Пређи на садржај

Паковраће

Паковраће
Манастир Ваведење
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаЧачак
Становништво
 — 2022.Пад 433
Географске карактеристике
Координате43° 53′ 24″ С; 20° 15′ 14″ И / 43.89° С; 20.253833° И / 43.89; 20.253833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина379 m
Паковраће на карти Србије
Паковраће
Паковраће
Паковраће на карти Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаČA

Паковраће је насеље у Србији у општини Чачак у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 433 становника.

Овде се налазе Метох манастира Сретење и Запис храст код школе (Паковраће).

Географија

[уреди | уреди извор]

Кроз Паковраће пролази магистрални пут Чачак -Ужице, као и регионални пут према Лучанима. На северу, насеље се простире до десне обале Западне Мораве, на југу до планине Јелице и падина планине Овчар (односно до драгачевских села Ртара и Дучаловића), на истоку до села Риђаге, на западу до Међувршја.

Паковраће има дугу традицију узгајања винове лозе, пре свега на брду Овчарић. Виногради у Паковраћу се помињу и у народној епској песмиБан Милутин и Дука Херцеговац”. Овде се наводи само неколико стихова из поменуте народне песме:

„Копај мене девет винограда
У Бањици и у Атеници,
У Лозници и у Паковраћу.”[1]

Свештеник Стеван Мијушковић је 1937/38. направио малу хидроцентралу која је покретала малу стругару и осветљавала црквено двориште и његов стан.[2]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Паковраће живи 408 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,3 година (42,8 код мушкараца и 47,7 код жена). У насељу има 169 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,75.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 476
1953. 475
1961. 450
1971. 421
1981. 464
1991. 459 457
2002. 483 517
2011. 479
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
470 97,30%
Црногорци
  
2 0,41%
Чеси
  
1 0,20%
Хрвати
  
1 0,20%
Југословени
  
1 0,20%
непознато
  
8 1,65%
Становништво према полу и старости[5]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 83 90 105 112 126 139 169


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 34 59 29 23 16 4 3 1 0 0 2,75
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 203 61 127 9 6 0
Женски 220 42 130 44 3 1
УКУПНО 423 103 257 53 9 1
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 87 14 0 0 36
Женски 68 9 0 1 13
Укупно 155 23 0 1 49
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 3 3 13 1 4
Женски 0 2 9 1 1
Укупно 3 5 22 2 5
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 1 1 1 1
Женски 0 2 0 5 4
Укупно 0 3 1 6 5
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 3 0 0 6
Женски 19 0 0 2
Укупно 22 0 0 8

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Вино јеличко, кило величко („Политика”, 12. новембар 2017)
  2. ^ "Политика", 18. феб. 1938
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]