Општина Димитровград

Општина Димитровград;
	; Зграда скупштине општине Димитровград
	; Грб
Основни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пиротски
Седиште	Димитровград
Становништво
Становништво	8.075 (2022.)
Географске карактеристике
Површина	483 km2
	;
Остали подаци
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине	Владица Димитров (СНС)
Веб-сајт	www.dimitrovgrad.rs

Положај општине Димитровград у Пиротском округу

Општина Димитровград је део Пиротског округа. Седиште општине је градско насеље Димитровград. Према прелиминарним подацима пописа 2022. Општина Димитровград има 8.075 становника.^[1] Ова општина је једна од две општине у Србији, заједно с општином Босилеград где већинско становништво чине Бугари (према последњем попису становништва чине највећу етничку групу у општини).

Географија[уреди | уреди извор]

У постојећим записима као и у стручној литератури прихваћена је подела општине на пет мањих просторних целина: Горње Понишавље, Горњи Висок, Забрђе, Бурел и Дерекул.

Околину Димитровграда чини брдско-планински предео издужен у правцу југозапад-североисток. Крупни облици рељефа простиру се управно на правац пружања територије. Територију чини део Горњег Понишавља, од кога се у правцу североистока наставља Забрђе, Видлич и Горњи Висок. Југозападно од долине Нишаве доминира брдско-планинско земљиште познато као Бурел, Дерекул, и Барје, које је на истоку ограничено долином реке Лукавице, а на западу просечено клисуром Јерме. Источно и југоисточно димитровградски крај ограничен је територијом Бугарске, а на северу и северозападу су територије општина Пирот и Бабушница. У целини то је брдско-планински крај кроз који је усечен део долине Нишаве, који је узан и кратак са правцем пружања југоисток-северозапад. Сам град је у средишту атара од 17,17 km².

Насељена места[уреди | уреди извор]

У општини постоји град

Димитровград

и 43 села

Становништво[уреди | уреди извор]

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	23.063
1953.	22.082
1961.	18.418
1971.	16.365
1981.	15.158
1991.	13.488	13.334
2002.	11.748	11.893
2011.	10.118

Етнички састав према попису из 2011.^[3]‍

Бугари	5.413	53,50%
Срби	2.819	27,86%
Роми	68	0,67%
Југословени	59	0,58%
Македонци	38	0,37%
Хрвати	16	0,16%
Црногорци	9	0,09%
Горанци	3	0,03%
Руси	2	0,02%
Албанци	1	0,01%
Словаци	1	0,01%
Словенци	3	0,04%
остали	131	1,29%
Регионална припадност	3	0,03%
неизјашњени	1.533	15,15%
непознато	21	0,20%
укупно: 10.118

Образовање[уреди | уреди извор]

Основна школа „Христо Ботев“ у Димитровграду
Гимназија „Св. Кирило и Методије“
Виша пословна Школа Блаце, истурено одељење Димитровград

Култура[уреди | уреди извор]

Народна библиотека „Детко Петров“
Позориште „Христо Ботев“
Градска галерија у Димитровграду
Културно-информативни центар „Цариброд“ бугарске националне мањине у Србији

Медији[уреди | уреди извор]

Радио Телевизија Цариброд
Новинско издавачка кућа „Братство“

Види још[уреди | уреди извор]

Димитровград
Иредентистички концепт Западне покрајине
Бугари у Србији

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б „Први резултати Пописa становништва, домаћинстава и станова 2022.”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2022. Приступљено 27. 12. 2022.
^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003 подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
^ Етничка структура након пописа 2011.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[popis2022prvi-1] а ^б „Први резултати Пописa становништва, домаћинстава и станова 2022.”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2022. Приступљено 27. 12. 2022.

[2] Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003 подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.

[3] Етничка структура након пописа 2011.

[1]

[2]

[3]