Нирнбершки принципи

Нирнбершки принципи су скуп принципа везаних за одговорност за међународна кривична дела.

Настанак

Суђење највећим ратним злочинцима у Нирнбергу (Нирнбершки процес) било је без сумње преседан у дотадашњој пракси, како у погледу организације и састава суда, тако и примењиваних правила, како материјалног тако и процесног карактера. Услед неспорног негативно обележеног значаја кривичних дела за које се судило јавила се потреба да се формулишу неки основни принципи проистекли из овог суђења који би служили као смерница у неким евентуалним будућим суђењима. Формулисање принципа стављено је у задатак Уједињеним нацијама. Генерална скупштина УН је за то задужила Комисију УН за међународно право својом Резолуцијом број 177 (II) од 21. новембра 1947. године. После дужег рада, Комисија је објавила ове принципе под пуним називом „Принципи међународног права признати у повељи Нирнбершког трибунала и у суђењу пред трибуналом“. Принципи су први пут објављени у извештају о раду Комисије од 5. јуна до 29. јула 1950. године.

Принципи

• I принцип: Свака особа која учини дело који се по међународном праву сматра злочином је одговорна и подложна казни.
• II принцип: Чињеница да међународно право не прописује казну за дело који се по међународном праву сматра злочином не ослобађа особу која је учинила дело од одговорности по међународном праву.
• III принцип: Чињеница да је особа која је учинила дело које се по међународном праву сматра злочином то дело учинила у вршењу дужности шефа државе или надлежног званичника не ослобађа ту особу одговорности по међународном праву.
• IV принцип: Чињеница да је особа поступала по наређењима власти или надређеног не ослобађа је одговорности по међународном праву, под условом да је имала могућност моралног избора.
• V принцип: Свака особа оптужена за злочин по међународном праву има право на правично суђење засновано на чињеницама и праву.
• VI принцип: Следећи злочини су кажњиви као злочини по међународном праву:

а. Злочини против мира: i. Планирање, припрема, започињање и вођење агресорског рата или рата који је у супротности са међународним повељама, споразумима или уверавањима . ii. Учествовање у заједничком плану или завери за чињење дела наведених под (i).

b. Ратни злочини: кршења закона или обичаја рата која укључују, али се не ограничавају на, убиство, злостављање, депортацију на ропски рад или у било коју другу сврху цивилног становништва на окупираној територији, убиство или злостављање ратних заробљеника, особа на мору, убиство талаца, пљачку јавне или приватне имовине, намерно разарање градова и села или било какво уништавање које није оправдано војном потребом.

с. Злочини против човечности: убиство, истребљење, стављање у ропски положај, депортација и други нехумани акти учињени против било ког цивилног становништва, или прогони на политичкој, расној или верској основи, када су та дела учињена или су ти прогони спорведени у вршењу или у вези са вршењем било ког злочина против мира или било ког ратног злочина.

• VII принцип: Саучесништво у вршењу злочина против мира, ратног злочина или злочина против човечности поменутих у VI принципу је злочин по међународном праву.

Значај

Нирнбершки принципи представљали су немерљив допринос развоју међународног кривичног права, може се рећи чак и самом постојању те гране права. Поред предвиђања међународних кривичних дела, што је био condicio sine qua non постојања посебног дела МКП, ови принципи дају и основ постојању међународних кривичних судова јер предвиђају и одговорност према међународном праву, а не само националном.

Види још

• Командна одговорност
• Лондонски споразум о Међународном војном трибуналу
• Нирнбершки кодекс
• Женевске конвенције

Спољашње везе

• Principles of the Charter of Nuremberg(језик: енглески)