Откровење (збирка песама)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Људи Говоре
Otкrovljenje.jpg
Насловна страна првог издања
Настанак и садржај
Аутор Растко Петровић
Земља Краљевина Југославија
Језик српски језик
Жанр збирка песама
Издавање
Датум
издавања

1922.

Откровење је збирка песама књижевника Растка Петровића, први пут објављена 15. децембра 1922. године (издавач Светислав Б. Цвијановић) у четиристо нумерисаних примерака. Носи поднаслов: „Стихови и проза са насловним листом и ликом пишчевим од Мила Милуновића и с осталим дрворезима од Растка Петровића и Александра Дерока”. Данас се сматра се једним од врхунских домета нашег авангардног песништва, иако је у време када је изашла из штампе дочекана с подсмехом и многим оспоравањима.

Збирку чини 12 песама и прозни текст манифестног карактера под називом „Пробуђена свест: Јуда”. У њој се мотиви свакодневице модерног, урбаног града оптерећеног ратом преплићу са мотивима из старословенске и хришћанске митологије. Посебно место у збирци има телесност, и изнад свега сексуалност као корен тајне рођења. Петровић, за разлику од својих претходника, не пева првенствено о смрти, већ напротив – о младости и тајанственом настанку живота, о пренаталном стању ембриона, доносећи тако тематске новине у српску поезију.

Лирски субјекат ове збирке је у непрекидном процесу преображаја. Он је, у савременом временском току, заправо песник, што потврђују и посебно истичу рубне песме „Пустолов у кавезу” и „Ово о једном песнику”. Тако збирка постаје аутопоетичка прича о поезији и песнику. Међутим, у потрази за сопственим идентитетом, лирски субјект лута простором и временом (историјским и преисторијским), идентификујући се са увек новим самоодређењима: Сунцем (соларни мит, света свадба сунца и зоре), старим Словеном (митолошки слој), Исусом и Јудом (новозаветни слој). Тако унутар лирског субјекта настаје читав космос, он обухвата и читаву историју човечанства, од постанка човека до апокалипсе. Једини чврст ослонац у самодефинисању је свест о сопственој телесности. Дакле, песник је свестан да је „Ја” конструкт, „Петровић га обликује као колебљиву свест чији персонализовани идентитети уествују у узбудљивој драми скривања и (раз)откривања, али су сами празне кошуљице, образине, конструкти, које покрећу вешти прсти једног вишег, свеобухватног Ја-тела”.[1]

Лирски сиже одвија се током једне природне (не календарске) године, почиње у пролеће, а завршава се у зиму. Такав временски оквир омогућује увођење соларног мита (мита о смрти и поновном рађању сунца) и с њим повезаног цикличног времена у збирку. Њен простор пак обједињује небо (космос), земљу и гроб. „Основну драматику збирке чини распетост лирског субјекта између сопствене тежње ка космичким пространствима (...) и извесности његовог пада у гроб (...)” [2] Или, речима песника : „Човек је непрегледности животиња, то јест звер чије су чељусти разјапљене према бескрајности.”[3] Лирски јунаци збирке (војник-коњаник, трудна глумица, младић-песник) нису у сукобу међу собом, већ у песмама пратимо сукобе у који се одвијају у њима самима. Песнички говор се депоетизује комбиновањем старих поетских формула из народног стваралаштва и свакодневног језика, прозаизама, ономатопеја и узвика.

Специфичан однос према хришћанству, распетост између вере и неверице и потреба да се превреднују неки од основних постулата хришћанства такође карактеришу ову збирку. Лирски субјекат је час Христ, час његов издајник Јуда, а час један од верних апостола. Такође, песник се пита да ли се Бог може славити телом, а не само духом, јер је Христово тело постало основ завета између Бога и људи у светој тајни причешћа. Смелост Растка Петровића да промишља ове теме уједно је и авангардна провокација и храбар лични чин, али и упитаност модерног човека који се, после учења једног Ничеа или Фројда, суочава са смрћу Бога и расулом свих дотад неупитних вредности.

Референце[уреди]

  1. Соња Чабрић, [Раз]откривања или о песничкој збирци ’Откровење’ Растка Петровића, Службени гласник, Београд, 2012. година
  2. Соња Чабрић, [Раз]откривања или о песничкој збирци ’Откровење’ Растка Петровића
  3. Растко Петровић, Откровење, Удружење издавача и књижара Југославије , Београд, 1998. године

Литература[уреди]

  • Соња Чабрић, [Раз]откривања или о песничкој збирци ’Откровење’ Растка Петровића, Службени гласник, Београд, 2012. година
  • Растко Петровић, Откровење, Удружење издавача и књижара Југославије , Београд, 1998. године
  • Радован Поповић, Изабрани човек, Службени гласник, Београд, 2009. године
  • Ђорђије Вуковић, Новатор и претеча, текст из зборника Књижевно дело Растка Петровића, Институт за књижевност и уметност, Београд, 1989. година

Спољашње везе[уреди]