Побуна групе Вагнер

С Википедије, слободне енциклопедије
Побуна групе Вагнер
Део инвазије Русије на Украјину

  Кретање групе Вагнер током побуне
Време23. јун 2023 — 24. јун 2023.
Место
Русија
Статус Група Вагнер обуставила напредак 24. јуна, почиње да се повлачи у 23:00 (GMT+3)
Територијалне
промене		 Група Вагнер заузима Ростов на Дону и Вороњеж[1][2]
Сукобљене стране
Група Вагнер

Влада Руске Федерације

Команданти и вође
Јевгениј Пригожин
Јачина
25.000 (према Пригожину)[3] ~200 Кадироваца[4]
Жртве и губици
Један УАЗ уништен[5] Четири хеликоптера и један транспортни авион оборени[а] и један МРАП, док је једно возило за превоз пешадије заплењено.[5]

Дана 23. јуна 2023. године, руска приватна војна компанија позната као група Вагнер покренула је оружани сукоб са Оружаним снагама Русије, након пораста тензија између лидера организације Јевгенија Пригожина и руског Министарства одбране. Вагнерово особље је рекло да су корупција и неспособност у Министарству одбране протраћили напредак након почетних успеха у инвазији на Украјину, док су руски председник Владимир Путин и други званичници осудили нападе групе као издајничке радње опортунизма и преузимања власти.

Пригожин је побуну описао као освету за, како је рекао, напад на његове снаге од стране министарства.[8][9] Он је одбацио оправдање руске владе за руску инвазију на Украјину,[10] окривио руског министра одбране Сергеја Шојгуа за руске војне неуспехе[11] и оптужио га да води рат у корист руских елита.[12][13] Пригожинове снаге су заузеле Ростов на Дону[14] са кључним војним штабом[15] и наводно напредовале ка Вороњежу у смеру ка Москви.[16]

Као одговор, Федерална служба безбедности покренула је кривични поступак против Пригожина за „подстицање оружане побуне“.[9][17] У телевизијском обраћању, председник Путин је Вагнерове поступке назвао „издајом“ и обећао да ће сузбити побуну.[18][9]

Дана 24. јуна 2023, када су се Вагнерови војници приближили престоници, велики број руских цивила је побегао из Москве, а владини званичници су такође евакуисани, иако је сам Путин, према речима портпарола, остао у Кремљу. Борци су упали у Тулску област близу окружења Москве.[19][20]

Позадина[уреди | уреди извор]

Вагнер група и Пригожин[уреди | уреди извор]

Види још: Група Вагнер

Успон утицаја[уреди | уреди извор]

Према неким медијским извештајима, Пригожин је раније био лични повереник руског председника Владимира Путина. У почетку је стекао статус славне личности као пословни магнат у Санкт Петербургу, познат по низу популарних ресторана, што је довело до растуће финансијске везе са Путином с обзиром на његову улогу у политици града.[21] Године 2014. основао је Вагнер групу, руску приватну војну компанију, а током наредних неколико година водио је оружане кампање у областима као што је Донбас. Пригожин је такође учествовао у мешању у америчке изборе 2016. користећи своје компаније као подршку.[22]

У току инвазије Русије на Украјину од почетка 2022. године, дошло је до наглог пораста утицаја и моћи Пригожина и Вагнер групе. Процењени број Вагнерових чланова порастао је са „неколико хиљада“ бораца око 2017. до 2018. на укупно око педесет хиљада бораца до јануара 2023, према проценама западних обавештајних служби. Упркос управљању све већим и већим економијама, де јуре државни систем Русије није дао Вагнер групи и њеној финансијској администрацији никаква правна овлашћења према националним законима; Пригожин није био ни именован ни изабран, што је значило да он технички није имао никога са овлашћења изнад себе коме да одговара.[23] Поред тога, Пригожин је преокренуо свој став према свом раније повученом личном животу и доживео међународну славу.[22]

Пригожинова критика руске елите[уреди | уреди извор]

Пригожин је често критиковао војно руководство јер није дало све од себе да подржи интересе Русије. Он је критиковао Шојгуову децу да „бесциљно троше новац“ док се „деца обичних људи враћају у [ковчезима] од цинка, раскомадана“ због рата. Он је упозорио да би овај „раскол у друштву“ између елите и обичних људи могао довести до догађаја сличних Руској револуцији 1917. године, уз уздизање „војника и њихових најмилијих“.[24] Пригожин је рекао да руска елита треба да пошаље своју децу у рат како би људи сматрали да су ствари фер.[25]

Пригожин је као издајнике описао "људе који својим пословним авионима лете у такозване неутралне земље да би избегли учешће у данашњим проблемима".[26] Он је критиковао елиту што је током рата уживала у „јавном, луксузном, безбрижном животу”. Насупрот томе, да би „преживела као нација“, Пригожин је тврдио да Русија треба да се припреми за „тежак рат“: да уведе ванредно стање, најави нове таласе мобилизације, као и да „запосли све које може да производе муницију“ и „затвори границе попут Северне Кореје“. Међутим, према речима Пригожина, део елите не мари за своју домовину и зато не би жртвовала своје удобне животе за своју земљу.[24]

Пригожин је напао руске олигархе, које је оптужио да су уништили Совјетски Савез и преузели контролу над руским богатством, не марећи да се боре за интересе Русије. Према речима Пригожина, током рата „олигарси покушавају да украду све што припада народу“.[27]

Активности Вагнер групе у Украјини[уреди | уреди извор]

Према новинском сајту Медуза, уочи инвазије на Украјину, Пригожин је развио напете односе са руским руководством, долазећи у сукоб и са Министарством одбране и са председничком администрацијом. Пригожин је критиковао Сергеја Шојгуа због деловања руске војске у Сирији, рекавши да војска тамо делује „застарелим методама“. Заузврат, Шојгуу се није свидело то што храну за војску обезбеђују Пригожинове компаније.[28]

До раста утицаја Вагнер групе дошло је због неуспеха првобитних планова руског руководства да брзо победи Украјину. У првим месецима инвазије на Украјину руска војска је претрпела значајне губитке, али је Путин дуго одлагао објаву мобилизације. У таквим условима, власти су почеле да активно регрутују плаћенике за учешће у непријатељствима. Пригожин је добио значајне ресурсе, укључујући сопствену авијацију, и право да регрутује затворенике у Вагнера. Вагнер је виђен као приватна војска Пригожина, која делује ван руског законодавства и ван војне хијерархије земље. Министарство одбране и Генералштаб нису били задовољни овом ситуацијом и почели су да покушавају да ограниче Пригожинов све већи утицај.[23] Пригожин је почео јавно да оштро критикује руско Министарство одбране.[29]

Дана 5. јуна 2023, како су тензије ескалирале, Пригожин је на својим каналима друштвених мрежа објавио видео у којем се наводи да приказује заробљеног потпуковника Романа Веневитина из руске 72. бригаде, који признаје да је наредио својим трупама да пуцају на Вагнерове трупе, наводно док је био пијан.[30][31][32]

У видео снимку објављеном 23. јуна, Пригожин је рекао да су оправдања руске владе за руску инвазију на Украјину заснована на лажима. Према Пригожину, руски рат у Украјини имао је за циљ да користи руским елитама.[33] Он је оптужио Министарство одбране Русије под Шојгуом да „покушава да обмани друштво и председника и да нам каже како је дошло до сумануте агресије из Украјине и да су планирали да нас нападну са целим НАТО-ом“.[34]

Хронологија догађаја[уреди | уреди извор]

23. јун[уреди | уреди извор]

Телеграм каналима повезаним са Вагнером кружио је видео снимак, који је, према речима Пригожина, снимљен у Вагнеровом кампу који је нападнут пројектилом.[35][37] Пригожин је објавио почетак оружаног сукоба са Министарством одбране у поруци објављеној на Телеграм каналу његове прес службе. Позвао је све који желе да се прикључе сукобу против Министарства да то учине; оптужио Шојгуа да је употребио артиљерију и хеликоптере да уништи Вагнера и навео да је Шојгу „кукавично побегао из Ростова на Дону у девет увече“.[38]

Министарство одбране је одбацило оптужбе за напад на Вагнерове кампове.[39] Након тога, из Генералног тужилаштва Руске Федерације је саопштено да је против Пригожина покренут поступак по члану 279 Кривичног законика Руске Федерације (оружана побуна).[40] Генерали Сергеј Суровикин и Владимир Алексејев апеловали су на Вагнерове борце, позивајући их да „стану“.[41] Руски државни Первый канал објавио је „хитне вести“, у којима је водитељка Екатерина Андреева тврдила да су Пригожинове изјаве о наводним нападима снага Министарства одбране на Вагнерове положаје лажне и да је председник Путин обавештен о тренутној ситуацији.[42] Као одговор на Пригожинове изјаве, војска и национална гарда су распоредили оклопна возила и у Москви и у Ростову на Дону.[43][44]

У ноћи са 23. на 24. јун објављен је аудио снимак у име Пригожина, који тврди да Вагнер улази у Ростов на Дону и позива снаге Министарства одбране да се не супротстављају његовој војсци.[45] У другом аудио снимку од 23. јуна рекао је да је начелник Генералштаба наредио ваздушним снагама земље да отворе ватру на Вагнерове колоне које су се кретале међу цивилним возилима, оптужујући Генералштаб да се не обазире на животе невиних људи, „као што је и годину и по убијају сопствено становништво уместо да се боре против непријатеља“. Такође је тврдио да су неки пилоти одбили да изврше наређења Генералштаба и захвалио им се.[46]

Путинов секретар за штампу Дмитриј Песков описао је ситуацију која је у току као „покушај побуне“ и навео да руске војне агенције даноноћно извештавају о Путиновим наређењима о недавним догађајима.[47]

Усред Пригожинових изјава, Русија је блокирала Google вести.[48]

24. јун[уреди | уреди извор]

Напредовање према Москви[уреди | уреди извор]

У новој аудио поруци објављеној у име Пригожина, он је тврдио да су Вагнерови ловци оборили војни хеликоптер који је отворио ватру на конвој.[46]

Пригожин је оптужен за организовање оружане побуне након што је запретио да ће напасти руске снаге као одговор на ваздушни напад на његове паравојне војнике. Снаге безбедности оптужиле су га за покушај државног удара пошто је обећао "марш правде" против војске. Пригожин је објавио гласовну белешку у којој тврди да је Вагнер напустио Украјину и да напредује ка Ростову на Дону. Виши генерали су позвали Вагнерове борце да се повуку. У међувремену, руска Федерална служба безбедности је саопштила да је поднела кривичну пријаву против Пригожина и да ће да га ухапси.[49]

Према извештајима државних и неких западних медија, Вагнер је преузео контролу над зградом Јужног војног округа у Ростову на Дону.[50][51] Непотврђени снимци наводно показују сукобе у граду између Вагнера и војске.[52] Ростов на Дону је директно повезан са Москвом аутопутем М-4. Конвој Вагнеровог особља који је напредовао у правцу престонице био је на удару руских хеликоптера.[53] Гувернери Липецке области и Вороњешке области позвали су све цивиле да остану у кући, након извештаја о војним колонама и сукобима дуж аутопута.[54][55][56] Данска TV 2 је документовала да су Google мапе у 9:59 по руском времену показале да је М-4 чист и да је у 11:15 био потпуно забарикадиран.[57] Градоначелник Москве Сергеј Собјанин саопштио је да се у престоници спроводе антитерористичке мере.[58]

Објаве на друштвеним мрежама приказују снимке борби између Вагнерових трупа и војске у Вороњежу,[60], а Reuters се позива на војне извештаје.[51][59][61][62] Према извештајима медија, Вагнер група преузела је контролу над свим војним објектима у Вороњежу.[63][64][65][66] Неколико сати касније, BBC је потврдио да је Вагнерово особље примећено како напредује кроз Липецку област, између Вороњежа и Москве.[67] Reuters је известио да су ван Вороњежа, Вагнерове снаге напале владини хеликоптери.[68] Der Spiegel је известио да су сви летови из Москве распродати јер људи покушавају да побегну од надолазеће колоне.[69]

Путиново обраћање нацији[уреди | уреди извор]

Путин током обраћања нацији о побуни Вагнер групе

Путин се први пут од почетка побуне обратио нацији у телевизијском обраћању, назвавши акције Вагнера "издајом" и обећавши да ће предузети "оштре кораке" за сузбијање побуне. Путин је тврдио да ситуација угрожава постојање саме Русије и окарактерисао је побуну као „забадање ножа у леђа“ усред текућег руско-украјинског рата, повлачећи паралеле са Октобарском револуцијом (која се догодила док се Русија борила у Првом светском рату) и упозорење о губитку територија. Путин је такође подсетио на „трагедију“ руског грађанског рата вођеног између 1917. и 1923. године.[70] Међутим, Путин није дословно поменуо Пригожина или Вагнера. Путинова тврдња је оповргавање претходних Пригожинових тврдњи да је Русија губила територије у рату у Украјини због лошег управљања Министарством одбране и да су Вагнерове акције против Министарства имале за циљ само да поправе руску ситуацију.[18] Пригожин је навео да је његов главни циљ био да смени са дужности Шојгуа и начелника Генералштаба Валерија Герасимова.[71]

Пригожин је на Путинове изјаве одговорио да Вагнер одбија да се повинује „председнику и Федералној служби безбедности”, оптужујући Министарство одбране да је издало групу у Украјини, богаћејући се коруптивним шемама током рата, и навео да је Русији „дојало да буде управљана корупцијом и бирократијом“.[72]

Разговори са Лукашенком и престанак марша[уреди | уреди извор]

Председник Белорусије Александар Лукашенко састао се са Пригожином на Путинов захтев.[73] Лукашенко је наводно постигао договор у ком ће Вагнерове трупе окончати свој марш и вратити се у своју базу у замену за гарант њихове безбедности.[74] У аудио обраћању, Пригожин је изјавио да је пристао на договор како би избегао крвопролиће[74] и да се „колоне његових трупа окрећу натраг ка њиховим камповима по плану”.[75]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Два Mi-8MTPR-1, један Mi-35,[6] један An-26[7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Wagner Chief Prigozhin Appears in Videos at a Russian Military Headquarters”. The New York Times. 24. 6. 2023. Архивирано из оригинала 24. 6. 2023. г. Приступљено 24. 6. 2023. 
  2. ^ „'Wagnerites' seize military facilities in Voronezh - media”. Ukrinform. 24. 6. 2023. Приступљено 24. 6. 2023. 
  3. ^ Williams, Tom; Nancarrow, Dan (24. 6. 2023). „Live: Wagner fighters allegedly march into Russia, with leader vowing to go 'all the way' against military”. ABC News (на језику: енглески). Приступљено 24. 6. 2023. 
  4. ^ {{Cite news |work=униан |language=Ru |url=https://meduza.io/news/2023/06/24/opublikovano-video-s-kolonnoy-chechenskih-voennyh-kotoraya-napravlyaetsya-v-storonu-rostova-na-donu
  5. ^ а б „Chef’s Special – Documenting Equipment Losses During The 2023 Wagner Group Mutiny”. Oryxspioenkop. 24. 6. 2023. Архивирано из оригинала 24. 6. 2023. г. 
  6. ^ „СМИ подтвердили сбитие "вагнеровцами" трех вертолетов Минобороны РФ”. униан (на језику: руски). 24. 6. 2023. 
  7. ^ „КОЛОННУ ЧВК "ВАГНЕРА" ПОД ВОРОНЕЖЕМ АТАКОВАЛА АВИАЦИЯ, НАЕМНИКИ СБИЛИ САМОЛЕТ И НЕСКОЛЬКО ВЕРТОЛЕТОВ – СОЦСЕТИ”. Channel 5 Ukraine. 24. 6. 2023. 
  8. ^ Osborn, Andrew; Liffey, Kevin (23. 6. 2023). „Russia accuses mercenary boss of mutiny after he says Moscow killed 2,000 of his men”. Reuters (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 6. 2023. г. Приступљено 23. 6. 2023. 
  9. ^ а б в „Prigozhin Charged With 'Inciting Armed Revolt' After Vowing to Stop 'Evil' Military Leadership”. The Moscow Times. 24. 6. 2023. Архивирано из оригинала 23. 6. 2023. г. Приступљено 24. 6. 2023. 
  10. ^ „Yevgeny Prigozhin: Wagner chief blames war on defence minister”. BBC News. 23. 6. 2023. Архивирано из оригинала 23. 6. 2023. г. Приступљено 24. 6. 2023. 
  11. ^ Sauer, Pjotr (23. 6. 2023). „Russia investigates Wagner chief for 'armed mutiny' after call for attack on military”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 24. 6. 2023. г. Приступљено 24. 6. 2023. 
  12. ^ Dress, Brad (23. 6. 2023). „Wagner chief says Russia's war in Ukraine intended to benefit elites, accuses Moscow of lying”. The Hill (на језику: енглески). Приступљено 24. 6. 2023. 
  13. ^ „'All the way': Wagner head escalates threats with Russia military”. Al Jazeera (на језику: енглески). Приступљено 24. 6. 2023. 
  14. ^ „Leader of Wagner mercenaries says forces entered Russian city of Rostov facing no resistance”. PBS NewsHour (на језику: енглески). 23. 6. 2023. Архивирано из оригинала 24. 6. 2023. г. Приступљено 24. 6. 2023. 
  15. ^ Yerushalmy, Jonathan (24. 6. 2023). „Rostov-on-Don: why has Russian city been targeted by Wagner group?”. The Guardian (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 6. 2023. г. Приступљено 24. 6. 2023. 
  16. ^ Willis, Haley; Mellen, Riley; Triebert, Christiaan (2023-06-24). „Videos show fighting in the Voronezh region after claims that Wagner fighters were in the area.”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 24. 6. 2023. г. Приступљено 2023-06-24. 
  17. ^ Sauer, Pjotr (23. 6. 2023). „Wagner chief accuses Moscow of lying to public about Ukraine”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 23. 6. 2023. г. Приступљено 24. 6. 2023. 
  18. ^ а б „Путин назвал мятеж Пригожина "предательством" и "изменой"”. Meduza (на језику: руски). Приступљено 24. 6. 2023. 
  19. ^ Parry, Max (2023-06-24). „Top Russian officials 'evacuated from Moscow' as Wagner closes in on capital”. Express.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-24. 
  20. ^ „Ukraine latest: Wagner chief says he and his men are fighting for 'Motherland'”. Nikkei Asia (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-24. 
  21. ^ Armitage, Rebecca (24. 6. 2023). „Who is Yevgeny Prigozhin, the Wagner warlord and former Putin ally, accused of mounting a mutiny in Russia?”. ABC Australia. Архивирано из оригинала 24. 6. 2023. г. Приступљено 24. 6. 2023. 
  22. ^ а б Maynes, Charles (6. 3. 2023). „Yevgeny Prigozhin, 'Putin's Chef,' has emerged from the shadows with his Wagner Group”. NPR. Архивирано из оригинала 24. 5. 2023. г. Приступљено 23. 6. 2023. 
  23. ^ а б „Блеф или военный мятеж? Что означает ультиматум Евгения Пригожина”. belsat.eu. Приступљено 23. 6. 2023. 
  24. ^ а б „Prigozhin suggests that Russia follow North Korea's example so the country isn't "screwed up"”. Ukrainska Pravda. 5. 6. 2023. Архивирано из оригинала 22. 6. 2023. г. Приступљено 24. 6. 2023. 
  25. ^ „'We need to take a page from North Korea's book' Evgeny Prigozhin speaks even more frankly than usual in new 77-minute interview”. Meduza (на језику: руски). 24. 5. 2023. Архивирано из оригинала 22. 6. 2023. г. Приступљено 24. 6. 2023. 
  26. ^ «Часть предателей отсиживается в кабинетах»: Евгений Пригожин назвал категорию людей, которых считает предателями России. Nevnov.ru (на језику: руски). 14. 11. 2022. Архивирано из оригинала 14. 11. 2022. г. Приступљено 24. 6. 2023. 
  27. ^ «Олигархи пытаются украсть все, что принадлежит народу»: Пригожин обвинил бизнес в разворовывании России. Kapital-rus.ru (на језику: руски). 19. 11. 2022. Архивирано из оригинала 3. 12. 2022. г. Приступљено 24. 6. 2023. 
  28. ^ „A mercenaries' war How Russia's invasion of Ukraine led to a 'secret mobilization' that allowed oligarch Evgeny Prigozhin to win back Putin's favor”. Meduza (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 13. 1. 2023. г. Приступљено 24. 6. 2023. 
  29. ^ Lotareva, Anastasia; Barabanov, Ilya (5. 6. 2023). ЧВК "Вагнер" задержал подполковника российской армии и заставил извиниться. Что происходит?. BBC News Русская служба (на језику: руски). Архивирано из оригинала 21. 6. 2023. г. Приступљено 23. 6. 2023. 
  30. ^ Sauer, Pjotr (5. 6. 2023). „Wagner captures Russian commander as Prigozhin feud with army escalates”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 22. 6. 2023. г. Приступљено 24. 6. 2023. 
  31. ^ Farberov, Snejana (5. 6. 2023). „Russian officer captured, accused of firing on mercenaries”. New York Post (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 6. 2023. г. Приступљено 24. 6. 2023. 
  32. ^ „Wagner Captures Russian Soldier Accused of Firing on Its Positions”. The Moscow Times (на језику: енглески). 5. 6. 2023. Архивирано из оригинала 13. 6. 2023. г. Приступљено 24. 6. 2023. 
  33. ^ „Russian mercenary chief appears to threaten rebellion, questions invasion”. ABC News. 23. 6. 2023. Архивирано из оригинала 23. 6. 2023. г. Приступљено 24. 6. 2023. 
  34. ^ „Wagner head Prigozhin says Russian army attacked his forces”. Deutsche Welle. 23. 6. 2023. Архивирано из оригинала 23. 6. 2023. г. Приступљено 24. 6. 2023. 
  35. ^ „Prigozhin zayavil, chto Minoborony RF udarilo po pozitsiyam CHVK Vagnera. "Eta tvar' budet ostanovlena", — skazal Prigozhin o Shoygu” Пригожин заявил, что Минобороны РФ ударило по позициям ЧВК Вагнера. «Эта тварь будет остановлена», — сказал Пригожин о Шойгу [Prigozhin said that the Russian Defense Ministry hit the positions of the Wagner PMC. "This creature will be stopped," said Prigozhin about Shoigu]. Meduza (на језику: руски). Приступљено 23. 6. 2023. 
  36. ^ Toler, Aric (23. 6. 2023). „Site of Alleged Wagner Camp Attack Recently Visited by War Blogger”. Bellingcat. Архивирано из оригинала 23. 6. 2023. г. Приступљено 23. 6. 2023. 
  37. ^ Новинар Bellingcat-а Арик Толер рекао је да је локација наводног ракетирања иста као на претходним видеима ратног новинара Александра Симонова, који је посетио камп..[36]
  38. ^ „Vystupleniye Prigozhina zvuchit kak ob"yavleniye o nachale voyennogo perevorota (khotya, kazhetsya, perevoroty nachinayutsya ne s etogo) Vot chto on skazal. Polnaya rasshifrovka” Выступление Пригожина звучит как объявление о начале военного переворота (хотя, кажется, перевороты начинаются не с этого) Вот что он сказал. Полная расшифровка [Prigozhin's speech sounds like an announcement about the beginning of a military coup (although it seems that coups do not begin with this) Here's what he said. Full transcript]. Meduza (на језику: руски). Архивирано из оригинала 23. 6. 2023. г. Приступљено 23. 6. 2023. 
  39. ^ „FSB vozbudila protiv Yevgeniya Prigozhina delo o prizyvakh k myatezhu” ФСБ возбудила против Евгения Пригожина дело о призывах к мятежу [FSB opened a case against Yevgeny Prigozhin for incitement to rebellion]. Радио Свобода (на језику: руски). 23. 6. 2023. Архивирано из оригинала 23. 6. 2023. г. Приступљено 23. 6. 2023. 
  40. ^ „FSB vozbudila ugolovnoye delo o prizyvakh k vooruzhennomu myatezhu posle zayavleniy Prigozhina o yego "marshe spravedlivosti" v Rossii” ФСБ возбудила уголовное дело о призывах к вооруженному мятежу после заявлений Пригожина о его «марше справедливости» в России [The FSB opened a criminal case on calls for an armed rebellion after Prigozhin's statements about his "march of justice" in Russia]. Meduza (на језику: руски). Архивирано из оригинала 23. 6. 2023. г. Приступљено 23. 6. 2023. 
  41. ^ „"Poka ne pozdno, nuzhno ostanovit' kolonny i podchinit'sya vole prezidenta». General Surovikin prizval boytsov CHVK Vagnera «reshit' voprosy mirnym putem"” "Пока не поздно, нужно остановить колонны и подчиниться воле президента». Генерал Суровикин призвал бойцов ЧВК Вагнера «решить вопросы мирным путем" ["Before it's too late, you need to stop the columns and obey the will of the president." General Surovikin called on the Wagner PMC fighters "to resolve issues peacefully"]. Meduza (на језику: руски). Приступљено 23. 6. 2023. 
  42. ^ „On Channel One there was an emergency newscast about Prigozhin and Wagner PMC”. West Observer (на језику: енглески). 23. 6. 2023. Приступљено 23. 6. 2023. 
  43. ^ а б „Russian Generals Accuse Mercenary Leader of Trying to Mount a Coup”. The New York Times (на језику: енглески). 23. 6. 2023. Архивирано из оригинала 23. 6. 2023. г. Приступљено 23. 6. 2023. 
  44. ^ Ростов на Дону је близу фронта у Украјини где је Вагнер деловао и то је место на које је Пригожин тврдио да су кренули.[43]
  45. ^ „Prigozhin zayavil, chto "my vkhodim v Rostov". Etomu net dokazatel'stv” Пригожин заявил, что «мы входим в Ростов». Этому нет доказательств [Prigogine said that "we are entering Rostov." There is no evidence for this]. Meduza (на језику: руски). Приступљено 23. 6. 2023. 
  46. ^ а б „Wagner Chief Claims His Forces Downed Russian Military Helicopter”. Barrons.com. 24. 6. 2023. 
  47. ^ „Peskov rasskazal, kak Putin sledit za myatezhom Prigozhina” Песков рассказал, как Путин следит за мятежом Пригожина [Peskov told how Putin is following Prigozhin's rebellion]. URA News (на језику: руски). Приступљено 23. 6. 2023. 
  48. ^ Grant, Nico (23. 6. 2023). „Russia blocks Google News amid growing feud with mercenary leader.”. The New York Times. Архивирано из оригинала 24. 6. 2023. г. Приступљено 23. 6. 2023. 
  49. ^ Seddon, Max (24. 6. 2023). „Russia charges Wagner leader with organizing an armed uprising”. Financial Times. Архивирано из оригинала 23. 6. 2023. г. Приступљено 24. 6. 2023. 
  50. ^ „Military coup in Russia? Wagner mercenary group takes control of military building in Rostov, Moscow on high alert”. Business Today. 24. 6. 2023. 
  51. ^ а б в Slisco, Aila (23. 6. 2023). „Did Wagner Group take over military headquarters? What we know”. Newsweek (на језику: руски). Приступљено 24. 6. 2023. 
  52. ^ „⚡️Unverified video published by Ukrainian and Russian sources supposedly showing fights between Russia and Wagner forces in Rostov” (твит). 24. 6. 2023 — преко Twitter-а.  Недостаје или је непопуњен параметар |user= (помоћ); Недостаје или је непопуњен параметар |number= (помоћ)
  53. ^ „Russian helicopters battle Wagner mercenaries rolling toward Moscow”. Reuters. 24. 6. 2023. Архивирано из оригинала 24. 6. 2023. г. Приступљено 24. 6. 2023. 
  54. ^ „LIVE: Moscow accuses Wagner head of mutiny, after he vows to oust military leadership”. France 24. 24. 6. 2023. Приступљено 24. 6. 2023. 
  55. ^ „Russia-Ukraine war live: Wagner forces 'control' Rostov army HQ”. Al Jazeera. Приступљено 24. 6. 2023. 
  56. ^ Soni, Shubham (24. 6. 2023). „Has Wagner Group reached [[Voronezh]], reports of fighting in Oblast halfway between Moscow and Rostov | Watch Video”. opoyi. Приступљено 24. 6. 2023.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  57. ^ „Tidligere var ruten mod Moskva fri – nu viser kort en sværm af afspærringer” [Previously, the route to Moscow was free - now the map shows a swarm of roadblocks]. TV 2 (на језику: дански). 24. 6. 2023. Приступљено 24. 6. 2023. 
  58. ^ Bivings, Lili (24. 6. 2023). „Moscow mayor says 'anti-terrorist measures' being taken in city”. The Kyiv Independent. Приступљено 24. 6. 2023. 
  59. ^ а б Soni, Shubham (24. 6. 2023). „Has Wagner Group reached Voronezh, reports of fighting in Oblast halfway between Moscow and Rostov | Watch Video”. Opoyi. Приступљено 24. 6. 2023. 
  60. ^ Вороњеж је на пола пута од Ростова на Дону и Москве.[51][59]
  61. ^ Livemint (24. 6. 2023). „Wagner army takes control of millitary units in Voronezh. Russia-Ukraine LIVE”. mint (на језику: енглески). Приступљено 24. 6. 2023. 
  62. ^ „Wagner controls military facilities in Voronezh, 500 km south of Moscow”. Deccan Herald (на језику: енглески). 24. 6. 2023. Приступљено 24. 6. 2023. 
  63. ^ „Reuters: ЧВК Вагнера захватила военные объекты в Воронеже”. Meduza (на језику: руски). 24. 6. 2023. Архивирано из оригинала 24. 6. 2023. г. Приступљено 24. 6. 2023. 
  64. ^ Regan, Helen; Raine, Andrew (24. 6. 2023). „Russia accuses Wagner chief Yevgeny Prigozhin of urging "armed rebellion": Live updates”. CNN (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 6. 2023. г. Приступљено 24. 6. 2023. 
  65. ^ „In the Russian Federation, Prigozhin has taken over Voronezh and Rostov. Putin declares counter-terrorism operation”. en.socportal.info (на језику: енглески). 24. 6. 2023. Приступљено 24. 6. 2023. 
  66. ^ Osborn, Andrew; Liffey, Kevin (24. 6. 2023). „Russian mercenary boss Prigozhin in standoff with Russian army amid 'armed mutiny'”. Reuters (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 6. 2023. г. Приступљено 24. 6. 2023. 
  67. ^ „Wagner convoy seen in region south of Moscow”. BBC. Архивирано из оригинала 24. 6. 2023. г. Приступљено 24. 6. 2023. 
  68. ^ „Putin: Wagner revolt is a betrayal, deadly threat to Russia's existence”. The Jerusalem Post. Приступљено 24. 6. 2023. 
  69. ^ Moloney, Charlie (24. 6. 2023). „Wagner uprising shows Russia's 'full-scale' weakness and chaos, says Zelenskiy – Ukraine war live”. The Guardian. Приступљено 24. 6. 2023. 
  70. ^ „Putin raises specter of civil war as Wagner boss Prigozhin menaces Moscow”. Politico. 24. 6. 2023. Архивирано из оригинала 24. 6. 2023. г. Приступљено 24. 6. 2023. 
  71. ^ „Prigozjin kræver to hoveder serveret for at stoppe sin march mod Moskva” [Prigozhin demands two heads served to stop his march on Moscow]. nyheder.tv2.dk (на језику: дански). 24. 6. 2023. Приступљено 24. 6. 2023. 
  72. ^ „Видеообращение Пригожина сегодня: «Мы патриоты – вся ЧВК Вагнер. По поводу предательства президент ошибается»”. omvesti.ru (на језику: руски). 24. 6. 2023. Приступљено 24. 6. 2023. 
  73. ^ Sonne, Paul (24. 6. 2023). „President Aleksandr G. Lukashenko of Belarus was in talks on Saturday with the head of the Wagner private military group, Yevgeny V. Prigozhin, according to a statement released by the Belarusian state news agency.”. The New York Times. Приступљено 24. 6. 2023. 
  74. ^ а б „Rebel Russian mercenaries will turn back to avoid bloodshed, leader says”. Reuters. 24. 6. 2023. 
  75. ^ Sonne, Paul (24. 6. 2023). „In an audio statement, Yevgeny Prigozhin said he and his Wagner forces were "turning around our columns and returning to field camps according to plan."”. The New York Times. Приступљено 24. 6. 2023. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Побуна_групе_Вагнер&oldid=26975982”