Тонга

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Краљевина Тонга
Puleʻanga Fakatuʻi ʻo Tonga  (тонгански)
Kingdom of Tonga  (енглески)
Крилатица: Бог и Тонга су моје наслеђе
(тон. Ko e ʻOtua mo Tonga ko hoku tofiʻa)
(енгл. God and Tonga are my Inheritance)
Химна: Песма краља Тонганских Острва
(тон. Ko e fasi ʻo e tuʻi ʻo e ʻOtu Tonga)
(енгл. The Song of the King of the Tongan Islands)
Положај Тонге
Главни град Нукуалофа
Службени језик
Владавина
Краљ Тупоу VI
Председник Владе Акилиси Похива
Облик државе Унитарна парламентарна уставна монархија
Историја
Независност Од Уједињеног Краљевства
4. јуна 1970.
Географија
Површина
 — укупно 748 km2(175)
 — вода (%) 4.0
Становништво
 — 2011.[1] 103.036(197)
 — густина 137,75 ст./km2
Економија
Валута Тонганска панга
 — стоти део валуте ‍100 сенита‍
Остале информације
Временска зона UTC +13
Интернет домен.to
Позивни број +676

Тонга (тон. Tonga, енгл. Tonga), или званично Краљевина Тонга (тон. Puleʻanga Fakatuʻi ʻo Tonga, енгл. Kingdom of Tonga), независна је острвска држава смештена у западном делу Полинезије, у Океанији.[2] Налази се на трећини пута од Новог Зеланда до Хаваја. Тонга се налази јужно од Самое и источно од Фиџија. Тонга је тонганска реч за „југ“.

Тонга је архипелаг од 169 острва, од којих су 96 насељена. Већина острва су корална, док су нека вулканског порекла. Земљотреси су честа појава на Тонги. Највеће острво је Тонгатапу на којем живи 60% становника државе. Ту је и престоница, Нукуалофа.

Острва Тонга се понекад још називају „Пријатељска острва“. Ово име је острвима дао капетан Џејмс Кук кога су становници острва дочекали са добродошлицом.

Историја[уреди]

Већ од 10. века острва су имала своју краљевину. У 12. веку Тонганци су били познати као морепловци на Пацифику. Неки историчари њихова истраживачка путовања квалификују као оснивање својеврсне империје.

Током 15. и 17, века на острвима је избио грађански рат поглавица. У то доба, до Тонге су стигли први европски истраживачи: Вилем Шоутен 1616, Абел Тасман 1643. и Џејмс Кук 1773, 1774. и 1777. године.

Принчеви Тонге одају почаст преминулом краљу Тупу IV, 2006.

Тонга је постала краљевина 1845. под влашћу амбициозног младог ратника и говорника Тауфахауа (Tāufaʻāhau). Под западним утицајем, он је прогласио Тонгу за уставну монархију, ослободио феудалне слуге, увео законе и прихватио стил владавине западних монарха. Покрстио се и узео краљевско име Џорџ Тупу I.

Тонга је ступила под протекторат Уједињеног Краљевства уговором од 18. маја 1900. Британија је на острвима до 1970. била заступљена само преко конзула. Тонга је једина територија на Пацифику која је непрекидно била под влашћу локалног владара.

Године 1970. Тонга презузима пуну независност и придружује се Комонвелту. Јединствен је случај да у Комонвелту Тонга има сопственог наследног монарха, тј. да то није Елизабета II. Тонга је постала члан Уједињених нација 1999. године.[3]

Географија[уреди]

Положај[уреди]

Површина државе износи 748 km². Архипелаг Тонга пружа се у смеру север-југ на подморском спруду западно од истоименог дубокоморског рова (10.882 метра). Састоји се од западног острвског низа с једанаест планинских острва вулканског порекла и источног острвског низа ниских коралних острва.

Геологија и рељеф[уреди]

Воде[уреди]

Флора и фауна[уреди]

Клима[уреди]

Клима је угодна суптропска с израженим температурним разликама током године. Довољне годишње количине падавина (око 2.000 милиметара) погодују расту бујних тропских шума на већим, вулканским острвима.

Становништво[уреди]

Популација Тонге (1961-2003)

Велику већину становништва чине Тонганци (98 %), полинезијски народ вишевековне државотворне традиције. Према вероисповести најбројнији су протестанти (43 %), од осталих највише има католика и мормона. Основу економије чини пољопривреда монокултурне усмерености (кокосова палма). Од осталих култура већи значај имају банане и агруми, а за исхрану становништва највише се узгајају слатки кромпир и маниок.[3]

Преко 70 % од укупно 101.991 становника живи на главном острву Тонгатапуу. Иако се све већи број Тонганаца пресељава у урбани и комерцијални центар државе, где су европска и аутохтона култура измешане, сеоски живот и родбинске везе су у земљи и даље јако утицајне. Упркос емиграцији, популација Тонга порасла је од око 32.000 становника 1930. године на више од 90.000 становника до 1976. године.[4]

Етничке групе[уреди]

Према владином порталу, Тонганци, Полинежани по националности са мешавином Меланежана, представљају више од 98 % становништва. 1,5 % су мешанци Тонганаца и преосталих Европљана (углавном Британаца), и остали пацифички острвљани. Према новозеландском листу, у Тонги је 2001. године живело око 3.000 до 4.000 Кинеза, који су чинили 3 или 4 % укупног становништва.[5] Године 2006, нереди у Нуку'алофи углавном су погодили кинеске власнике предузећа, што је довело до исељавања неколико стотина истих,[6] тако да је у држави остало само око 300 њих.

Језици[уреди]

Тонгански језик је службени језик у држави, заједно са енглеским. Тонгански језик припада групи полинежанских језика и тесно је повезан са валиским, ниуеанским, самоанским и хавајским језиком.

Административна подела[уреди]

Привреда[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (мај 2, 2013) (на језику: енглески)
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. 3,0 3,1 Денис Шехић, Атлас Америке, Аустралије и Океаније. Политика, 1. изд, Београд, год. 2007. ISBN 978-86-86809-01-8.
  4. ^ Small, Cathy A. and Dixon, David L. "Tonga: Migration and the Homeland", Migration Policy Institute.
  5. ^ "Editorial: Racist moves will rebound on Tonga", New Zealand Herald, 23 November 2001
  6. ^ "Flight chartered to evacuate Chinese in Tonga", ABC News, 22 November 2006

Спољашње везе[уреди]