Петру Крду

С Википедије, слободне енциклопедије
Петру Крду
Лични подаци
Датум рођења(1952-09-25)25. септембар 1952.
Место рођењаБарице, ФНРЈ
Датум смрти30. април 2011.(2011-04-30) (58 год.)
Место смртиВршац, Србија
Породица
СупружникАна Крду
Књижевни рад
Период1970—2011
Најважнија делаНамена удвоје
Заменице
Доносилац ока
Јагода у клопци
У цркви Троја
Меланхолична тутњава
Љубичасто мастило
Саучесништво
Мој грађански шешир и нове песме : 67 неумољивих могућности сна
НаградеНаграда за поезију Фондације Лучафарул
Награда Милош Н. Ђурић
Европска награда за поезију Књижевне општине Вршац

Петру Крду (25. септембар 195230. април 2011) био је српски песник, есејиста и мислилац румунског порекла. [1]Писао је на српском и румунском језику, а бавио се и новинарством, превођењем и сликарством. Рођен је у јужнобанатском селу Барице, а факултетско образовање стекао у Букурешту. Као новинар Радио-телевизије Војводине био је аутор многих интервјуа са најпознатијим књижевницима света.[2] Књижевник са новим погледом на издаваштво, поезију и унапређивање домаће културне сцене.[3]

Рад[уреди | уреди извор]

Петру Крду је заједно са Васком Попом устоличио Књижевну општину Вршац (КОВ)[1] као издавачку кућу и културну институцију видљиву изван граница Србије. У сећање на то је у Вршцу настала манифестација „Дани Петруа Крдуа”. КОВ је дуго година имао седиште у кући Јована Стерије Поповића.

Најпознатије песничке књиге Петруа Крдуа су Љубичасто мастило, Школа изгнанства, затим књига есеја Друга историја бића.[4] Писао је на српском и румунском језику.

На његову иницијативу КОВ је објавио сабрана дела Јована Стерије Поповића на српском језику, а Стеријиних Родољубаца на француском и енглеском. Основао је часопис Ковине, који објављује различите некомерцијалне и често алтернативне песнике и књижевнике, са којим сарађују и најеминентнији српски писци.

Прву књигу песама објавио је 1970. са насловом ”Намена удвоје”.[1]

Награде[уреди | уреди извор]

Дела[уреди | уреди извор]

Песме[уреди | уреди извор]

  • Намена удвоје, 1970.
  • Заменице, Књижевна општина, Вршац; Либертатеа, Панчево 1971.
  • Доносилац ока, 1974.
  • Јагода у клопци, Братство-јединство, Нови Сад, 1988.
  • У цркви Троја, Рад, Београд, 1992.
  • Меланхолична тутњава, 1995.
  • Љубичасто мастило, Рад, Београд, 1997.
  • Саучесништво: изабране и нове песме, Рад, Београд, 2003.
  • Мој грађански шешир и нове песме: 67 неумољивих могућности сна, Прометеј, Нови Сад, 2009.

Преводи[уреди | уреди извор]

Преводио је са српског на румунски језик и обратно, затим са француског и словеначког језика. Објавио је преводе дела: М. Елијадеа, Е. Сиорана, Н. Станескуа, М. Павловића, Л. Благе, Ј. Каројана, Е. Јонескоа.[5][1]

Антологије[уреди | уреди извор]

Приредио је неколико антологија румунске, српске и словеначке поезије.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]