Оране

Из Википедије, слободне енциклопедије
Оране
Оране - Orane.jpg
Раскршће у Орану
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Општина Бојник
Становништво
Становништво
 — (2011) 152
Положај
Координате 42°59′05″ СГШ; 21°37′25″ ИГД / 42.984666° СГШ; 21.6235° ИГД / 42.984666; 21.6235Координате: 42°59′05″ СГШ; 21°37′25″ ИГД / 42.984666° СГШ; 21.6235° ИГД / 42.984666; 21.6235
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 427 m
Оране на мапи Србије
Оране
Оране
Оране на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 16233
Позивни број 016
Регистарска ознака LE

Оране је насеље у Србији у општини Бојник у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 152 становника (према попису из 1991. било је 221 становника).

Демографија[уреди]

У насељу Оране живи 148 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 60,2 година (60,1 код мушкараца и 60,3 код жена). У насељу има 71 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,14.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Историја[уреди]

У махали Власинци, нешто након 2000. године. приликом случајног откопавања, пронађена је глинена етажна посуда. Стручњаци из Лесковачког музеја датовали су ову посуду у време од краја XI до IX века пре н.е.[1] Недалеко од места где је ова посуда пронађена (локалитет "Барице"), налази се надгробни споменик од грубо клесаног камена са уклесаним крстом. Ради се о хришћанском надгробном споменику највероватније из средњег века.

На локалитету "Барице" пронађени су остаци "Латинског насеља". Највероватније је овде реч о средњевековном насељу Орах које се помиње у књизи дужника дубровачког трговаца Михајла Лукаревића под овим именом (XV век). Лукаревић помиње да му је дужник "неки Марко, брат попа из Ораха". Село Орах је у то време имало и своју цркву чији су темељи откривени на поменутом локалитету.[2]

На основу ових налаза може се рећи да је село Оране у каменом добу и средњем веку било насељено.

Село Оране се помиње и у турском попису из 1516. године са податком да је тада било 26 кућа и 7 неожењених. На овом простору су стотинак година живели Арнаути. Њихов траг је остао само у називима неких локалитета (Аметово, Биљурово, и још неких). После Српско-Турског рата 1878. године село је било пусто и попаљено а већ следеће године било је насељено са петнаестак српских породица са 107 житеља махом придошлих са Власине и из Криве Реке. [2]

Школа у Орану је отворена 1897. године са двадесетак ученика, да би 1952. године прерасла у осмогодишњу као одвојено одељење школе у Бојнику са 480 ученика и десетак наставника.[2] Број ученика се од тада стално смањивао, да би школа коначно била затворена 1994. године. Преосталих неколико ђака је послато у Бојник.

До 1987. године у селу је било доста ромских породица. После убиства Милуна Симића, кога су убили моткама и вилама, Роми су преко ноћи побегли са породицама и више се нису враћали. [2]

Познати[уреди]

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 799
1953. 764
1961. 678
1971. 566
1981. 414
1991. 221 221
2002. 152 152
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
152 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. Лесковачки зборник, Лесковац 2007, ISSN 0459-1070, стр. 41/42
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Пуста река, Милун Ђорђевић, 1993, ISBN 86-7493-158-8
  3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]