Питкјаранта

Из Википедије, слободне енциклопедије
Питкјаранта
рус. Питкяра́нта, фин. Pitkäranta
Pitkyaranta.jpg
Улица у Питкјаранти
Грб
Основни подаци
Држава  Русија
Република Карелија
Основан средином XIX века
Статус града 1940.
Становништво
Становништво (2010) 13.200
Географске карактеристике
Координате 61°34′30″ СГШ; 31°28′40″ ИГД / 61.575° СГШ; 31.477778° ИГД / 61.575; 31.477778Координате: 61°34′30″ СГШ; 31°28′40″ ИГД / 61.575° СГШ; 31.477778° ИГД / 61.575; 31.477778
Временска зона UTC+4
Питкјаранта на мапи Русије
Питкјаранта
Питкјаранта
Остали подаци
Поштански код 186810
Позивни број 81433
ОКАТО код 86233501
Веб-сајт http://admin.pit.su/

Питкјаранта (рус. Питкяра́нта, фин. Pitkäranta) град је у северозападном делу Русије. Налази се у Републици Карелији. Питкјаранта је административни центар Питкјарантског рејона.

Град се налази на североисточној обали највећег европског језера - Ладога, 281 километар западно од Петрозаводска (главног града Карелије). У граду се налази железничка станица.

Историја[уреди]

Град је основан средином 19. века као језерско пристаниште.

Од 1918. до 1940. године налазио се у саставу Финске, када је после завршетка Зимског рата ушао у састав Совјетског Савеза. Године 1940. Питкјаранта добија статус града.

За време Другог светског рата град је окупирала финска војска и тада је он претрпео велика разарања.

Становништво[уреди]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело становника, (%) више него 2002.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010.
6.204 10.251 13.839 14.361[1] 13.347[2] 11.429

У граду Питкјаранта живи око 13.000 становника (2006.) што представља 57% укупног становништва Питкјарантског рејона. Велику већину чине Руси, који су се овде населили по завршетку Зимског и Другог светског рата када су се Финци иселили из града.

Број становника у граду драстично опада током последњих година услед исељавања становништва у веће градове у потрази за послом.

Економија[уреди]

После пропасти Совјетског Савеза економија Питкјаранта, као и целе Карелије, се нашла у великој кризи.

Основа градске економије се заснива на дрвној индустрији и целулозно-папирној индустрији. Такође у граду постоји грађевинска индустрија. Постоје невелике производне линије прехрамбене индустрије које обично запошљавају по неколико особа и које производе храну за локалне потребе.

Међународна сарадња[уреди]

Види још[уреди]

Међународна сарадња[уреди]

Референце[уреди]

  1. Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  2. Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. Подаци у поднаслову „Оближњи градови“ су преузети са сајта мој град, Приступљено 23. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]