Бег из сремскомитровачког затвора 1941.

Из Википедије, слободне енциклопедије

Окупација Краљевине Југославије, затекла је у Сремскомитровачком затвору, 32 политичка робијаша-комуниста, који су још пре тога припремали бекство. Кроз прокопани канал и уз помоћ месне партијске организације, они су успели да ноћу 22. августа 1941. године побегну из затвора. После бега једно време су били на Фрушкој гори, потом је једна група отишла у Србију у Врховни штаб НОП одреда Југославије, а друга остала да руководи НОБ-ом у Срему.

Ово масовно бекство је имало одлучујући значај за развој устанка у Срему и шире, јер се радило о старим комунистима и искусним политичким радницима. Од 32 робијаша, Немцима и усташама је успело да ухвате само двојицу. Осморица учесника бега су проглашена за народне хероје.

Према овом догађају снимљена су два филма: „Бекства“, редитеља Радоша Новаковића, 1968. и „Стићи пре свитања“, редитеља Аце Ђорђевића, 1978. године.

Учесници бега[уреди]

Споменик НОБ-а на Иришком венцу
Овај чланак је део чланака везаних за Војводину у НОБ, од 1941. до 1945.

32 учесника бега, били су:

  1. Мартон Ач
  2. Мита Алексић, студет права. Рођен 1907. у Великом Бечкереку. Био члан КПЈ, ухапшен 1929. и осуђен на 10 година затвора, а 1934. на још две године. После бекства из затвора, придружио се фрушкогорским партизанима и погинуо у току Народноослободилачког рата.
  3. Бане Андреев, студент. Рођен 1905. у Велесу. Члан КПЈ од 1923, а од 1924. и члан Покрајинског комитета СКОЈ-а за Македонију. Ухапшен 1929. и осуђен на 15 година затвора. После бекства из затвора, од стране Врховног штаба упућен у Македонију, где је био један од руководилаца Народноослободилачке борбе. После ослобођења, био друштвено-политички радник. Године 1948. због подршке Резолуцији Информбироа, искључен из КПЈ. Умро 1980. године у Београду.
  4. Жарко Аћимовић
  5. Слободан Бајић Паја , студент. Рођен 1916. у селу Шидским Бановцима, код Шида. Члан КПЈ од 1938. и исте године ухапшен и осуђен на пет година затвора. После бекства из затвора, придружио се фрушкогорским партизанима и постао један од организатора Народноослободилачке борбе у Срему. Погинуо 1943. године и проглашен је за народног хероја.
  6. Михаило Бамбуловић, столарски радник. Рођен 1902. године. Члан КПЈ од 1923, од 1926. до 1929. био делегат КПЈ при КП Француске, а од 1929. до 1934. боравио у Совјетском Савезу. У Југославију се вратио као инструктор ЦК КПЈ и 1935. ухапшен и осуђен на шест година затвора. После бекства из затвора, придружио се фрушкогорским партизанима и погинуо у току Народноослободилачког рата.
  7. Рафаел Батино, службеник. Рођен 1910. у Битољу. Члан КПЈ од 1935, а 1936. ухапшен и осуђен на пет година затвора. После бекства из затвора, од стране Врховног штаба упућен у Санџак, где је под илегалним именом Миша Цветковић радио као политички секретар ОК КПЈ за Санџак. Ухваћен од старне четника и предат Италијанима, који су га стрељали 1942. године.
  8. Ћира Димитријевић
  9. Јован Веселинов, металски радник и партијски функционер. Рођен 1906. у селу Куману, код Великог Бечкерека. Члан КПЈ од 1923, а од 1926. до 1930. године боравио у Совјетском Савезу. После повратка у Југославију политички деловао у Војводини и Словенији. Ухапшен 1931. и осуђен на 15 година затвора. После бекста из затвора, придружио се фрушкогорским партизанима и постао један од организатора Народноослободилачке борбе у Срему и Војводини. После ослобођења, био друштвено-политички радник. Умро 1982. године у Београду. Одликован Орденом народног хероја.
  10. Вукадин Вукадиновић, свршени ученик гимназије. Рођен 1915. у селу Машту, код Берана. Члан КПЈ од 1936, хапшен 1936. и 1940, када је осуђен на годину дана затвора. После бекства из затвора, прешао у централну Србију, одакле се потом пребацио у Црну Гору, где је учествовао у Народноослободилачкој борби. Погинуо 1943. године и проглашен је за народног хероја.
  11. Радован Вуковић, студент и партијски функционер. Рођен 1910. у Пећи. Члан КПЈ од 1929, а од 1936. године био секретар Покрајинског комитета КПЈ за Србију. Ухапшен 1937. и осуђен на пет година затвора. После бекства из затвора, прешао у Мачву, а одатле у ваљевски где је учествовао у Народноослободилачкој борби и погинуо 1941. године. Сахрањен је у Белој Цркви, код Крупња.
  12. Иван Кнежевић, геометар. Рођен 1910. године. Члан КПЈ и руководилац технике при Покрајинском комитету КПЈ за Хравтску и Славонију. Ухапшен 1936, а 1937. осуђен на шест година затвора. После бекства из затвора, придружио се фрушкогорским партизанима и погинуо у току Народноослободилачког рата, 1942. године.
  13. Алојз Коцмур, педагог. Рођен 1908. у Љубљани. Члан КПЈ, од 1925. до 1930. боравио у Совјетском Савезу. По повратку у Југославију, ухашен и 1930. осуђен на 12 година робије. После бекства из затвора, учествовао у Народноослободилачкој борби, током које је 1942. погинуо у борбама са усташама код Бугојна.
  14. Мехмед Курто, кројачки радник. Рођен 1908. у Сарајеву. Члан КПЈ од 1925, а од 1928. до 1935. боравио у Совјетском Савезу и Бечу. По повратку у Југославију, током 1935. и 1936. радио као инструктор ЦК КПЈ у Загребу и Љубљани. Ухапшен 1936. и послат на издржавање 10-годишње затворске казне, на коју је у одсуству био осуђен 1930. године. После бекства из затвора, учествовао у Народноослободилачкој борби.
  15. Милан Маринковић
  16. Иван Мачек, радник и партијски функционер. Рођен 1908. у селу Сподња, код Љубљане. Члан КПЈ од 1930, а од 1935. до 1937. боравио у Совјетском Савезу. По повратку у земљу, политички деловао у Словенији, где је био члан ЦК КП Словеније. Ухапшен 1938. и осуђен на четири године затвора. После бекства из затвора, прешао у Србију, где је до марта 1942. био са Врховним штабом, а потом са Едвардом Кардељом отишао у Словенију, где је био један од руководилаца Народноослободилачке борбе. После ослобођења, био друштвено-политички радник. Умро 1993. године у Љубљани. Одликован Орденом народног хероја.
  17. Лазар Миланков
  18. Јордан Николов, кројачки радник и партијски функционер. Члан КПЈ од 1935, а од 1939. и члан Покрајинског комтета КПЈ за Македонију. Ухапшен 1940. и осуђен на две године затвора. После бекства из затвора, од стране Врховног штаба упућен у Македонију. На путу ка Македонији, погинуо је приликом преласка из немачке у бугарску окупациону зону и проглашен је за народног хероја.
  19. Станко Пауновић Вељко, металски радник. Рођен је 1907. у селу Брестовцу код Неготина. Члан КПЈ, 1928. ухапшен и осуђен на 14 година затвора. После бекства из затвора, придружио се фрушкогорским партизанима и постао један од организатора Народноослободилачке борбе у Срему. Погинуо 1943. године и проглашен је за народног хероја.
  20. Ћира Петровић
  21. Мутимир Поповић, радник. Јула 1934. самоиницијативно кренуо на школовање у Совјетски Савез. У Прагу се јавио пункту ЦК КПЈ, где му је саопштено да се врати у земљу. Приликом повратка у земљу, у октобру 1936. био ухапшен и осуђен на годину и по затвора. Након изласка из затвора наставио са партијским радом и 1937. године био поново ухапшен и осуђен на пет година затвора. Учествовао у Народноослободилачкој борби и погинуо 1945. године као обавештајни официр једне војвођанске бригаде.
  22. Пашко Ромац, радник. Рођен је 1913. у селу Вукшићу, код Бенковца. Члан КПЈ од 1935, током служења војног рока, осуђен на осам и по година затвора. После бекства из затвора, од стране Врховног штаба упућен у Босну и Херцеговну. Од 1942. се налазио на разним дужностима у јединицама НОВ и ПОЈ. После ослобођења, био друштвено-политички радник. Умро 1982. године у Новом Саду. Одликован Орденом народног хероја.
  23. Ђорђе Секулић
  24. Михајло Селеши
  25. Трајко Стаменковић, правник и партијски функционер. Рођен је 1909. у Лесковцу. Члан КПЈ од 1928, 1929. осуђен на четири године затвора, а 1934. изабран за секретра Покрајинског комитета КПЈ за Србију. Ухапшен 1935. и осуђен на шест година затвора. После бекства из затвора, прешао у Србију, где је учествовао у Народноослободилачкој борби. Четници га 1942. заробили и предали Немцима. Стрељан је крајем 1942. и проглашен је за народног хероја.
  26. Спасоје Стејић Баћо, молерски радник. Рођен је 1904. у Ади. Био учесник Октобарске револуције, а члан КПЈ од 1919. године. Извршилац је неуспелог тзв. „Видовданског атентата“ на регента Александра Карађорђевића 1921, после чега је осуђен на смртну казну, која му је преиначена у доживотну робију. После бекства из затвора, учествовао у Народноослободилачкој борби, током које је 1943. погинуо у борбама током битке на Сутјесци.
  27. Маријан Стилиновић, режисер и партијски функционер. Рођен је 1904. у Светој Недељи код Самобора. Члан организација „Црвена правда“, због чега је суђен 1922. Члан КПЈ од 1924, а 1930. осуђен на три године затвора. По изласку с робије преузео руковођење техником ЦК КПЈ, после чега је ухапшен 1934. и осуђен на 10 година затвора. После бекства из затвора, прешао у Србију, а потом упућен у Хрватску, где је ативно учествовао у Народноослободилачкој борби. После ослобођења, био друштвено-политички радник. Умро 1959. године у Задру.
  28. Јован Трајковић, службеник. Рођен 1907. у Панчеву. Члан КПЈ од 1929. Исте године ухапшен и осуђен на 12 година, а 1934. на још две године. После бекства из затвора, придружио се фрушкогорским партизанима и погинуо 1942. у току Народноослободилачког рата.
  29. Антон Франовић, морнар. Рођен 1889. године. Члан КПЈ од 1923, а од 1927. до 1935. боравио у Совјетском Савезу. После повратка у Југославију политички деловао у Далмацији, а 1936. емигрирао у Француску. Ухапшен 1937, после неупеле акције пребацивања добровољаца из Југославије у Шпанију бродом „Корзика“ и осуђен на пет година затвора. После бекства из затвора, придружио се фрушкогорским партизанима и учествовао у Народноослободилачком рату. После ослобођења живео као пензионер.
  30. Благоја Фотев, радник. Рођен је 1900. у селу Герман код Лерина (Грчка). Члан КПЈ од 1938, ухапшен 1940. и осуђен на пет година затвора. После бекства из затвора, од стране Врховног штаба упућен у Македонију, али је током пута пао у бугарско заробљеништво, где је остао до краја 1943. После се укључио у Народноослободилачку борбу. После ослобођења, био друштвено-политички радник. Године 1950. због подршке Резолуцији Информбироа, искључен из КПЈ. Умро 1993. године у Битољу.
  31. Јосип Христић
  32. Никола Шпехар

Последице[уреди]

Само бекство, организовано од сремских партизана, имало је велики мобилизациони значај у целој области. Власти НДХ су биле свесне шта бекство значи, наводећи да је било боље да је „побегло 32.000 криминалаца него што су отишли 32 комуниста".[1] Центар народноослободилачког покрета пренео се у наредном периоду у Срем. Већ од августа и септембра 1941. почео је постепени успон борбе у Срему.

Након изласка затворених комуниста на слободну територију, у Срему се осећало деловање два центра: Окружног комитета у Старој Пазови и центра око штаба Фрушкогорског партизанског одреда. У Срему су се задржали Јован Веселинов, Станко Пауновић, Јован Трајковић и Слободан Бајић, док су остали прешли у централну Србију и друге крајеве Југославије (Иван Мачек, Маријан Стилиновић, Јусуф Тулић и други).[2]

Референце[уреди]

Литература[уреди]