Хронологија Народноослободилачке борбе 1943.

С Википедије, слободне енциклопедије
◄ 1930—1939.
1950—1959. ►
Партизанска споменица 1941.
Партизанска споменица 1941.

Хронолошки преглед важнијих догађаја Народноослободилачке борбе народа Југославије, који су се десили током 1943. године.


Јануар[уреди | уреди извор]

Фебруар[уреди | уреди извор]

15. фебруар[уреди | уреди извор]

19. фебруар[уреди | уреди извор]

Март[уреди | уреди извор]

14/15. март[уреди | уреди извор]

Април[уреди | уреди извор]

16. април[уреди | уреди извор]

Мај[уреди | уреди извор]

Јун[уреди | уреди извор]

Иван Рибар и Јосип Броз Тито, после његовог рањавања, на Озрену, током битке на Сутјесци, јуна 1943. године

8. јун[уреди | уреди извор]

9. јун[уреди | уреди извор]


Јул[уреди | уреди извор]

19. јул[уреди | уреди извор]

Август[уреди | уреди извор]

15. август[уреди | уреди извор]

Септебар[уреди | уреди извор]

28. септембар[уреди | уреди извор]


Октобар[уреди | уреди извор]

1—3. октобар[уреди | уреди извор]

1—5. октобар[уреди | уреди извор]

2. октобар[уреди | уреди извор]

  • У Барију, у Италији, основана је база НОВЈ, која је имала задатак да организује снабдевање јединица НОВ и ПОЈ оружјем, санитетским материјалом и другом војном опремом.

4. октобар[уреди | уреди извор]

5. октобар[уреди | уреди извор]

  • У Београду агенти Специјалне полиције, дојавом бившег сарадника НОП-а Лазара Дожића, у току ноћи 4/5. октобар упали у кућу Мирољуба и Оливере Парезановић, у Ластиној улици број 9, где се налазило илегално партијско склониште. У склоништу се тада налазила Вера Милетић, привремена секретарка МК КПЈ за Београд, која је ухапшена. Агенти су потом у кући поставили заседу, у којој су у току дана успели да ухапсе Василија Буху, члана ПК КПЈ за Србију. У заседу је упао и Светислав Каначки, руководилац технике ПК КПЈ за Србију, али је он, пошто је био наоружан, агентима пружио отпор и успео да побегне. Након хапшења Вере Милетић и Василија Бухе и њиховог лошег држања пред иследницима, уследила је велика полицијска провала у партијску организацију Београда, у којој је ухапшен велики број чланова и симаптизера КПЈ и НОП, међу којима су били - Јанко Јанковић, Цветко Црњак, сестре Букумировић и др.

10/11. октобар[уреди | уреди извор]

12. октобар[уреди | уреди извор]

12—15. окотбар[уреди | уреди извор]

14. октобар[уреди | уреди извор]

15. октобар[уреди | уреди извор]

18. октобар[уреди | уреди извор]

20. октобар[уреди | уреди извор]

21. октобар[уреди | уреди извор]

  • Отпочела велика немачка офанзива против јединица НОВ и ПОЈ у Долењској. Циљ офанзиве је био - уништење словеначких партизанских јединица, а у офанзиви је учествовало пет немачких дивизија. Офанзива је трајала до половине новембра и Немци су успели да заузму Ново Место и још пар села у околини Љубљани.

22. октобар[уреди | уреди извор]

25. октобар[уреди | уреди извор]

26. октобар[уреди | уреди извор]


Новембар[уреди | уреди извор]

5. новембар[уреди | уреди извор]

6. новембар[уреди | уреди извор]

11. новембар[уреди | уреди извор]

15. новембар[уреди | уреди извор]

20. новембра[уреди | уреди извор]

  • У Пљевљима, у присуству 252 делегата, одржано Прво заседање ЗАВНО Санџака, на коме је ЗАВНОС конституисан као највиши покрајински орган народне власти.

23. новембар[уреди | уреди извор]

25. новембар[уреди | уреди извор]

Споменик Лоли Рибару на Калемегдану
  • У Мркоњић-Граду, у присуству 247 делегата отпочео рад оснивачке скупштине ЗАВНОБиХ-а, који је конституисан као највише представништво народа БиХ. На заседњу су изаврани Веће и Президијум ЗАВНОБиХ-а, као и делегати за друго заседање АВНОЈ-а.
  • У Колашину, у присуству 800 делегта, отпочео Први конгрес антифашистичке омладине Црне Горе и Боке на којем је основан УСАО Црне Горе.

27. новембар[уреди | уреди извор]

29. новембар[уреди | уреди извор]

Децембар[уреди | уреди извор]

7—20. децембар[уреди | уреди извор]


Референце[уреди | уреди извор]

Литераутра[уреди | уреди извор]

  • Хронологија ослободилачке борбе народа Југославије 1941—1945. Београд: Војно-историјски институт. 1964. 
  • Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919—1979 том II. Београд: „Институт за савремену историју“. 1980.