Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1942.

С Википедије, слободне енциклопедије
Партизанска споменица 1941.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, који су се десили током јануара месеца 1942. године:

Russian Air Force roundel (low visibility).svg ← децембар '41  · Хронологија Народноослободилачке борбе у 1942. години  · фебруар → Russian Air Force roundel (low visibility).svg

Five-pointed star.svg 1  · 2  · 3  · 5  · 6  · 7  · 8  · 9  · 12  · 14  · 15  · 18  · 19  · 20  · 21  · 22  · 23  · 24  · 25  · 27  · 28  · 29  · 30 Five-pointed star.svg

1. јануар[уреди | уреди извор]

2. јануар[уреди | уреди извор]

3. јануар[уреди | уреди извор]

  • Опуномоћени командујући генерал у Србији издао заповест о отпочињању офанзиве против главнине партизанских снага у источној Босни тзв. „Друга непријатељска офанзива“. План офанзиве био је - једновременим концентричним нападом из Вишеграда, Зворника, Тузле и Сарајева, потиснути, окружити и уништити партизанске снаге на просторији Власеница, Хан Пијесак, Жљебови. У офанзиви су биле ангажоване следеће окупаторске снаге: немачка 342. и 718. пешадијска дивизија и један батаљон немачке 714. пешадијске дивизије, седам домобранских батаљона, шест хаубичких дивизиона, две пионирске и једна железничка чета и две ескадриле извиђачке авијације. За почетак офанзиве одређен је 15. јануар.[5]
  • У току ноћи 3/4. јануара, у близини Владичиног Хана, од бугарске заседе убијен Јордан Николов Орце (1916—1942), народни херој, који је по директиви ЦК КПЈ био упућен у Македонију да ради на организовању устанка.[1][6]

5. јануар[уреди | уреди извор]

  • У току ноћи 5/6. јануара, делови Првог батаљона Другог крајишког партизанског одреда заузели Благај (на прузи ПриједорБосански Нови) и спалили железничку станицу, све државне зграде, фабрику гипса и уређаје жичане железнице. Тиме су пруга и пут Приједор—Босански Нови били прекинути више месеци. Посада (један вод Седме чете домобранског Дванаестог пешадијског пука) углавном је заробљена.[7]

6. јануар[уреди | уреди извор]

7. јануар[уреди | уреди извор]

  • У селу Иванчићима, код Сарајева, отпочело дводневно саветовање Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину, коме су присуствовах генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито, чланови Политбироа ЦК КПЈ Едвард Кардељ и Милован Ђилас и још неколико чланова Централног комитета КПЈ. На саветовању су истакнуте следеће грешке: колебљив став према четницима, несређивање слободне територије, занемаривање организовања партијског рада и преузимање војних дужности, небудност, неподизање млађег командног кадра и спорост у формирању покретних ударних јединица. Заузет је став у питању односа са четницима и донете су значајне одлуке у погледу учвршћивања партизанских јединица, формирања Добровољачких одреда и напуштања фронталног ратовања.[5][9]


8. јануар[уреди | уреди извор]

9. јануар[уреди | уреди извор]

12. јануар[уреди | уреди извор]

14. јануар[уреди | уреди извор]

15. јануар[уреди | уреди извор]

18. јануар[уреди | уреди извор]

  • Партизани Солинског партизанског одреда бацили бомбу у официрску мензу у Солину и том приликом убили двојицу и ранили 14 италијанских официра. За одмазду, италијанске власти су у Сплиту убиле 12 талаца и ухапсиле 200 лица.[13]


19. јануар[уреди | уреди извор]

  • Батаљон „Војвода Момчило“ Дурмиторског партизанског одреда, који се привремено налазио под командом Калиновичког партизанског одреда, ушао у Фочу, коју су претходно напустили четници.[7]
  • У току ноћи 19/20. јануара, у селу Краљским Барама, код Колашина, јаче четничке снаге под командом Ђорђија Лашића опколиле две чете Комског партизанског одреда (око 140 бораца), које су биле на преноћишту без потребног обезбеђења, и у зору их напале и нанеле им тешке губитке. Том приликом су четници убили 33, ранили 15 и заробили скоро све остале партизане. У овој борби погинуо је један од организатора устанка у колашинском срезу и секретар Месног комитета КПЈ за Колашин Вукман Крушчић (1909—1942), народни херој.[2][14]

20. јануар[уреди | уреди извор]

21. јануар[уреди | уреди извор]

22. јануар[уреди | уреди извор]

23. јануар[уреди | уреди извор]

  • У току ноћи 23/24. јануара, Четници Павла Ђуришића, у селу Лубницама, код Берана, опколили и изненада напали већу групу партизана из Комског партизанског одреда. У неравноправној борби погинула су 42 партизана, а један број њих је успео да се спапсе и повуче. Четници су имали двоје мртвих и неколико рањених бораца.[2]


24. јануар[уреди | уреди извор]

25. јануар[уреди | уреди извор]

27. јануар[уреди | уреди извор]

  • Ојачани Пљеваљски батаљон Црногорско-санџачког партизанског одреда заузео Чајниче, које су држали четници.[7]
  • Делови Дурмиторског партизанског одреда и Четврти краљевачки батаљон Прве пролетерске ударне бригаде ушли у Горажде и разоружали батаљон четника.[7]

28. јануар[уреди | уреди извор]

29. јануар[уреди | уреди извор]

  • Немачка 718. пешадијска дивизија, 697. пук немачке 342. пешадијске дивизије и делови домобранског Другог и Трећег корпуса (око 17.000 војника) почели „Другу озренску операцију“ са циљем да Озренски партизански одред униште у окружењу. До 4. фебруара они су га само набацили на гребен Озрен-планине, када су, због одласка 342. пешадијске дивизије, немачке јединице извучене из борбе. Одред је тада прешао у противнапад и од 5. до 7. фебруара разбио домобранске посаде и повратио изгубљену територију. Непријатељ је имао око 400 избачених из строја, а Озренски партизански одред преко 150 мртвих и рањених бораца. Непријатељ је опљачкао села у подножју Озрена и похапсио преко 200 сељака.[7]

30. јануар[уреди | уреди извор]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Хронологија ослободилачке борбе 1964, стр. 203—206.
  2. ^ а б в г д ђ Хронологија ослободилачке борбе 1964, стр. 195—198.
  3. ^ Народни хероји Југославије 1 1982, стр. 568.
  4. ^ Народни хероји Југославије 1 1982, стр. 81.
  5. ^ а б в г д Хронологија ослободилачке борбе 1964, стр. 187—190.
  6. ^ Народни хероји Југославије 2 1982, стр. 30.
  7. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Хронологија ослободилачке борбе 1964, стр. 191—195.
  8. ^ Народни хероји Југославије 2 1982, стр. 117.
  9. ^ Хронологија СКЈ 1980, стр. 91.
  10. ^ Hronologija NOB 1964, стр. 187—190.
  11. ^ Hronologija SKJ 2 1980, стр. 91.
  12. ^ Атанацковић 1968, стр. 178—181.
  13. ^ а б в г д Хронологија ослободилачке борбе 1964, стр. 198—201.
  14. ^ Народни хероји Југославије 1 1982, стр. 431.
  15. ^ Народни хероји Југославије 2 1982, стр. 307.
  16. ^ Народни хероји Југославије 1 1982, стр. 296.
  17. ^ Народни хероји Југославије 2 1982, стр. 77.
  18. ^ Народни хероји Југославије 2 1982, стр. 97.
  19. ^ Народни хероји Југославије 2 1982, стр. 197.
  20. ^ Народни хероји Југославије 1 1982, стр. 132.
  21. ^ Народни хероји Југославије 1 1982, стр. 150.
  22. ^ а б Хронологија СКЈ 1980, стр. 94.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Хронологија ослободилачке борбе народа Југославије 1941—1945. Београд: Војно-историјски институт. 1964. 
  • Хронологија револуционарне делатности Јосипа Броза Тита. Београд: „Експорт прес“. 1978. 
  • Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919—1979 том II. Београд: „Институт за савремену историју“. 1980. 
  • Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945 том I. Београд: „Народна књига”. 1980. 
  • Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945 том II. Београд: „Народна књига”. 1980. 
  • Народни хероји Југославије том I. Београд: „Народна књига”. 1982. 
  • Народни хероји Југославије том II. Београд: „Народна књига”. 1982.