Парменац

Парменац
Парменац;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Чачак
Становништво
— 2022.	587
Географске карактеристике
Координате	43° 53′ 25″ С; 20° 17′ 17″ И / 43.890333° С; 20.288° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	358 m
	Парменац Парменац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака	ČA

Парменац је насеље у Србији у општини Чачак у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 587 становника.

Овде се налазе Запис Радованова трешња (Парменац), Запис Петронијевића трешња (Парменац), Запис Петровића орах (Парменац), Запис Савића орах (Парменац), Запис орах на утрини (Парменац), Запис липа (Парменац) и Запис Полуга Михаила јабука (Парменац).

Демографија

У насељу Парменац живи 196 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (41,1 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 84 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,86.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	131
1953.	137
1961.	175
1971.	204
1981.	239
1991.	223	209
2002.	240	249
2011.	744

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	240	100,0%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	0	0
80+	3	3
75—79	6	9
70—74	6	6
65—69	6	8
60—64	8	7
55—59	8	6
50—54	9	12
45—49	15	9
40—44	4	11
35—39	4	5
30—34	7	7
25—29	12	8
20—24	5	7
15—19	6	7
10—14	7	3
5—9	10	3
0—4	5	8
Просек :	41,1	43,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	24	28	49	61	78	76	84

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	23	18	11	23	4	3	1	0	0	1	2,86

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	99	29	59	6	5
Женски	105	19	58	22	6
УКУПНО	204	48	117	28	11

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	49	8	0	0	22
Женски	40	6	0	0	5
Укупно	89	14	0	0	27

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	1	10	4	1
Женски	0	0	10	3	2
Укупно	1	1	20	7	3

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	0	0
Женски	0	1	5	2	3
Укупно	0	1	6	2	3

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	0
Женски	0	1	0	2
Укупно	1	1	0	2

Занимљивости

У Парменцу је одрастао српски математичар Милутин Достанић.^[4]

Референце

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
^ „Преминуо Милутин Достанић, један од најзначајнијих српских математичара”. glaszapadnesrbije.rs. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 30. 8. 2015.

Спољашње везе

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[4] „Преминуо Милутин Достанић, један од најзначајнијих српских математичара”. glaszapadnesrbije.rs. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 30. 8. 2015.

[1]

[2]

[3]

[4]