Паковраће

Координате: 43° 53′ 24″ СГШ; 20° 15′ 14″ ИГД / 43.89° СГШ; 20.253833° ИГД / 43.89; 20.253833
С Википедије, слободне енциклопедије
Паковраће
Pakovraće, Auto-put Miloš Veliki.jpg
Излазна рампа са Ауто-пута „Милош Велики”
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаЧачак
Становништво
 — 2011.Пад 479
Географске карактеристике
Координате43° 53′ 24″ СГШ; 20° 15′ 14″ ИГД / 43.89° СГШ; 20.253833° ИГД / 43.89; 20.253833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина379 м
Паковраће на мапи Србије
Паковраће
Паковраће
Паковраће на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаČA

Паковраће је насеље у Србији у општини Чачак у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 479 становника.

Овде се налазе Метох манастира Сретење и Запис храст код школе (Паковраће).

Географија[уреди | уреди извор]

Кроз Паковраће пролази магистрални пут Чачак -Ужице, као и регионални пут према Лучанима. На северу, насеље се простире до десне обале Западне Мораве, на југу до планине Јелице и падина планине Овчар (односно до драгачевских села Ртара и Дучаловића), на истоку до села Риђаге, на западу до Међувршја.

Паковраће има дугу традицију узгајања винове лозе, пре свега на брду Овчарић. Виногради у Паковраћу се помињу и у народној епској песми "Бан Милутин и Дука Херцеговац". Овде се наводи само неколико стихова из поменуте народне песме:[1]

"Копај мене девет винограда

У Бањици и у Атеници,

У Лозници и у Паковраћу;"

Свештеник Стеван Мијушковић је 1937/38 направио малу хидроцентралу која је покретала малу стругару и осветљавала црквено двориште и његов стан.[2]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Паковраће живи 408 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,3 година (42,8 код мушкараца и 47,7 код жена). У насељу има 169 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,75.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 476
1953. 475
1961. 450
1971. 421
1981. 464
1991. 459 457
2002. 483 517
2011. 479
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
470 97,30%
Црногорци
  
2 0,41%
Чеси
  
1 0,20%
Хрвати
  
1 0,20%
Југословени
  
1 0,20%
непознато
  
8 1,65%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Вино јеличко, кило величко („Политика”, 12. новембар 2017)
  2. ^ "Политика", 18. феб. 1938
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]