Подводни вулкан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Подводни вулкани[1] су подводне пукотине у Земљиној кори из којих излази магма.

Шема ерупције подводног вулкана:
1. Водена пара облака
2. Вода
3. Слој
4. Проток лаве
5. Канал магме
6. Комора магме
7. Насип
8. Јастучаста лава

Подводни вулкан[уреди]

Процењује се да из њих изађе 75% целокупне магме која изађе из Земљине унутрашњости. Већина их се налази у дубинама океана, а неки могу да буду ближи површини мора па понекад могу избацивати свој материјал у ваздух. Укупан број подводних вулкана се процењује на 1 милион, од којих је 75000 узвишено 1 км изнад површине морског дна.

Познати подводни вулкани[уреди]

  1. Суматра, Индонезија
  2. Јашур вулкан, Вануату
  3. Елдфел вулкан, Ирска
  4. Ђени, Гранада
  5. Братски вулкан, Нови Зеланд

Утицај воде на вулкане[уреди]

Јастучаста лава формирана подводним вулканом

Присуство воде може знатно изменити карактеристике вулканских ерупција и експлозија подводних вулкана у односу на оне на копну. На пример, вода изазива магму много брже да се охлади и стврдне него у копненој ерупцији, а често га претвори у вулканско стакло. Лава формирана подморским вулканом је потпуно другачији од копнених лава. Након контакста са водом, чврста кора се формира око лаве. Напредована лава се улива у ту чврсту кору, формирајући оно шсто се зове јастучаста јава.

Испод дубине океана [2] од око 2200 м, где притисак прелази критичну тачку, где више не моѕе прокључати. Без звука који вулкан производи током кључања воде, веома дубоки вулкани је теже проналазе упркос коришћења хидрофона на великим удаљеностима.

Врсте ерупција подводних вулкана[уреди]

Најдубљи икада снимљени подводни вулкан, Западни Мата

Постоји две врсте ерупција подводних вулкана [3]: Једна се креира спорим ослобађањем и пуцањем великих мехура лаве,а друга се формира брзом експлозијом мехура испоњеним гасом.Лава може утицати на морске животиње и екосистем другачије него гас под водом, тако да је важно разликовати ова два.

Научници су успели да повежу звукове призора у обе врсте ерупција. У 2009. години, видео камера и хидрофон су плутали 1.200 метара испод нивоа мора у Тихом океану у близини Самоа, гледајући и слушајући како је вулкан Западни Мата еруптирао у неколико наврата. Стављањем видеа и аудија заједно омогућило је истраживачима да науче звукове направљене од спорог пуцања лаве и различитих звукова направљених од стране стотинак гасних мехура.

Занимљивости[уреди]

У близини подводних вулкана често се налазе хидротермални извори где је биљни свет врло наглашен. Вода знатно утиче на својства вулканске ерупције уједно и на вулканске експлозије. Многи су вулкани подморске планине које су настале деловањем данас угашених вулкана. Обично им је основица на 1000-4000 метара дубине те их океанографи дефинишу планинама тек кад се од морског дна уздижу бар 1000 метара. Врхови су им претежно барем неколико стотина метара од површине мора па се сматра да су у дубоком мору. Једна од занимљивих је планина под називом Бови на тихоокеанској страни Канаде која се уздиже само 24 метара од површине мора.

Референце[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]