Портал:Биографија/Изабрани чланак новембар 2017.
Бошко Палковљевић Пинки (Манђелос код Сремске Митровице, 14. децембар 1920 — Мала Ремета код Ирига, 10. јун 1942) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Као ученик Државне средње техничке школе у Новом Саду, 1940. године је постао члан Савеза комунистичке омладине Југославије, а децембра исте године је био један од организатора штрајка ученика ове школе. Почетком 1941. године био је ухапшен и искључен из школе, под оптужбом за комунистичко деловање.
У току Априлског рата, као добровољац се прикључио војсци, али је убрзо био заробљен. Успео је да побегне из сабирног логора за заробљенике и вратио се у родно место где се укључио у припреме за организовање устанка. У лето 1941. године био је један од првих сремских партизана, а августа 1941. је учествовао у организацији бекства затвореника-комуниста из затвора у Сремској Митровици.
Крајем 1941. године био је од стране Окружног комитета КПЈ за Срем послат као курир у источну Босну, где је након скоро месец дана путовања, јануара 1942. године на Романији успео да пронађе Врховни штаб и Централни комитет КПЈ. Тада је врховном команданту Јосипу Брозу Титу пренео информације о Народноослободилачкој борби у Војводини.
Био је један од првих диверзаната у Војводини. Извршио је више смелих акција и диверзија на железничким пругама у Срему. Више пута се истицао у борбама са усташама и Немцима и још за живота је међу сремским партизанима постао легендарна личност. Погинуо је јуна 1942. године у борбама с Немцима на Фрушкој гори.
За народног хероја је проглашен 25. октобра 1943. године.
Књижевник Јован Поповић је по његовим доживљајима 1944. године написао књигу Пинки је видео Тита, која је дуги низ година била део школске лектире за ученике основних школа.