Плава птица (едиција књига)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Едиција Плава птица
Ориг. насловПлава птица
АуторЖивојин-Бата Вукадиновић, Геца Кон
ИлустраторБожидар Веселиновић
Дизајнер корицаБожидар Веселиновић
ЗемљаКраљевина Југославија, СФРЈ
Језиксрпски
Жанрроман
Издавање
Издавач„Издавачко предузеће Геца Кон”, „Југоисток”, „Просвета
Датум
издавања

1930—1940

Плава птица је чувена едиција романа за децу. Едицију је основао и уређивао драмски писац и преводилац Живојин-Бата Вукадиновић, а покренуо издавач и књижар Геца Кон у свом „Издавачком предузећу Геца Кон”.[1] Ова едиција сматра се најбољом едицијом књига за децу икада објављеном на српском језику. У периоду после Другог светског рата књиге из ове едиције достизале су тираже од 500.000 примерака.[2]

Настанак едиције[уреди]

Књижара Геце Кона, у Кнез Михаиловој улици у Београду, која данас носи његово име

Едицију романа за децу Плава птица покренуо је београдски издавач и књижар, чувени Геца Кон (1873 — 1941). Ово је била само једна од многих едиција из области књижевности и стручне литературе, за децу и одрасле, које је овај први гигант српског издаваштва покренуо, а било их је пар десетина - Каријатиде, Плејаде, Школски писци, Српска књижевност, Златна књига, Позоришна библиотека, Историја хришћанске књиге, Наша књига, добар друг...[3]

Иницијатива за оснивање једне овакве едиције књига за децу потекла је од Живојина-Бате Вукадиновића (1902 – 1949), драмског писца и преводиоца. Вукадиновић је, по завршетку студија светске књижевности и филозофије, радни век провео као новинар „Политике”, у којој је 1930. увео додатак – „Политику за децу”. Подстицао је књижевност за децу, а осим Плаве птице основао је и уређивао и едицију књига за децу Златна књига, такође у издању Геце Кона.[1]

До избијања Другог светског рата у Југославији у едицији Плава птица објављена су три кола.[4]

Плава птица током Другог светског рата[уреди]

Убрзо по окупацији Југославије Геца Кон и цела његова породица одведени су у концентрациони логор, где су и убијени, а цела Конова имовина је конфискована од стране окупационих власти. „Издавачко предузеће Геца Кон” продато је издавачкој кући „Југоисток” за 24 милиона динара, док су за комесара „Југоистока” поставиле Адолфа Мостбека, некадашњег представника бечке фирме „Urban & Schwarzenberg” за Хрватску и Србију. „Југоисток” је наставио са издавачком делатношћу Геце Кона. Наставили су да објављују и књиге у неким од едиција које је Кон покренуо, а међу њима је била и Плава птица.

Међу делима објављеним у едицији Плава птица током рата су Син ловца на медведе и Караван робова Карла Маја и Карик и Ваља Јана Ларија (сва три објављена током 1943. године).[3]

Плава птица у социјалистичкој Југославији[уреди]

После ослобођења Београда, 1944. године, Влада Народне републике Србије донела је одлуку да се „Издавачка књижарница Геце Кона” (за време рата и окупације власништво издавачке куће „Југоисток”), као и његова породична кућа у Добрачиној 30, где су се налазили штампарија и магацин књига,[5] национализују. Тако су ове зграде прешле у власништво новог предузећа „Просвета”, које је преузело и сва издања Геце Кона.[2] Издавачка кућа Југославија, заједно са Просветом, одлучила је да оживи подухват великог издавача, па је током друге половине 20. века објављено још десетак кола Плаве птице. Уредник едиције у то време био је Жика Богдановић.[4]

Крајем 20. века едиција Плава птица престала је да излази.[4]

О едицији[уреди]

Неке од најава за нова издања у едицији Плава птица:
„Шесто коло Плава птицаКраљица Кариба – Нове пустоловине Црног гусара. Љубав, мржња, освета, у романтичном декору Карипског мора”
Збогом, мојих петнаест година – Нежна прича о једној трагичној младости, захваћеној ратним пожаром. Химна вери у непресушну величину љубави”

Прича се да је инспирацију за име нове едиције коју је намеравао да објави Геца Кон добио кроз наслов приче Плава птица белгијског нобеловца Мориса Метерлинка.

Другу половину 20. века обележио је и стрип, који је постао популаран међу младим читаоцима, па је слика на омоту књиге постала прилично важан детаљ при одабиру наслова. Илустрације на омоту, као и оне унутар текста, у највећој мери је радио илустратор Божидар Веселиновић (1921–1999), илустратор реалистичког усмерења. Веселиновић је четири деценије био сарадник Политикиног забавника, а сарадњу са „Просветом” остварио је током седамдесетих и осамдесетих година. Црно-белим туш илустрацијама, уз помоћ пера или четкице, или колор илустрацијама на белом заштитном омоту обогатио је многе наслове из ове едиције.

На крају једне или две књиге у сваком колу штампане су кратке најаве наслова из следећих кола Плаве птице, с намером да заинтригирају машту читалаца.[4]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „ВУКАДИНОВИЋ Живојин-Бата”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Српско народно позориште. Приступљено 12. 10. 2018. 
  2. 2,0 2,1 Radojičić, Ivan. „Geca Kon (2): Žrtva bezumnog rata”. 011Info. Приступљено 12. 10. 2018. 
  3. 3,0 3,1 Čolić, Milan. „Izdavac Geca Kon I Naslednici”. EL MUNDO SEFARAD. Приступљено 12. 10. 2018. 
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Dobrilović, Goran. „Bila jednom “Plava ptica. Bookvar.rs. Bookvar magazin. Приступљено 12. 10. 2018. 
  5. ^ Stefanović 2017, стр. 149.

Литература[уреди]

  • Stefanović, Nenad Novak (2017). Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda. Beograd: Laguna. стр. 135-149. ISBN 978-86-521-2484-8. COBISS.SR 233678604
  • Велимир Старчевић (1992). Књига о Геци Кону. Београд: Просвета.
  • Коста Димитријевић (2008) Судбина чувеног београдског књижара и издавача Геце Кона. ("Даница" за 2009. годину). Београд: Вукова задужбина.

Спољашње везе[уреди]