Гвожђе(III)-сулфат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 51: | Ред 51: | ||
}} |
}} |
||
}} |
}} |
||
'''Ферисулфат''' је неорганско хемијско [[једињење]] [[хемијска формула|хемијске формуле]] -{Fe<sub>2</sub>(SO<sub>4</sub>)<sub>3</sub>}-. |
'''Ферисулфат''' је неорганско хемијско [[хемијско једињење|једињење]] [[хемијска формула|хемијске формуле]] -{Fe<sub>2</sub>(SO<sub>4</sub>)<sub>3</sub>}-. |
||
== Добијање == |
== Добијање == |
||
Ред 64: | Ред 64: | ||
== Значај == |
== Значај == |
||
Ферисулфат гради [[ |
Ферисулфат гради [[десикант|стипсе]] са [[сулфат]]има [[алкални метали|алкалних]] [[метал]]а, од којих је најважнија [[феристипса]] јер се употребљава у [[аналитичка хемија|аналитичкој хемији]] за прављење [[раствор]]а фери-соли због својства да се лако може пречистити кристализацијом.<ref name="мел"/> |
||
== Извори == |
== Извори == |
Верзија на датум 1. јануар 2015. у 23:53
Називи | |
---|---|
IUPAC назив
Iron(III) sulfate
| |
Други називи
фери-сулфат
сумпорна киселина, гвожђе(3+) со (3:2) | |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.030.054 |
RTECS | NO8505000 |
| |
| |
Својства | |
Fe2(SO4)3 | |
Моларна маса | 399,88 g/mol (анхидрат) 489.96 g/mol (пентахидрат) |
Агрегатно стање | бели кристали |
Густина | 3,097 g/cm3 (анхидрат) 1.898 g/cm3 (пентахидрат) |
Тачка топљења | 480 °C, 753 K (анхидрат) 175 °C, 448 K (пентахидрат) |
незнатно растворан у води | |
Опасности | |
NFPA 704 | |
Смртоносна доза или концентрација (LD, LC): | |
LD50 (средња доза)
|
500 mg/kg (орално, пацов) |
Сродна једињења | |
Други анјони
|
Гвожђе(III) хлорид Гвожђе(III) нитрат |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
верификуј (шта је ?) | |
Референце инфокутије | |
Ферисулфат је неорганско хемијско једињење хемијске формуле Fe2(SO4)3.
Добијање
Добија се реакцијом феросулфата и сумпорна киселина|сумпорне киселине и азотне киселине или водоникпероксида као оксидационог средства:
FeSO4 + H2SO4 + H2O2 → Fe2(SO4)3 + 2H2O
На тај начин кристалише хидрат, а загревањем се добија и анхидрована со.[3]
Физичко-хемијске особине
ферисулфат је со у виду белих кристала. При загревању се распада на фери-оксид и сумпор-триоксид. Ова реакција се некада користила за прављење пушљиве (Норденхаусенове) сумпорне киселине.[3]
Значај
Ферисулфат гради стипсе са сулфатима алкалних метала, од којих је најважнија феристипса јер се употребљава у аналитичкој хемији за прављење раствора фери-соли због својства да се лако може пречистити кристализацијом.[3]
Извори
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б в Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.