Новица Ракочевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Новица Ракочевић
Лични подаци
Датум рођења(1927-01-15)15. јануар 1927.
Место рођењаТребаљево, Краљевина СХС
Датум смрти16. јун 1998.(1998-06-16) (71 год.)
Место смртиПодгорица, Црна Гора, СР Југославија
Научни рад
Пољеисторија
ИнституцијаИсторијски институт у Подгорици

Новица Ракочевић (Требаљево, 15. јануар 1927Подгорица, 16. јун 1998) био је српски историчар из Црне Горе. Бавио се проучавањем новије историје српског народа, са посебним тежиштем на проучавању нововјековне и савремене историје Црне Горе у раздобљу од 18. до 20. вијека. Био је један од највећих стручњака за политичку историју Књажевине Црне Горе (1852–1910) и Краљевине Црне Горе (1910–1918), као и један од најбољих познавалаца лика и дјела црногорског књаза и краља Николе Петровића-Његоша (1860–1918).[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у селу Требаљеву код Колашина, у српској православној породици. Основно образовање је стекао у родном месту, након чега је наставио школовање у гимназијама у Колашину и Беранама. Био је учесник НОБ од 1943. године. По завршетку рата, определио се за студије историје. Дипломирао је 1952. године, на Филозофском факултету у Загребу. Потом је радио као наставник историје у Колашину, Котору и Бијелом Пољу. Почевши од 1959. године, радио је у Историјском институту у Подгорици. Докторирао је 1965. године на Филозофском факултету у Београду, са дисертацијом под називом: Црна Гора под аустро-угарском окупацијом 1916-1918. године. Објавио је велики број научних радова и стручних прилога у разним часописима и зборницима, а такође је написао и неколико капиталних монографских студија о историји Црне Горе у другој половини 19. и првој половини 20. вијека.

Полазећи од историјских извора, досљедно се противио покушајима прекрајања црногорске историје, указујући на чињеницу да је Црна Гора у вријеме владичанства, књажевине и краљевине била српска национална држава, наглашавајући тим поводом да Црногорци припадају српском националном корпусу.[2]

Важнији радови[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]