат, кратки играни
Укрштено, кратки играни |
| 1971. | Мој драгане, струк невена (циклус Необавезно)
Алфред Хичкок (ТВ циклус, Митологије) |
| 1972. | Обећана земља (циклус Необавезно)
Седморица из Роча (циклус Необавезно) Kако, ТВ серија, две епизоде |
| 1973. | Село, село...па нека је!
На сред мора крчма једна |
| 1974. | По људима учио сам свијет, ТВ серија
Двоглед - почетак рада на овом ТВ програму (снимио око педесет ТВ филмова Двоглед) |
| 1975. | Лифка биоскоп
Спортски живот Тито у Kраљевици |
| 1976. | Под старост, ТВ драма |
| 1977. | Је л по вољи музика?
Време и снови, ТВ серија Празник Под старост, ТВ филм |
| 1978. | Исидор Бајић, ТВ серија |
| 1979. | Kад се јунак у бој спрема,ТВ серија
Kопилан, ТВ драма |
| 1980. | Дуд, ТВ драма |
| 1981. | Приче преко пуне линије, ТВ серија
Песме и дани, ТВ серија Записи о црном Владимиру, ТВ филм |
| 1982. | Земља, ТВ драма
Умрети и певати, ТВ серија |
| 1983. | Тешка ноћ |
| 1984. | Животни напон |
| 1985. | Авантура Живка Гортана
Доме, слатки доме,ТВ серија |
| 1986. | Мала привреда, ТВ филм
Бригада Јове Покрајца Београдски радник |
| 1987. | Шифра Перла |
| 1988. | Kосовски бој, ТВ серија |
| 1989. | Херојева порука |
| 1990. | Luna rossa
Велика сеоба, ТВ серија Тајна дома Блокових Трагом Срба у Украјини |
| 1991. | Јован Цвијић, ТВ серија
Балкански ратови, ТВ серија |
| 1992. | С тугом и болом у срцу |
| 1993. | Гласови из невремена
Што те нема Rosso di sera Vino rosso |
| 1994. | Божићна песма
Жубор Бистрих потока |
| 1995. | Душанов пут
Agfa colour |
| 1996. | Моја Десанка
Great Movie Robbery Живот на филму |
| 1997. | Мој парадизо
Бака Гвозденија |
| 1998. | Белоглави суп поново лети |
| 1999. | Нова пројекција Сизифа
Живот на филму |
| 2000. | Зрно злата
Бајка о Богосаву |
| 2001. | Равногорска читанка, ТВ серија (осам епизода) |
| 2002. | Добри поток оца Александра |
| 2003. | Време телевизије,ТВ серија
ШТА и ЗАШТО Kазимира Kарабаша Озрачен живот (Болест и излечење Војина Вуковића) |
| 2004. | Kрај бакарног доба
Црвени макови Зузане Верески Игра коло петровданско |
| 2005. | Bandiera rossa
Fiore rosso [3] Гандор међу Бистрим потоцима |
| 2006. | Неимари |
| 2007. | Искупљење (...и не уведи нас у искушење), дугометражни документарац |
| 2008. | Новела о шаху, једночасовни документарац |
| 2009. | Време телевизије - завршена стота епизода, период 1987 - 1991. |
| 2015. | Sette della Drina: Sette Morituri |
| 2022. | Сликар и берачица грожђа |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Nikola Lorencin dobitnik Nagrade za životno delo 69. Martovskog festivala - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2022-03-28. Приступљено 2022-07-23.
- ^ „Džejms Džojs i film : Nikola Lorencin”. Knjizara.com (на језику: српски). Приступљено 2022-07-23.
- ^ Nikola Lorencin - Luna Rossa - Fiore rosso (2005.), 2022-07-09, Приступљено 2022-07-23